Zašto bi ovi izbori u Grčkoj mogli biti revolucionarni: Samo nekoliko zemalja u Evropi ima slično pravilo

Kada grčki građani u nedelju, 25. juna, budu izašli na birališta da glasaju za novi parlament, podmladak će dobiti priliku da učestvuje u toj odluci. Ova godina je prva u kojoj će oni stari od 17 do 21 godine dobiti priliku da glasaju na nacionalnim izborima, što znači da će, kako se procenjuje, još 430.000 ljudi imati pravo glasa.

Neki od onih koji će izraziti svoju volju na biralištima mogli bi da imaju imati čak i 16 godina, pod uslovom da ove izborne godine pune 17.

Njihovi glasački listići bi mogli da preokrenu situaciju u zavisnosti od ukupnog odziva, ali bez obzira na to da li će biti odlučujući ili ne, Grčka, rodno mesto demokratije, poslednja je zemlja koja najmlađima iz generacije Z daje pravo glasa.

Na ranijim izborima u zemlji 21. maja, koji nisu potvrdili apsolutnu većinu i zbog toga se ponavljaju ove nedelje, mladi ljudi su izašli u velikom broju, kažu posmatrači, signalizirajući njihov legitimni interes za političke predstavnike.

U to vreme mnogi od 17 do 24 godine, kao i njihovi stariji, glasali su za konzervativnu Partiju nove demokratije grčkog premijera Kirijakosa Micotakisa. Ali oni su glasali za to u manjem broju od svojih roditelja i skoro sa istim entuzijazmom za levičarsku stranku Siriza, koja je zauzela drugo mesto.

Zato ne čudi što se sve grčke političke partije obraćaju mladim biračima direktnije nego ikada ranije. Širom Tiktoka, Jutjuba i Fejsbuka, stranke se obraćaju generaciji Z nudeći pogodnosti - uključujući mogućnost Youth Pass-a, prema kojoj bi svi koji napune 18 dobili 150 evra da potroše na kulturu, turizam ili transport.

AP Photo/Petros Giannakouris

Fenomen omogućavanja osobama mlađim od 18 godina da glasaju ne dešava se samo u Grčkoj. Kampanja se rasplamsava u Evropi, a zamah se razvija i u SAD.

Kako to rade druge zemlje

Trenutno su u Evropskoj uniji Austrija i Malta jedine zemlje u kojima 16-godišnjaci mogu da glasaju na svim izborima - od lokalnog do nivoa EU. U Nemačkoj ova starosna grupa može da glasa na evropskim izborima, a isto važi i za Belgiju, na zahtev. U Estoniji 16-godišnjaci mogu da glasaju na lokalnim izborima. Osim toga, kada je Škotska održala svoj referendum o nezavisnosti 2014. godine, snizila je starosnu granicu za glasanje sa 18 na 16 godina.

U SAD, neki gradovi u državama Merilend i Kalifornija snizili su starosnu granicu za glasanje na 16 godina na određenim lokalnim izborima, dok u više od 15 država 17-godišnjaci mogu glasati na predizborima za nominovanje kandidata za predsednika, guvernera i Kongres.

Ove godine, predstavnica Grejs Meng (Njujork) ponovo je uvela zakon koji će zameniti 26. amandman Ustava SAD, gde se govori o pravu glasa, novim amandmanom koji bi smanjio starosnu granicu za glasanje na 16 godina.

Čvrsti argumenti Mengove i američkih grupa za pravo glasa slični su onima koje imaju evropske nevladine organizacije koje se zalažu za iste promene širom EU. Pošto je starijim tinejdžerima zakonski dozvoljeno da rade, voze i plaćaju savezni porez na dohodak, trebalo bi da imaju mogućnost da se izjasne o tim i drugim pitanjima, smatraju NVO.

AP Photo/Petros Giannakouris

Uključivanje sve većeg broja mlađih ljudi u političke procese moglo bi da podmladi demokratije i da skrene pažnju političara na nove teme.

Evropski omladinski forum, platforma od preko stotinu omladinskih organizacija u Evropi koja podržava glasanje sa 16 godina, želi glas o pravima mladih, standardima za stažiranje, oporezivanju, mogućnostima obrazovanja u inostranstvu, održivosti i digitalizaciji. Američka nevladina organizacija Nacionalna asocijacija za prava mladih tvrdi da bi 16-godišnjaci i 17-godišnjaci trebalo da učestvuju u donošenju odluka o medicinskoj autonomiji, policijskom času, starosnoj diskriminaciji i sličim stvarima.

- Odluke o transformaciji našeg transportnog sistema, ukidanju fosilnih goriva i hitnoj tranziciji ka čistoj energiji ne mogu se doneti bez nas. Budućnost naše zemlje treba da određuju svi ljudi koji će u njoj živeti - kaže Linda Kastrup iz grupe za klimatski pokret „Fridays for Future".

Istraživanja pokazuju da je ovaj deo stanovništva sposoban da razume pitanja koja zanimaju i starije ljudi, a mnogi smatraju da oni, kao ljudska bića koja će živeti najduže na ovoj plamneti, treba da odrede pod kojim uslovima će provesti svoj život.

Dokazi iz Evrope naglašavaju da proširenje biračkog prava na mlade ljude promoviše veću izlaznost birača koji prvi put glasaju i da oni takođe redovnije učestvuju u budućnosti.

- Kada vlada donosi odluke o obrazovanju, životnoj sredini i ratu i miru, mladi ljudi su pogođeni više godina svog života nego bilo koja druga starosna demografska grupa - tvrdi Nil Bhateja iz Nacionalne asocijacije za prava mladih, grupe za zastupanje.

Profimedia

- Oni rade i podležu oporezivanju bez zastupanja: porez na dohodak, porez na promet, porez na zarade i još mnogo toga... SAD treba da nastave svoju demokratsku tradiciju proširenja prava glasa - dodao je on.

Pitanje opstanka

Nijedan nedavni događaj ne govori glasnije o pravu mladih ljudi da učestvuju u procesima političkog donošenja odluka od štrajkova klimatskih aktivista koji se održavaju širom sveta od 2019. godine.

Ozbiljna zabrinutost miliona dece školskog uzrasta u 125 zemalja bila je vidna kada su se pridružili švedskoj tinejdžerki Greti Tunberg u preskakanju škole petkom i izlasku na ulice da demonstriraju protiv klimatske neaktivnosti u ime svoje generacije. Ovi mladi ljudi su svesno kršili pravila zato što su osećali da njihov glas i interesi ne dopiru do vlasti.

More odlučnih mladih lica u Berlinu i Londonu, Bogoti i Najrobiju, ilustrovalo je duboku zabrinutost da odluke koje utiču na zdravlje planete, a time i na njihovu budućnost, donose ljudi koji mogu da izgube manje od njih samih.

Profimedia

Sve veći ekstremni vremenski događaji uticaće na decenije koje su pred nama, kada će imati svoje porodice, na sve dublji način.

U Berlinu, uoči izbora za Evropski parlament 2019, mladi aktivisti su, obraćajući se demonstrantima sa podijuma kod Brandenburške kapije, preklinjali svoje starije da „glasaju u njihovo ime" jer oni ne mogu da glasaju. Širom sveta u školskim štrajkovima, na plakatima i natpisima piše: „Naša budućnost je na vašim ramenima“, „Okeani se dižu, a i mi“, „Glasajte za klimu“ i „Glasamo sada!“

Globalni klimatski pokret i njegovi zahtevi najubedljiviji su dokaz da su ovi mladi ljudi sposobni da donose inteligentne, promišljene izbore, pa je potez Grčke samo još jedan korak ka tome da se oni osete kao da imaju više prava u donošenju odluka.

Bonus video

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi