Crna evropska zima: Kako je strah od hladnoće prisilio članice EU da olabave zakone koji su bili ključni za očuvanje životne sredine

Suočene sa rastućim cenama energenata i potencijalnim nestankom struje, mnoge vlade EU ublažavaju pravila o seči drveća i ohrabruju ljude da lože drva da bi im kuće bile tople, što je, prema rečima aktivista, katastrofu za ionako ugrožene šume u Evropi.

Nevladine organizacije i naučnici upozoravaju da potrošnja više drveta za ogrev rizikuje desetkovanje šuma, kojih je sve manje, i povećanje nelegalne seče, što je tvrdnja koju industrija oštro odbacuje.

Seča zaštićenih šuma kako bi se garantovala energetska sigurnost je „luda” i „veoma, veoma destruktivna”, smatra Katalin Rodič, aktivistkinja za biodiverzitet u Grinpisu u Mađarskoj. Ona je istakla da su šume u ovoj zemlji već bile oštećene ekstremnim vrućinama ovog leta.

Države članice EU su veoma podeljene povodom toga kakvu ulogu šume treba da imaju u postizanju zelenih ciljeva bloka.

Učesnici kampanja kažu da seča drva i plantaže monokultura mogu da naštete biodiverzitetu i da otežaju postizanje klimatskih ciljeva, jer šume trenutno deluju kao glavni apsorber ugljenika u EU. Oni takođe ističu da se sagorevanjem drveta oslobađaju štetni zagađivači, uključujući fine čestice, što je povezano sa brojnim zdravstvenim stanjima.

Sada neke od najšumovitijih evropskih zemalja dozvoljavaju veću seču kako bi ublažile udar energetske krize i podstakle sagorevanje drveta da bi se uštedelo na oskudnijim resursima, poput gasa - čak i ako to znači smanjenje zaštite šuma.

AP Photo/Jean-Francois Badias

- Evropa će ove godine spaliti znatnu količinu drveta - rekao je Martin Pižon, aktivista za šume i klimu iz nevladine organizacije Fern, dodajući da će paljenje verovatno biti rekordno i da će za šume ovo biti „veoma, veoma mračna zima".

Portparol Evropske komisije rekao je da je Brisel svestan medijskih izveštaja koji upozoravaju na potencijalno povećanje seče u zemljama poput Mađarske, ali nije mogao da potvrdi da postoji porast u seči ili bilo kakva veza sa energetskom krizom.

Sečenje drveća radi uštede gasa

Iako do povećanja seče nije došlo u Švedskoj i Finskoj, problem će biti posebno akutan u centralnoj i istočnoj Evropi.

U Rumuniji, gde više od polovine stanovništva greje svoje domove na drva, vlada je ograničila cenu ogrevnog drveta kako bi račune za struju održala niskim - što je mera za koju neprofitna organizacija WWF upozorava da bi mogla da podstakne nelegalnu seču. Rumunija je već podvrgnuta postupku EU za kršenje zakona jer nije zaustavila nelegalnu seču u svojim zaštićenim šumama Natura 2000.

AP Photo/Amanda Loman

Prema izveštajima lokalnih medija, Slovačka je već zabeležila porast nelegalne seče i krađe drveta tokom leta.

Mađarska, koja je u velikoj meri zavisna od ruskog gasa, u avgustu je ukinula odredbe koje su štitile zaštićene šume od seče. Portparol Evropske komisije rekao je da bi ovaj novi zakon možda mogao da bude u suprotnosti sa pravilima EU i da će Brisel budno pratiti primenu ovih novih odredaba.

Letonija je odobrila seču mlađih stabala, dok je litvansko ministarstvo životne sredine zatražilo od državne šumarske kompanije da poveća seču kako bi se povećalo snabdevanje zemlje bioenergijom.

Estonska vlada se opire pozivima industrije da poveća seču.

- Zbog političke neodlučnosti nije došlo do povećanja seče u estonskim šumama od početka rata u Ukrajini. Ali s obzirom na situaciju, to bi bilo korisno i neophodno - rekao je Henrik Valja, izvršni direktor Udruženja šumarstva i drvne industrije Estonije.

U Poljskoj je „mnogo ljudi“ zauzeto sečom drveća kako bi prikupili dovoljno drva za zimu, rekao je Pjotr Sjergij, portparol nevladine organizacije „Polish Smog Alert". Defakto lider zemlje Jaroslav Kačinjski ohrabrio je prošlog meseca ljude „da spale skoro sve, naravno, osim guma i sličnih štetnih stvari“ kako bi se zagrejali usled nadolazeće nestašice uglja koja će pogoditi oko dva miliona domaćinstava.

AP Photo/Mark Baker

Nevladine organizacije ističu da pojačana seča neće samo prorediti šume, već će imati i veliki uticaj na zagađenje. Ako se drva sagore ubrzo nakon seče, ona i dalje sadrže mnogo vlage i emituju više toksičnih čestica, rekla je Judit Szego, menadžer projekta u mađarskoj nevladinoj organizaciji za čist vazduh „Levegő Munkacsoport".

Seča ima svojih prednosti, tvrde industrijalci

Industrijske grupe insistiraju na tome da su brige aktivista neosnovane.

- Pelet se proizvodi uglavnom od ostataka nastalih posle industrijske obrade drveta. Pošto je ovo sekundarna biomasa, ona nema uticaja na održivost šuma - rekla je Irene di Padura, direktorka politike industrijskog udruženja „Bioenergy Europe", dodajući da bioenergija nikada nije bila niti će u budućnosti biti pokretač povećane seče drveta.

Valja je tvrdio da zbog toga što drvo niskog kvaliteta može da se koristi za zamenu fosilnih i ruskih goriva, povećanje seče treba posmatrati kao potencijalno rešenje, a ne kao problem.

- Zamena starih šuma mladim šumama dugoročno će takođe biti od koristi za hvatanje ugljenika, što je od vitalnog značaja za borbu protiv klimatskih promena - istakao je on.

AP Photo/Robert F. Bukaty

Pižon smatra da je problem i dalje prisutan i da ne postoji odgovarajući način za njegovo rešavanje.

Seča šuma u određenoj meri je „nekako neizbežna“, dok vlade ne preduzmu neophodne korake za smanjenje ukupne potrošnje energije, kao što su ulaganja u bolju izolaciju kuća i toplotne pumpe. Ali treba izbegavati plaćanje energetskim kompanijama da proizvode električnu energiju iz biomase, jer to dovodi do dodatnog povećanja seče, tvrdi on.

U okviru revizije Direktive o obnovljivoj energiji, Komisija je predložila da zemlje EU identifikuju „područja koja treba da se daju“ za projekte obnovljivih izvora i koja treba smatrati mestima „od najvažnijeg javnog interesa“.

Zeleno orijentisani poslanici Evropskog parlamenta, poput slovačkog Mihala Vjezika, člana liberalne grupe „Obnovimo Evropu“, upozoravaju da postoji rizik od povećanja seče, pošto se biomasa smatra obnovljivim resursom, i zalažu se za izmenu predloga.

- Ukoliko to bude odobreno, bojim se da bi moglo da izazove seču čak i u strogo zaštićenim područjima - rekao je Vjezik.

Bonus video

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi