Huti prave haos u Crvenom moru, prete i Amerikancima: Koliko to utiče na svetsku trgovinu?
"Huti neće sedeti skrštenih ruku"
Neke od najvećih brodskih kompanija na svetu su primorane da svoja plovila preusmere na druge rute nakon što su jemenski Huti u Crvenom moru počeli učestalo da napadaju brodove koji se kreću ka izraelskim lukama, u znak solidarnosti sa palestinskim narodom.
Huti, grupa pobunjenika potpomognuta Iranom, zatražila je da Izrael dozvoli ulazak humanitarne pomoći u Gazu, a takođe su pozvali i na kraj rata u kome je dosad u palestinskoj enklavi ubijeno više od 20.000 ljudi.
Situacija se u regionu dodatno zaoštrava, a Huti su saopštili i da sprovode opštu mobilizaciju kako bi pripremili borce za učešće u ratu na strani palestinskog pokreta Hamas u Pojasu Gaze.
Kako su naveli, "ova narodna armija" je mobilisana da podrži narod u Gazi, koji je podvrgnut genocidu od strane izraelske okupacione vojske uz podršku SAD, a ako budu postojali uslovi i mogućnosti, pobunjenici bi želeli da se "dođe do Pojasa Gaze i učestvuje u vojnim operacijama".
Pročitajte još:
Lider jemenskih Huta, Abdel-Malek al-Huti, rekao je da će grupa početi da ispaljuje projektile na američke ratne brodove ukoliko se Vašington dalje bude mešao u poslove te grupe ili napadne Jemen.
Al-Huti je takođe upozorio druge zemlje da se ne uključuju u multinacionalnu operaciju na čelu sa SAD, čiji je cilj zaštita trgovine u Crvenom moru nakon napada Hutija na komercijalne brodove kao odgovor na dešavanja u Pojasu Gaze.
- Ukoliko se SAD dodatno angažuju po ovom pitanju, Huti neće sedeti skrštenih ruku i ciljaće američke vojne brodove projektilima - dodao je al-Huti u televizovanom govoru.
SAD su u utorak najavile da će biti formirana koalicija od 10 zemalja kako bi se odvratili napadi koji narušavaju trgovinu kroz jedan od najprometnijih morskih pravaca.
Ko su Huti?
Huti su pobunjenici koji su 2014. ustali protiv međunarodne priznate vlade u Jemenu posle čega je počeo građanski rat. To je prouzrokovalo neverovatnu humanitarnu krizu i glad u ovoj siromašnoj arapskoj zemlji.
Godinama su se, uz podršku Irana, borili protiv vojne koalicije predvođene Saudijskom Arabijom koja uključuje i zapadne i regionalne saveznike. Ipak, rat je zapeo u ćorsokak, a Rijad je odlučio da posle nekoliko godina rata započne mirovne pregovore.
Huti, poznati i kao Ansar Alah, drže veći deo Jemena, uključujući i prestonicu Sanu i neke zapadne i severne delove, bliže Saudijskoj Arabiji.
Smatra se da imaju značajan vojni arsenal - dronove i projektile, a protivbrodske rakete su prvi put uspešno iskoristili na plovilima u Crvenom moru.
Pošto su mirovni pregovori Rijada i Teherana i dalje u toku, Saudijska Arabija se još nije pridružila američkoj koaliciji u borbi protiv napada Huta u Crvenom moru. Inicijativi nisu pristupili ni UAE ni Egipat.
Koga napadaju?
Huti su prve projektile i dronove ispalili na jug Izraela u oktobru, ali oni nisu doprli do dalekih meta, udaljenih oko 2.000 kilmetara. Mnoge je presrela izraelska vojska ili njeni saveznici.
Kako je Izrael odbio brojne pozive na prekid vatre u Gazi i samo pojačavao vazdušne udare, tako su i Huti počeli da se utvrđuju nadomak Crvenog mora, naročito blizu prolaza Bab al Mandeb koji Adenski zaliv povezuje sa južnim delom ovog mora.
Profimedia
Zaplenili su jedno komercijalno plovilo, napali su nekoliko trgovačkih brodova, a Pentagon je saopštio da su rakete Huta išle i ka američkim ratnim brodovima.
Huti su istakli da brodovi koji nemaju nikakve veze sa Izraelom ne treba da brinu i da su na meti samo plovila koja su u vlasništvu te zemlje ili nose robu ka Izraelu ili iz njega. Ipak, utvrđivanje vlasništva brodova može biti teško, a pojedine napadnute kompanije su negirale da imaju veze sa Tel Avivom.
Kako to utiče na trgovinu?
U moreuzu Bab al Mandeb se samo u prvoj polovini 2023. godine sprovelo 12 odsto svetske prekomorske trgovine naftom, kao i osam odsto trgovine prirodnim tečnim gasom (LNG), podaci su Američke uprave za energetske informacije. To znači da ovuda dnevno prolazi 8,8 milion barela nafte i 116 milijardi litara LNG-a.
Ovuda svake godine prođe 17.000 brodova, a dosta njih ide ka Sueckom kanalu koji ih dalje vodi ka Mediteranu, tako da ta ruta predstavlja vezu Azije i Zapada.
Youtube/Houthi Military Media
Jedna od kompanija koja je morala da izmenu rutu je i danski "AP Moller-Maersk" koji čini 15 odsto svetskog tržišta kada je reč o kontejnerskom trasportu. Zajedno sa nemačkim "Hapag-Lloyd"-om, koji je takođe preusmerio brodove, čine četvrtinu tržišta.
Kontejnerske takse za isporuke od Severne Azije ka Velikoj Britaniji, koje prolaze kroz Crveno more i Suecki kanal, ove godine su dostigle rekordne vrednosti.
Brodske kompanije nemaju mnogo izbora. Alternativni pravac je mnogo duži - oko Afrike - a pod tim se podrazumevaju i povećani troškovi. Osim toga, put može da traje i dve nedelje duže.
Brodski saobraćaj je doživeo još jedan udarac jer je promet kroz Panamski kanal smanjen zbog suše.
Ko bi mogao najviše da ispašta?
Izrael je već osetio posledice narušene pomorske trgovine.
Saobraćaj kroz luku Eilat, u gradu koji važi i za veliku turističku destinaciju, zaustavljen je, a zbog rata se ne zna šta će se događati u bliskoj budućnosti.
Najviše će ispaštati Evropa i zemlje na Sredozemnom moru ukoliko se ova situacija nastavi.
Kakvu korist imaju Huti?
Huti su već učvrstili moć u Jemenu proteklih godina bez obzira što nisu "zvanična" međunarodno priznata vlast u toj zemlji.
Međunarodno priznanje neće skoro dobiti, ali makar mogu da nateraju međunarodnu zajednicu da obrati pažnju na njih i pozabavi se njihovim pitanjem.
U kontekstu rata u Gazi, žele da demonstriraju da su ključni deo "sila otpora", pod vođstvom Irana, tako što pružaju podršku Hamasu.
U tom smislu, očekuje se da će se napadi na brodove u Crvenom moru nastaviti.
Kako su istakli, ne plaše se američke inicijative i spremni su da "more pretvore u groblje", prenosi Al Džazira.
BONUS VIDEO
Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.
Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi
Komentari