Ovo je zemlja koja je najviše bombardovana na svetu, a Kisindžer je za to i nagrađen

Kada se pročula vest o smrti američkog diplomate Henrija Kisindžera (100), brojni svetski lideri su ga opisivali kao mirotvorca, ali to verovatno nije termin koji bi mogao da se čuje u Kambodži kada se govori o ovom političaru.

Tokom Vijetnamskog rata, Kisindžer i tadašnji američki predsednik Ričard Nikson su pokrenuli bombardovanje neutralne Kambodže, kako bi isterali snage Vijetkonga.

SAD su bacile više od dva miliona tona eksploziva na tu zemlju od 1965. do 1973. Poređenja radi, Saveznici su tokom Drugog svetskog rata bacili oko dva miliona tona bombi, uključujući i one koje su pale na Hirošimu i Nagasaki.

Kisindžer je insistirao da je bombardovanje usmereno na vijetnamsku vojsku unutar Kambodže, a ne na samu zemlju.

Vorng Čut (76) nikada nije čuo za Kisindžera kada su bombe padale na njegovo selo u provinciji Svej Rieng.

Profimedia/Benjamin E. "Gene" Forte

- Ništa nije ostalo, čak ni bambusi. Ljudi su pobegli dok su oni koji su ostali umrli. Dosta ljudi je stradalo, ne mogu da se setim svih imena. Tela bi se nadula, a kada bi nastupilo zatišje, meštani bi dolazili i sahranjivali ih - rekao je.

Univerzitet Jejl je 2006. u izveštaju "Bombe iznad Kambodže" naveo da je to najverovatnije "zemlja najviše bombardovana na svetu".

Izveštaj Pentagona iz 1973. pokazuje da je Kisindžer odobrio svaki od 3.875 bombaških napada 1969. i 1970, kao i metode kojima se to držalo podalje od medija.

- To je naređenje, mora da se ispuni. Sve što leti ili se pomera. Razumete? - rekao je diplomata jednom svom zameniku 1970, godine, stoji u deklasifikovanim transkriptima njegovih telefonskih razgovora.

Ne zna se tačan broj poginulih, ali se procenjuje da bi moglo da ih bude između 50.000 i 150.000.

Jedan od najupečatljivijih incidenata je bilo slučajno bombardovanje malog grada Neak Luonga, kada je poginulo najmanje 137 ljudi, a oko 270 je ranjeno.

Njujork tajm je u tekstu Sidnija Šanberga citirao muškarca Keo Čana, čiji su žena i desetoro dece ubijeni.

AP Photo/Markus Schreiber

- Cela moja porodica je mrtva! Svi su mrtvi! Slikaj me! Neka me Amerikanci vide! - plakao je.

Drugi muškarac je stajao pored bombe koja nije eksplodirala i upitao je: "Kada ćete vi, Amerikanci, da je odnesete?"

Upravo te zaostale bombe će i decenijama kasnije ubijati stanovnike Kambodže.

Otvoren put za nove zločine

Mnogi smatraju i da je jedna od posledica Niksonove i Kisindžerove kampanje bilo utabavanje puta za jedan od najgorih genocida u 20. veku. Oko 1,7 miliona ljudi je umrlo za vreme vladavine Pola Pota između 1975. i 1979, što je skoro četvrtina stanovništva.

Direktor operacija CIA je 1973. prijavio da su snage Crvenih Kmera "uspešno koristile štetu nastalu od udara B-52 u propagandne svrhe".

Prvi zvaničnik Crvenih Kmera kome je suđeno za zločine počinjene tokom tog zloglasnog režima, 2009. je rekao na sudu: "Gospoda Ričard Nikson i Kisindžer su dozvolili Crvenim Kmerima da zgrabe zlatnu priliku".

Kisindžer je uvek odbacivao kritike na račun bombardovanja Kambodže.

- Samo želim da razjasnim da to nije bilo bombardovanje Kambodže već bombardovanje pripadnika Severnog Vijetnama u Kambodži - rekao je jednom prilikom 1973. godine.

Profimedia

Pre desetak godina je tvrdio da su bombe bačene samo u oblastima u krugu od pet milja od granice sa Vijetnamom "koje praktično nisu bile naseljene".

Elizabet Beker koja je u to vreme pratila situaciju u Kambodži kazala je da to nije bila istina.

- Prvo biste intervjuisali izbeglice koje su bežale od bombi, onda biste otišli na mesto bombardovanja i tamo su bili krateri, videli biste se spaljene domaće životinje, kuće i pirinčana polja. Videli biste to uništenje i zapitali se - zašto moderne vazduhoplovne snage gađaju seoska područja u tolikoj meri? U to vreme, kambodžanski poljoprivrednici nisu viđali ni motorna vozila, a često bi me pitali zašto "vatra pada sa neba" - navela je za BBC.

Podsetimo, Kisindžer je upravo te 1973. godine dobio Nobelovu nagradu za mir zbog posredovanja u okončanju rata u Vijetnamu, a kasnije je u SAD ovenčan i Predsedničkom medaljom slobode, najvišim odlikovanjem koje neki civil može da dobije.

AP Photo/Susan Walsh

Prum Hen (70) je morala da napusti svoje selo kada su počele da padaju američke bombe. Tada je znala malo o Kisindžeru, a kada je saznala za njegovu smrt, nije imala mnogo saosećanja.

- Neka je umro, ubio je mnogo ljudi - rekla je i navela da i dalje gaji duboki prezir prema SAD.

- Gađali su našu zemlju, ubili mnogo ljudi i razdvojili porodice. Posle su Crveni Kmeri ubijali muževe, žene i decu - kazala je.

Novinarka Beker je napomenula da uticaj Kisindžerove politike u Kambodži ne može da se potceni.

- Reći da su bombardovanja bila neprecizna... to je nehumano. NIje u pitanju samo broj ljudi koji je stradao, već i nasleđe koje ostaje - zaključila je.

 

BONUS VIDEO

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi