Zašto se Bajden okreće Tajvanu i ubrzano ga snabdeva oružjem?

Fokus Bajdenove administracije na Tajvan i azijsko-pacifički region mogao bi da se pretvori u nove unosne poslove za američku pomorsku industriju, ali i da dovede do nepotrebnih rizika po bezbedenot u regionu i svetu uopšte, smatra penzionisani potpukovnik i potpredsednik Centra Evroazija sa sedištem u Vašingtonu Erl Rasmusen.

Bajdenova administracija je pre dve nedelje najavila vojni paket od 345 miliona dolara za ostrvo Tajvan, prvu tranšu paketa od milijardu dolara koji je Vašington dodelio ranije ove godine. Američko oružje će doći direktno iz zaliha Pentagona na ostrvo pod takozvanim predsedničkim ovlašćenjem, mehanizmom koji se obično koristi za nabavku oružja.

Prošlog utorka se ispostavilo da će američki predsednik zatražiti od Kongresa da finansira nabavku oružja za Tajvan u okviru dodatnog budžetskog zahteva za Ukrajinu. Zapadna štampa je taj potez protumačila kao nastojanje da se dodatno ubrza isporuka novog oružja na ostrvo pod izgovorom „rastuće pretnje iz Kine“.

Međutim, izgledi za rat u regionu ne bi se nužno odvijali onako kako Vašington misli, tvrdi Rasmusen.

- Biće interesantno u oblasti Pacifika, jer to ne bi bio kopneni rat kao u Ukrajini, to bi definitivno bio pomorski sukob - rekao je za Sputnjik penzionisani potpukovnik sa preko 20 godina iskustva u američkoj vojsci i međunarodni konsultant.

- Ipak, mislim da to ne bi bilo mudro. To bi ispala još jedna loša strategija i loša pretpostavka. Mogli bismo da vidimo mnogo različitih flota nosača koje će Kinezi eliminisati, mislim prilično brzo, što bi, pretpostavljam, iznenadilo Zapad. Ali mogli bi da traže ograničeni sukob za koji bi se nadali da će otvoriti mogućnosti za poboljšanje odnosa sa drugim zemljama u pacifičkom regionu. Nove podmornice, novi brodovi i slične stvari. Ali mislim da bi to bilo nerazumno - kaže Rasmunsen.

AP Photo/Chiang Ying-ying

Prema američkoj štampi, paket oružja vredan 345 miliona dolara uključivaće bespilotne letelice MQ-9 Reaper, kao i municiju za malokalibarsko oružje. Ranije je ostrvo kupilo ove letelice, kao i rakete, borbene avione i drugo sofisticirano oružje od SAD. Konkretno, lista uključuje 400 kopnenih projektila "harpun", lovce F-16 "block" 70, torpeda MK-48, samohodne haubice M109A6 "paladin" i rakete "stinger", prema američkoj štampi.

Iako SAD formalno ne priznaju Tajvan, pošto Vašington zvanično i dalje poštuje politiku Jedne Kine, ipak snabdevaju ostrvo oružjem, uprkos protestima Pekinga koji Tajvan smatra neotuđivim delom Narodne Republike Kine.

Zašto Bajden ubrzava prodaju oružja Tajvanu?

Postoji više teorija o tome zašto se Bajdenova administracija utrkuje da naoruža Tajvan. U nekom smislu, to bi mogao biti Bajdenov pokušaj da dobije podršku republikanaca u američkom Kongresu, prema rečima Rasmusena.

- Mislim da se to radi da bi se dobila veća republikanska podrška vojnog budžeta. I tamo se balansira. Čini se da su republikanci više antikineski nego antiruski nastrojeni - rekao je stručnjak.

AP Photo/Chiang Ying-ying

Bajden je takođe pod pritiskom američkih kineskih neprijatelja koji se ljute zbog odloženih isporuka oružja Tajvanu. Prošle godine američki zakonodavci su se žalili da je ostrvo u zaostatku od 14 milijardi dolara kada je reč o isporuci iz SAD. Oni su se žalili na činjenicu da neki od tih neispunjenih sporazuma datiraju još iz 2017. godine.

Za kašnjenje se okrivljuje povećana isporuka oružja Ukrajini i ograničen proizvodni kapacitet američke odbrambene industrije. Trenutno, obim vojnih porudžbina Tajvana, koje tek treba da budu isporučene na ostrvo, iznosi skoro 19 milijardi dolara.

Postoji još jedan mogući razlog zbog kog Bajdenova administracija ubrzava isporuke oružja na ostrvo: čini se da tajvanska Demokratska progresivna partija (DPP), koju podržavaju SAD, gubi i međunarodnu moć i domaću popularnost uoči predsedničkih izbora zakazanih za januar 2024.

Nasuprot tome, za donekle „prokineski“ Kuomintang se kaže da ima dobre izglede da se vrati na vlast. Ranije je Kuomintang održavao odnose sa Komunističkom partijom Kine koji su bili poremećeni nakon što je DPP osvojila većinu u parlamentu 2016. i predsedništvo 2020. godine.

Američki vojno-industrijski kompleks spreman za profit od „zaokreta ka Aziji“

AP Photo/Chiang Ying-ying

Rasmusen je istakao i da bi američki vojno-industrijski kompleks mogao da profitira od dalje eskalacije oko Tajvana.

Štaviše, američkoj pomorskoj industriji je već odobren višegodišnji ugovor o podmornicama, koji su sklopile SAD, Velika Britanija i Australija u okviru trojnog AUKUS pakta. Indo-azijsko-pacifički region je očigledno u fokusu sadašnje američke administracije, uprkos glasnoj zabrinutosti Kine, pa čak i država ASEAN-a o potencijalnoj trci u nuklearnom naoružanju i militarizaciji regiona.

Ipak, mapa novih mogućih sukoba u kojima bi mogao biti uključen NATO uključuje više regiona od same Evrope i azijsko-pacifičkog regiona, smatra Rasmusenu.

- Imamo potencijalne nove sukobe. Mislim da treba da pripazite čak i na Centralnu Aziju. Ali definitivno mislim da treba da pratimo šta se dešava u Siriji. Tamo će biti intenzivnije. Ili pogledajte Niger i ono što se dešava tamo. Hoćemo li pokušati da podignemo tenzije tamo? Francuska govori o intervenciji. Imamo zapadne ambasade koje povlače svoje građane iz tog regiona. Ali nije samo Niger. Ako se petljate sa Nigerom, suočićete se sa više afričkih zemalja odjednom. To bi mogla biti noćna mora - rekao je vojni ekspert.

Bonus video

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi