Dalaj-lamin odvratni snimak sa dečakom je samo deo kontroverzi: Malo se zna o mračnoj strani Tibeta

Uznemirujući snimak u kome dalaj-lama ljubi dečaka i traži da mu sisa jezik, samo je deo kontroverzi koje prate ovog "duhovnika".

Snimak se proširio društvenim mrežama i veoma je uznemirio svetsku javnost, a mnogi su stekli utisak da je dalaj-lama očigledno ovako nešto radio i ranije.

I u prošlosti su ga pratile kontroverze, pa je tako 2015. u intervjuu za BBC rekao: "Ukoliko bi žena bila moja naslednica, morala bi da bude veoma atraktivna."

Nekoliko puta je to ponovio, rekavši da naslednica mora biti veoma zgodna, inače neće biti od koristi.

Dalaj-lama je 2019. godine izjavio da američkom predsedniku Donaldu Trampu fale moralni principi zbog načina na koji se tretiraju deca migranata na granici SAD i Meksika. To ne bi bilo toliko iznenađujuće, da godinu dana ranije nije rekao da Evropa pripada Evropljanima. Govoreći o migrantskoj krizi, kazao je: "Primite ih, pomozite im, obrazujte ih... ali, oni bi trebalo da se razvijaju u sopstvenoj zemlji. Evropa pripada Evropljanima."

Profimedia

- Primera radi, Nemačka ne može da postane arapska nacija - rekao je 2016. u intervju za nemačke medije.

Takođe, dalaj-lama je svojevremeno hvalio invaziju na Irak, a jednom prilikom je zamolio britansku vladu da oprosti čileanskom diktatoru Augustu Pinočeu.

Mračna strana Tibeta

Zapad je često romantizovao Tibet kao rajsko mesto u kome ljudi, pod dalaj-lamom, žive srećno u okruženju bez nasilja, gde nema požude ili pohlepe. Međutim, stvarnost je zapravo bila mnogo drugačija.

Do 1959, kada je Kina potukla tibetanske pobunjenike i poslala dalaj-lamu u izgnanstvo, 98 odsto stanovništva su bili kmetovi. Manastir Drepung, u predgrađu prestonice Lase, važio je za jedno od najvećih svetskih imanja sa 185 vila, 25.000 kmetova, 300 pašnjaka i 16.000 stočara. Visokopozicionirane lame i sekularni zemljoposednici nametali su velike takse, primoravali su dečake da odlaze u manastirsko ropstvo i uzimali su veći deo prirodnog bogatstva. Neposlušne kmetove, odnosno robove, mučili bi tako što bi im kopali oči ili bi im prebijali kolena.

Taši Cering, istoričar i pisac, odveden je iz svoje porodice u manastir Drepung kada je imao 13 godina i bio je primoran da bude član lične plesne trupe dalaj-lame. Nastavnici su ga tukli, a da bi dobio zaštitu, morao je da izdrži silovanja jednog tada veoma moćnog monaha. U svojoj autobiografiji "The Struggle for Modern Tibet", Cering je pisao da je Kina donela dugoočekivanu nadu kada je 1950. želela da položi pravo na Tibet.

Uhvaćen negde između sistema koji je ličio na srednjovekovnu Evropu i kolonijalne sile koja je donela prisilnu kolektivizaciju i kršenje ljudskih prava, Tibet je išao od jednog represivnog režima ka drugom.

Ropstvo, kmetstvo i nepravedni nameti su ukinuti 1959. Novim infrastrukturnim projektima stvorile su se hiljade radnih mesta, a Tibet je gradio prve bolnice i otvorio škole u svakom većem selu, čime su mase konačno mogle da se obrazuju. ČIsta voda je stigla do glavnih gradova i sela, a prosečni životni vek se povećao.

Sekli im udove i mučili ih

Dalaj-lama je na Tibetu uvek važio za vrhovnog zapovednika, a nejednakost se podrazumevala i bila je zapisana u zakonu. Društvo je bilo podeljeno na tri klase i devet činova. Manastiri nisu bili samo mesta za molitvu već su ličili na ogromna preduzeća sa prostranim farmama o kojima su brinuli kmetovi. Veći manastiri su bili poput gradova.

Četrdesetih godina prošlog veka, 200 porodica je posedovalo 95 odsto celokupnog zemljišta, a 95 odsto stanovništva je bilo nepismeno. Deca su služila kao radna snaga, a neuhranjenost je bila česta. Prosečni životni vek kmetova je bio svega 36 godina.

Kmetove bi često šibali ili bi im sekli udove. U pojedinim manastirima su postojali zatvori gde su mučeni. Nije im bilo dozvoljeno da se slobodno kreću.

Dalaj-lama i CIA

Stav Vašingtona o suverenitetu Tibeta se menjao u zavisnosti od toga šta se mislilo o kineskoj vladi. Tokom Drugog svetskog rata, američka vlada je tvrdila da Kina ima pravo nad Tibetom, a kada su 1948. Tibetanci tražili nezavisnost, Stejt department je negodovao.

Međutim, kada su komunisti preuzeli vlast u Kini 1949. sve se promenilo. Stejt department je počeo Tibet da posmatra kao jedan od preostalih nekomunističkih bastiona u kontinentalnoj Aziji. Od tada su Amerikanci sve više podržavali nezavisni Tibet.

AP Photo

Kada je Narodnooslobodilačka armija Kine 1950. ušla u Tibet, u narednih nekoliko meseci pridružilo im se skoro 20.000 Tibetanaca kako bi se borili protiv lokalne vladajuće klase. Pošto su izgladneli kmetovi konačno počeli da dobijaju hranu, oberučke su prihvatili dolazak Kineza.

Kina je potom poslala izaslanika dalaj-lami kako bi postigli sporazum. Naredne godine dogovoreno je da postojeći politički sistem na Tibetu neće biti menjan.

Bogata elita, naravno, nije bila zadovoljna, i svoj bes je usmerila ka tibetanskim seljacima koji su pružili podršku kineskoj armiji. Pokrenuli su svoj pobunjenički pokret, a njihove pripadnike je od 1952. do 1958. obučavala američka CIA.

Pobunjenici, uglavnom iz visokih staleža, u Koloradu su se obučavali kako da pokrenu efikasan pokret otpora. CIA ih je i naoružavala mitraljezima, bombama, granatama..., a većina tog oružja je bila smeštena u većim manastirima.

AP Photo

Posle nekoliko godina krvavih sukoba, "veliko finale" je usledilo 1959. godine. Komunistička partija Kine je pozvala dalaj-lamu na jedan događaj 10. marta, međutim, on je tvrdio da je to bio pokušaj da ga kidnapuju. Niko ne zna kako, ali jedna granata kineske armije je pala u dvorište letnje rezidencije dalaj-lame, posle čega mu je savetovano da ode za Indiju.

Dalaj-lama je, zajedno sa svojim saradnicima, koje je obučavala CIA, pobegao u Indiju, ropstvo je ukinuto, a KKP je podelila zemljište narodu. Neuhranjenost je opala, kao i nezaposlenost.

Danas, mnogi koji su služili kao robovi ne žele da se ikada vrati stari sistem koji je vladao na Tibetu pod lamama.

Dalaj-lama je u međuvremenu na popularnosti dobio zahvaljujući Holivudu. Primera radi, glumac Ričard Gir je tokom govora na dodeli Oskara 1993. godine zatražio oslobođenje Tibeta, a mnoge poznate ličnosti su nakon toga slale slične poruke.

Brojni dokumenti CIA pokazuju da je ta američka služba godišnje izdvajala 1,7 miliona dolara za tibetanski pokret u egzilu kako bi se suprotstavili Kini, a dalaj-lama je primao 180.000 dolara godišnje.

Tokom mandata predsednika Ričarda Niksona, Cijine tibetanske operacije su zaustavljene, ali je američka vlada nastavila da pruža finansijsku podršku Tibetancima kroz druge, otvorenije kanale. 

 

BONUS VIDEO

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi