Šta sve treba da znate o veštačkoj inteligenciji? Četbot osvaja svet, a koliko treba da budemo zabrinuti zbog toga
Pominju se roboti ubice, gubitak poslova i druge promene koje samo donekli imaju veze sa AI
Veštačka inteligencija je decenijama bila inspiracija naučnofantastičnih filmova, filozofa i kompjuterskih programera, ali sada odjednom svi pričaju o njoj.
ChatGPT je dostigao 100 miliona korisnika neverovatnom brzinom. Bil Gejts je nedavno izjavio da je „počelo doba veštačke inteligencije“, a Bajdenova administracija je prošlog meseca počela da istražuje nove mere kako bi sisteme veštačke inteligencije mogla da pozove na odgovornost zbog njihovog uticaja.
Međutim, za mnoge ljude, to je i dalje nejasan koncept koji ne utiče na njihov svakodnevni život.
U nastavku navodimo sve što bi trebalo da znate o veštačkoj inteligenicji i četbotovima.
Zašto odjednom svi pričaju o AI?
OpenAI, tehnološki startap sa sedištem u San Francisku sa nekoliko stotina zaposlenih, u novembru je otvorio četbot ChatGPT za javnost i brzo je postalo jasno da je mnogo ispred četbotova koji su bili ranije. Delovao je kao živo biće koje zna odgovore na sva pitanja.
Alat, za koji kompanija kaže da je samo jedan korak u dugom procesu razvoja veštačke inteligencije, brzo je postao viralan. Druge tehnološke kompanije, kao što su Gugl i Meta, testirale su slične četbotove iza zatvorenih vrata, ali OpenAI je postao široko dostupan - što je odluka koja je bila kontroverzna zbog nepoznatih rizika.
Šta je tako dobro u vezi sa četbotom?
Nedovoljno razvijeni četbotovi postoje već dugo vremena. Majkrosoft je 2016. čak patentirao AI četbot po imenu Tai, ali ga je brzo ukinuo nakon što su ga ljudi naučili da koristi rasistički jezik.
ChatGPT se pojavio kao nešto drugačije. Ne samo da može da odgovori na naizgled neograničen broj pitanja, već može da piše i scenarije, da sumira ogromne količine informacija i donekle ubedljivo imitira čoveka u razgovoru. Odmah se učinilo, u najmanju ruku, da bi on jednog dana mogao pomoći da svakodnevni život bude efikasniji.
Međutim, četbotovi su samo jedan deo veštačke inteligencije, pored alata za izradu fotografija, animiranih video-zapisa, tehnologije za prepoznavanje lica i još mnogo toga.
Šta je uopšte AI?
Najjednostavnije rečeno, AI se može svesti na nekoliko reči: mašine koje misle. Ili, još bolje, mašine koje mogu da imitiraju razmišljanje.
Termin su skovali naučnici nakon Drugog svetskog rata. Britanski matematičar Alan Tjuring je 1950. godine skoro predvideo razvoj „digitalnih računara” koji bi mogli ubedljivo da imitiraju ljude, a 1955. godine američki matematičar Džon Makarti je sa kolegama sa Dartmut koledža skovao termin „veštačka inteligencija” u predlogu istraživanja.
„Generativni AI“, noviji termin, odnosi se na softvere kao što je ChatGPT koji stvara novi materijal.
Da li je zaista moguće da računari „razmišljaju"?
Kratak odgovor glasi: Ne, ne mogu. Iako nekoliko ljudi veruje da veštačka inteligencija već oživljava, oni su malobrojni, a ideja ova odvraća pažnju od onoga što se dešava unutar računara.
Šta se zaista dešava unutar računara?
AI softver je u stanju da imitira ljude tako ubedljivo jer je dobar u predviđanju: pogađa reč, rečenicu ili sliku koju želite da vidite sledeću.
Sistemi su tako dobri u predviđanju jer su im njihovi tvorci učnili dostupnim veliki broj ljudskih tvorevina - uključujući ogromne delove interneta. Sirovi materijal koji ulazi u AI modele naziva se „podaci za obuku", i iako su neke kompanije tajnovite u vezi sa onim što koriste, dobro poznati izvori podataka uključuju Redit i Vikipediju.
Kako AI dolazi do mnogo podataka?
AI uči na primeru. Gledajući nas, jezički modeli identifikuju obrasce u načinu na koji pišemo i govorimo, obraćajući pažnju na koncepte kao što su ton, raspored reči, pa čak i idiomi. Ti obrasci se zatim prevode u matematiku u procesu koji se naziva „obuka modela“. Poput dece koja uče nove reči i gramatiku, AI mora razumeti pravila angažovanja.
Kada veliki jezički modeli kao što je ChatGPT dobiju upite, to znanje im omogućava da razumeju šta tražimo i da konstruišu odgovore.
ChatGPT nastavlja obuku sa svojim tajnim putevima: učenjem iz povratnih informacija ljudi ili RLHF. Ova tehnika finog podešavanja ojačava njegove mogućnosti. U ovoj fazi, ljudi ocenjuju rezultate modela, kritikujući odgovore koji su šturi, neprikladni ili potpuno besmisleni, dok nagrađuju one koji su informativni i više ljudski. To omogućava tečno održavanje razgovora.
Iako postoje i druge tehnike finog podešavanja, RLHF se smatra revolucionarnim u modeliranju jezika, a koriste ga kompanije kao što su OpenAI ili „Hugging Face", startap koji nudi alate koderima koji prave sopstvene AI modele.
Da li je veštačka inteligencija samo još jedan hir Silicijumske doline?
Tehnološka industrija u poslednje vreme svako malo jedan trend zamenjuje drugim, od samovozećih automobila i metaverzuma do NFT-a i veb3.
Na jednom nivou, AI četbotovi brinu javnost zbog toga što bi ljudi mogli da počnu da provode dane pričajući sa računarom, ali postoje razlozi da se misli da je AI više od još jednog prolaznog trenda.
Kao prvo, radi se o velikom novcu koji se sliva u sektor od četbota, sa 1,7 milijardi dolara samo u početnim investicijama u prva tri meseca 2023, prema istraživačkoj firmi „PitchBook". Osim toga, već je počeo da se koristi za konkretne stvari, da pravi hit pesme i da pomaže slepima.
Zašto se sve ovo dešava sada?
Prošlo je 26 godina od trijumfa IBM-ovog Deep Blue kompjuterskog programa nad šampionom u šahu Garijem Kasparovom - prekretnice u istraživanju i razvoju veštačke inteligencije. Od tada su kompjuterski čipovi postali mnogo brži i mogu da podnesu ogromnu količinu podataka potrebnih za modernu veštačku inteligenciju, a novi načini pisanja softvera takođe su učinili proces efikasnijim.
Proizvođači čipova kao što je Nvidia i tehnološke kompanije, uključujući Gugl, Metu i OpenAI, uložili su resurse u te dve oblasti, kao i u konsolidaciju talentovanih kompjuterskih naučnika pod svojim krovovima.
Kada bi AI mogla da počne da utiče na svakodnevni život?
Do promena će doći postepeno: hit pesma kreirana pomoću veštačke inteligencije, novi test u lekarskoj ordinaciji za otkrivanje raka ili nešto bolja usluga za korisnike. OpenAI je do licencu svoje tehnologije kompaniji „Morgan Stanley" kako bi njeni investicioni savetnici mogli da daju bolje savete i Kan akademiji kako bi njeni studenti imali pristup mentoru za ćaskanje.
Postoji mogućnost da će AI početi ubrzo da se koristi i u drugim oblastima na različite načine, čak i ako razlog za to bude samo malo veća efikasnost.
Možemo li očekivati neke velike promene?
Teško je znati na šta bismo mogli da očekujemo, ali startapovi koji se bave veštačkom inteligencijom imaju velike snove. Ako softver veštačke inteligencije može da učini i ljudski rad i računare efikasnijim, da li bi sva ta moć mogla da se usmeri ka velikom napretku u drugim novim oblastima?
U dve oblasti postoji mnogo optimizma. Očekuje se da će police apoteka biti pune novih farmaceutskih proizvoda koje je dizajnirala veštačka inteligencija i da će biti moguće da softver za veštačku inteligenciju omogući stvaranje novih elektrana zasnovanih na čistijoj energiji nuklearne fuzije.
Da li će veštačka inteligencija učiniti mnoge poslove nevažnim?
O ovome se dosta priča u javnosti. Izvršni direktor OpenAI Sem Altman sugerisao je da će veštačka inteligencija dovesti do utopije u kojoj ljudi ne moraju da rade, dok drugi upozoravaju na masovnu nezaposlenost među kompjuterskim programerima.
Čak su i ekonomisti koji su specijalizovani za rad zbunjeni i tvrde da će veštačka inteligencija promeniti poslove ljudi i dopuniti postojeći posao, ali inače izbegavaju specifična predviđanja.
Jedan skup istraživača nedavno je pokušao da rangira poslove prema riziku da će AI promeniti ono što ljudi rade. U problemu su, prema njihovom mišljenju: telemarketeri, profesori humanističkih nauka i kreditori. Mnogo teže je zameniti fizičlke radnike.
Ko će zaraditi od ovoga?
Mnogo toga zavisi od toga kako će političari i birači reagovati na AI, a Bajdenova administracija i Kongres posvećuju sve veću pažnju istraživanju i razvoju veštačke inteligencije.
Neki od prvih lidera koji mogu steći profit su velike tehnološke kompanije, kao što su Gugl, Meta i Amazon, kao i OpenAI, koji se 2019. godine pretvorio iz neprofitne u profitnu kompaniju, i svi oni koji prežive među desetinama AI startapova koji zajedno prikupljaju milijarde dolara od ranih investitora.
Šta bi moglo da pođe po zlu?
Ako se osrvnemo na naučnofantastične filmove, postoji šansa da ćemo imati robote ubice ako veštačka inteligencija postane slična razumnom biću koje ima sopstvene motive.
Podstaknuti tim scenarijem, hiljade ljudi, uključujući Ilona Maska i neke istraživače veštačke inteligencije, potpisalo je peticiju kojom se poziva na pauzu od najmanje šest meseci u obuci novih sistema veštačke inteligencije. Neki vrhunski tehnološki rukovodioci i istraživači, međutim, to nisu potpisali. I barem do sada nema informacija koje sugerišu da su ljudi u neposrednoj opasnosti zbog AI.
Treba li da budete zabrinuti?
Većina neposrednih rizika ima veze sa ljudima koji bi kratkoročno mogli da zloupotrebe ovu tehnologiju. U toku je istraživanje upotrebe veštačke inteligencije za razbijanje lozinki, a „Vašington post" je otkrio da ljudi već koristi fotografije generisanu veštačkom inteligencijom kao zamku za seksualno privlačenje, verovatno sa ciljem da se od drugih izvuče novac.
Treba obratiti pažnju i na to koliko brzo se razvijaju stvarni roboti. Hardver nije napredovao toliko koliko softver, a pre dve godine OpenAI je raspustio svoj robotski tim čak i nakon što je stvorio robota koji je rešio Rubikovu kocku. Međutim, sada OpenAI ulaže u norvešku robotičku kompaniju.
Bonus video
Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi
Komentari