Teroristički napad u Moskvi podsetio na najveće krvoproliće u Rusiji: Agonija u školi je trajala čak tri dana

Teroristički napad u koncertnoj dvorani u Moskvi, u kom je ubijeno nekoliko desetina ljudi, a za koji je odgovornost preuzela Islamska država, šokirao je ceo svet, naročito zbog toga što je među žrtvama bilo i dece.

Iako akcija nije bila nimalo slična onoj od pre 20 godina, svi su se setili stotine žrtava iz škole u Beslanu u kojoj je upravo najviše žrtava bilo među mališanima.

Napad na školu u Beslanu do koga je došlo 1. septembra 2004. godine jedan je od najtežih terorističkih napada na teritoriji Rusije.

Čečenski separatisti tog dana su nasilno zauzeli imanje škole u gradu u severnokavkaskoj republici Severna Osetija.

Opsada škole trajala je tri dana, a u napadu je stradalo više od 340 ljudi, od kojih su većina bila deca (186). Razmere nasilja u Beslanu, a posebno činjenica da su napadači namerno ciljali malu decu, potresli su rusku javnost i užasnuli svet.

Neuspeh agencija za sprovođenje zakona da spreče smrtne slučajeve poljuljao je poverenje Rusa u vladu, a predsednik Vladimir Putin je potom centralizovao kontrolu nad udaljenim regionima zemlje.

Tok napada

Opsada je počela ujutru 1. septembra 2004. godine, kada su najmanje 32 naoružane osobe upale u školu i uzele više od 1.000 talaca, uključujući učenike osnovnih i srednjih razreda i njihove nastavnike, kao i roditelje i rođake koji su se okupili zbog proslave povodom početka nove školske godine.

Profimedia

Neki ljudi su poginuli u prvom naletu, ali većina ih je zatvorena u fiskulturnu salu, u koju su napadači stavili eksploziv. Taocima nije davana ni voda ni hrana tokom tri dana, a prema nekim navodima, mnogi su u očaju pili urin.

Zahtev terorista je bila nezavisnost Čečenije ili će, u suprotnom, bombaši samoubice aktivirati eksploziv. Sledećeg dana nekoliko talaca je pušteno, a u blizini škole uočeni su leševi ubijenih u prvim časovima napada. Tokom dana mogli su se čuti sporadični pucnjevi i detonacije.

Trećeg septembra je dogovoreno odnošenje tela poginulih koja su već dva dana ležala u dvorištu škole. U trenutku dolaska kola hitne pomoći u školi se začula eksplozija, nakon čega je nekoliko talaca pokušalo beg.

Na njih su teroristi otvorili vatru, a nekoliko bombaša samoubica se navodno samodetoniralo. U vatreni okršaj su ušle specijalne snage, potpuno nepripremljene, jer nikakav napad nije bio planiran.

Ubrzo su ušli u školu i vatreni okršaji su se nastavili. Mnogi taoci su poginuli u eksplozijama ili u požaru koji je usledio u sali za fizičko.

Profimedia

Druge su napadači ubili ili su poginuli u haosu i pucnjavi koji su usledili. Stotine preživelih je ranjeno, a mnogi su pretrpeli trajne psihičke povrede.

Krivci

Ruske snage su na kraju ubile sve osim jednog od poznatih militanata. Preživeli, Nurpaša Kulajev, pobegao je iz škole i zamalo da bude linčovan pre nego što su ga vlasti uhvatile. On je 2006. godine osuđen za terorizam, uzimanje talaca i ubistvo i osuđen je na doživotnu kaznu zatvora.

Odgovornost za zločin preuzeo je Rijadus-Salihin, čečenska oslobodilačka grupa koju je predvodio ozloglašeni pobunjenički vojskovođa Šamil Basajev, koji je ranije bio okrivljen za zauzimanje moskovskog pozorišta 2002. godine, što se završilo smrću oko 130 talaca, ubistvo Ahmada Kadirova, promoskovski nastrojenog predsednika Čečenije, u maju 2004, i bezbroj drugih akata terorizma i ubistava.

Ista grupa je takođe preuzela odgovornost za samoubilačke napade na dva ruska putnička aviona koja su se srušila 24. avgusta 2004.

Posledice

Nakon ovih napada Putin je uveo nove i sveobuhvatne mere protiv terorizma. On je takođe predložio da regionalne guvernere, kao što su oni u Severnoj Osetiji i Čečeniji, više ne bira narod, već da ih imenuje predsednik, uz saglasnost regionalnih zakonodavnih tela, koje bi predsednik mogao da raspusti ako odbiju njegove nominacije dva puta.

Zakon, koji je odobren velikom većinom u oba doma nacionalnog zakonodavstva, vratio je Rusiju u unitarni sistem vlasti koji je postojao pre raspada Sovjetskog Saveza 1991. godine.

U roku od nekoliko nedelja od napada sazvana je ruska parlamentarna komisija koja je u decembru 2006. objavila izveštaj kojim su vlasti oslobođene svake krivice za ishod opsade. Detalji tog izveštaja bili su u suprotnosti sa svedočenjem očevidaca, a preživeli i članovi porodica žrtava okarakterisali su zvaničnu priču kao zataškavanje.

U novembru 2007. godine više od 350 članova porodica poginulih u Beslanu i preživelih podneli su građansku tužbu protiv ruske vlade Evropskom sudu za ljudska prava, sudskom organu Saveta Evrope. Drugu tužbu je 2011. podnelo dodatnih 55 preživelih iz Beslana. U aprilu 2017. sud je presudio da su ruske vlasti pogrešile na brojnim nivoima pre i tokom opsade i dosudio je žrtvama 3,1 milion dolara na ime kompenzacije štete.

U presudi je utvrđeno da su zvaničnici ignorisali konkretne obaveštajne podatke koji su ukazivali na to da je napad na školu neizbežan. Pored toga, oružje korišćeno u vojnom odgovoru, koje je uključivalo bacače plamena, bacače granata, teške mitraljeze, termobarične bombe, protivtenkovske rakete i glavne borbene tenkove T-72, bilo je preterano i neselektivno za potrebe spasavanja talaca.

Ruski zvaničnici su odbacili nalaze, opisujući ih kao "potpuno neprihvatljive", i obećali da će se žaliti na odluku.

Jučerašnji masakr u Moskvi ponovo je zavio Rusiju u crno, a sve nove informacije o terorističkom napadu u Rusiji pratite iz minuta u minut u našem blogu.

Bonus video

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi