Vašington nije srećan: Šta Erdoganova pobeda znači za Zapad i NATO?

Redžep Tajip Erdogan pobedio je u drugom krugu turskih predsedničkih izbora u nedelju, osvojivši četiri procenta više od svog rivala, lidera Republikanske narodne partije (RNP), Kemala Kiličdaroglua.

Njegov trijumf 28. maja obezbedio mu je istorijski treći mandat, što sugeriše da spoljna strategija i geopolitička vizija zemlje neće pretrpeti nikakve promene, ali će svakako uticati na stav Zapada prema ovoj zemlji.

Koji su geopolitički ciljevi Turske?

- U spoljnoj politici Turska će nastaviti da se pridržava prethodno zacrtanog puta. Zanimljivo je ime koje je u optiucaju za mesto ministra spoljnih poslova. Sa velikim stepenom verovatnoće, to bi mogao biti Ibrahim Kalin (koji trenutno obavlja funkciju pres-sekretara predsednika Erdogana). Poznato je da se, u poređenju sa Mevlutom Čavušogluom, Kalin više drži prozapadne politike. Međutim, Turska ionako neće okrenuti leđa Bliskom istoku i Aziji. Turska spoljna politika nastaviće da ide uravnoteženim putem - rekao je za Sputnjik Ali Fuat Gokče, turski politikolog i predavač na Univerzitetu u Gazijantepu.

Prema njegovim rečima, u ovom trenutku jedna od ključnih oblasti turske spoljne politike jeste „eliminisanje terorističkog koridora u Siriji“. Ankara smatra da su milicije sirijskih Kurda koje podržavaju SAD, raspoređene u regionu, podružnice Kurdistanske radničke partije (KRP), koju je Turska označila kao teroriste. „Politika normalizacije odnosa sa Sirijom sa ove tačke gledišta je od velikog značaja - naglasio je Gokče.

AP Photo/Ali Unal

Normalizacija veza sa sirijskim predsednikom Bašarom el Asadom mogla bi pomoći Ankari da ubije dve muve jednim udarcem: da obuzda Kurde na severu Sirije i olakša povratak oko četiri miliona izbeglica koje je Turska nedavno ugostila, prema zapadnim posmatračima. Tursko-sirijska normalizacija dobila je novi značaj nakon što je Damask obnovio članstvo u Arapskoj ligi.

- Takođe je neophodno da se nastavi sa pokušajima rešavanja rusko-ukrajinske krize i uspostavljanja azerbejdžansko-jermenskog mira. Saradnja sa Grčkom oko ostrva u Egejskom moru i pitanje Kipra takođe ostaju važni ciljevi - dodao je Gokče.

Nezavisnost i pragmatizam Ankare čine je fleksibilnom u smislu geopolitičkog manevrisanja, smatra politikolog i stručnjak za međunarodne odnose sa Univerziteta Marmara Baris Doster.

- Vlada na čelu Turske je izuzetno pragmatična, što se ogleda u sposobnosti da napravi nagli zaokret u spoljnoj politici. Primera za to ima mnogo: to su odnosi sa Izraelom, Katarom, Ujedinjenim Arapskim Emiratima, Egiptom, Saudijskom Arabijom. Kada odnosi sa Istokom ne idu dobro, Turska se okreće Zapadu, a u slučaju poteškoća sa Zapadom, okreće se Istoku. Međutim, u sadašnjoj situaciji verujem da će postojeći politički vektor ostati netaknut - rekao je Doster

Šta Erdoganova pobeda znači za SAD

- Za Vašington to znači da će morati da nastavi da se bori sa „samovoljom" Turske, sa Erdoganom, koji koristi članstvo Turske u NATO-u da unapredi turske nacionalne interese, a ne američke - rekao je Dmitrij Suslov, zamenik direktora Centra za evropske i međunarodne studije na ruskoj Višoj ekonomskoj školi i zamenik direktora za istraživanje u Ruskom savetu za spoljnu i odbrambenu politiku.

AP Photo/Khalil Hamra

On očekuje da će Ankara nastaviti sa sprovođenjem nezavisne spoljne politike u pogledu ulaska Švedske u NATO, rusko-ukrajinskog sukoba i tursko-kineskih odnosa, bez obzira na negodovanje Vašingtona.

- Vašington će morati da nastavi da se bavi Turskom, koja je, s jedne strane, članica NATO-a i ima pravo veta, a koja se, s druge strane, sve više promoviše kao nezavisni centar moći na Bliskom istoku i u regionu istočnog Mediterana, i uopšte u Evropi. To je, naravno, veoma žalosno za Ameriku, jer SAD nisu navikle na protivljenje sprovođenju njihove agende u okviru NATO-a - rekao je Suslov.

Američki politički establišment pažljivo je pratio predsedničke izbore u Turskoj. Još u januaru 2020. Džo Bajden je rekao američkoj štampi da bi Bela kuća trebalo da ohrabri Erdoganove protivnike da ga pobede na izborima.

Tri godine kasnije, 16. januara, bivši američki savetnik za nacionalnu bezbednost Džon Bolton pozvao je zemlje članice NATO-a da podrže turske opozicione stranke uoči opštih izbora, tvrdeći da se Ankara ne ponaša kao „odgovoran“ saveznik u NATO. Odgovor Ankare nije se dugo čekao: „Bolton, koji je ranije priznao da je podržavao državne udare, pozvao je NATO da interveniše na izborima u Turskoj. Uzaludan je pokušaj da se demokratska volja turskog naroda uzme pod starateljstvo", rekao je 19. januara portparol predsednika Ibrahim Kalin.

Pored toga, pre drugog kruga američki ekonomski posmatrači predviđali su propast turske ekonomije pod Erdoganom, koji se, za razliku od Kiličdaroglua, smatra zagovornikom monetarne „neortodoksnosti“. Nakon što je turski predsednik pobedio, zapadna štampa je požurila da projektuje pad turske lire od 29 odsto. Ovaj obrazac razotkriva uzaludne pokušaje Zapada da se poveća pritisak na Ankaru, smatra Tom Luongo, finansijski i geopolitički analitičar.

AP Photo/Markus Schreiber

- SAD nisu skrivale svoje nezadovoljstvo načinom na koji je predsednik Erdogan vodio spoljnu politiku poslednjih godina. Lira je bila pod stalnim napadom stranih aktera od leta 2018. Erdogan je, sa svoje strane, uvideo situaciju kakva jeste i preuzeo je kontrolu nad Centralnom bankom kako bi monetarnu politiku istrgnuo iz ruku Međunarodnog monetarnog fonda (MMF) - rekao je Luongo za Sputnjik.

Prema rečima Ondera Aksakala, predsednika Demokratske levice, kolektivni Zapad je pokušao da Tursku uvuče u nevolje pre izbora. Međutim, „globalni imperijalistički sistem, koji predstavljaju SAD i EU, naleteo je na neosvojivi turski zid“, rekao je Aksakal.

Šta Erdoganova pobeda znači za NATO

- Turska će nastaviti da igra nezavisnu ulogu unutar NATO-a. Malo je verovatno da će Erdogan u vrlo bliskoj budućnosti podržati ulazak Švedske u NATO, a odnosi će ostati kontradiktorni i napeti. Odnosno, s jedne strane, unutar NATOa će se mnogo pričati o isključivanju Turske, ali niko neće preći tu liniju. Turska će ostati prepreka nesmetanoj implementaciji američke agende u NATO-u - smatra Suslov.

Nakon Erdoganove pobede američki mejnstrim mediji izrazili su nadu da će Ankara ublažiti svoj stav prema članstvu Švedske u NATO-u. Prošle godine su Švedska i Finska podnele zahtev za pristupanje transatlantskom savezu. Iako je Turska ratifikovala kandidaturu Helsinkija za NATO ranije ove godine, izostavila je Stokholm. Ankara je zahtevala da Švedska preda Turskoj 120 navodnih ekstremista, a Švedska se žalila da je zahtev nemoguć i da nema pojma ko su ti ekstremisti.

Prema pisanju američke štampe, ulazak Švedske u NATO mogao bi otvoriti put prodaji američkih F-16 i kompleta za nadogradnju starijih turskih aviona. Američko-turski dogovor o F-16 ostao je na čekanju već duže vreme, što je izazvalo iritaciju Ankare, s obzirom na to da je 2019. Vašington izbacio Tursku iz programa F-35.

AP Photo/Olivier Matthys

Turska je uložila 1,4 milijarde dolara u razvoj stelt višenamenskog borbenog aviona F-35, a Vašington je kao razlog za uklanjanje naveo odluku Ankare da kupi ruske najsavremenije sisteme protivvazdušne odbrane S-400.

Ranije ovog meseca turski ministar spoljnih poslova Mevlut Čavušoglu jasno je stavio do znanja da se Ankara neće vratiti programu F-35, ali da želi da Vašington vrati Ankari novac utrošen na razvoj aviona. Ministar spoljnih poslova je naglasio da je Turska fokusirana na proizvodnju sopstvenih „nacionalnih borbenih aviona“.

- Bajden i Evropa žele Tursku lojalnu NATO-u i njihovom programu maksimalnog suprotstaveljanja osovini Rusija/Kina/Iran. Erdogan je bio prepreka u tom programu od kraja 2015. godine, a ruska intervencija u Siriji razotkrila je i njegovo i saučesništvo NATO-a u balkanizaciji. On je igrao na obe protivničke strane kako bi iskovao nezavisni put Turske. Mnogi od ovih poteza dovedenu su u pitanje, ali posmatrano iz ovog ugla, obrazac njegovog ponašanja je sasvim jasan. Njegovi pokušaji da sklopi mirovni sporazum između Ukrajine i Rusije prošle godine verovatno su bili poslednja kap koja je prelila čašu Zapada - istakao je Luongo.

Bez obzira na to koliko je snažno nezadovoljstvo NATO-a nezavisnom spoljnom strategijom Ankare, Alijansa se ne bi usuđivala da protera ili udalji Tursku jer ona igra suštinsku ulogu u ravnoteži između Zapada i Istoka, smatra Suslov: izbacivanje Turske iz NATO-a moglo bi da dovede do jačanja nezapadnih centara moći. Pošto ima jednu od najvećih armija u NATO-u i kontroliše ulazak u Crno more, Turska ostaje nezamenljiva za atlantski savez u geopolitičkom smislu.

Da li Vašington ima snagu da utiče na Ankaru?

AP Photo/Ali Unal

- SAD će morati da računaju na Erdoganovu nezavisnu politiku. Vidimo da Amerika nije u stanju da organizuje obojenu revoluciju u Turskoj. Nakon neuspelog državnog udara (2016), Erdogan je pojačao kontrolu nad vojskom i agencijama za sprovođenje zakona, a u slučaju masovnih protesta u Turskoj, vojska i organi za provođenje zakona neće preći na stranu opozicije. Štaviše, neće ostati ni neutralni, već će najverovatnije stati na stranu aktuelne vlasti - smatra Suslov.

Poslednji predsednički izbori pokazali su Zapadu da Erdogan zaista ima podršku većine turskog stanovništva uprkos sadašnjim ekonomskim teškoćama, istakao ruski akademik.

Suslov nije isključio da će SAD pokušati da izvrše pritisak na Ankaru kroz različite ekonomske kaznene instrumente, uključujući pretnje sekundarnim sankcijama Turskoj. Ipak, malo je verovatno da bi Amerikanci dozvolili udaljavanje Ankare, dodao je Suslov. Zbog toga je američki establišment prinuđen da se pomiri sa realnošću i „računa na Erdogana još pet godina", zaključio je akademik.

Bonus video

 

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi