Kako je propao pokret za nezavisnost Katalonije: Pre pet godina su bili snažni, a sada unutrašnji sukobi gase višedecenijiski san

Pre pet godina je došlo do referenduma za nezavisnost Katalonije, a od tada su se mnoge stvari promenile, naročito među nacionalistima koji su ga organizovali.

Referendum na kom se narod izjašnjavao želi li da se otcepi od Španije održan je 1. oktobra 2017. Glasanje, i masovne demonstracije koje su dovele do toga, odražavale su jedinstvo i jednoumlje pokreta za nezavisnost.

Pokušaj otcepljenja, poznat kao el proces („proces“), propao je i tokom proteklih pet godina regionu su privremeno oduzeta samoupravna ovlašćenja, mnogi od njegovih lidera su zatvoreni ili su bili u bekstvu od pravde, a priča o nezavisnosti pala je u senku globalnih događaja.

Razoren sukobima, katalonski separatizam trenutno je u haosu, a zagovornici ne mogu čak ni da se dogovore o tome kako da se postigne otcepljenje.

- Sve naše institucije, političke stranke i organizacije bile su ujedinjene i imali smo društvenu mobilizaciju. Sa svim tim stvarima prešli smo dug put - rekao je Toni Komin, bivši ministar u katalonskoj vladi koja se zalaže za nezavisnost, a sada član Evropskog parlamenta.

- Ali kada su naši ciljevi i interesi toliko različiti, to jednostavno otežava situaciju - rekao je on.

AP Photo/Joan Mateu Parra

Nacionalistički front koji je promovisao referendum 2017. predvodila je desnica Zajedno za Kataloniju (JkCat) koja je na vlasti u koaliciji sa Katalonskom republikanskom levicom (ERC). Uz podršku Kandidature narodnog jedinstva (CUP), male stranke krajnje levice, formirali su tesnu većinu u katalonskom parlamentu za nezavisnost, koju su podržale uticajne građanske organizacije.

Sa konzervativnom španskom vladom u Madridu koja je odbijala da se uključi u pregovore o mogućoj većoj samoupravi Katalonije, pokret za nezavisnost je imao jasnog zajedničkog neprijatelja.

Kada je održan referendum, uprkos naredbama vlade i suda, svet su obišle vesti da je naoružana policija upala na nekoliko biračkih mesta i batinala glasače palicama. Iako je izlaznost bila tek nešto veća od 40 odsto, rezultat je bio u velikoj meri u korist otcepljenja, a parlament regiona objavio je deklaraciju o nezavisnosti četiri nedelje nakon referenduma.

Tada je sve počelo da se raspada.

Šta se dešavalo posle referenduma?

- Do referenduma je postojao plan koji je bio pomno pripremljen, ali niko nije razmišljao o tome šta je tačno sledeći korak - napisala je Lola Garsija, novinarka i autorka knjige o neuspešnoj borbi za nezavisnost.

Karles Pućdemon; AP photo

U roku od nekoliko minuta nakon proglašenja nezavisnosti, španska vlada je uvela direktnu vladavinu nad Katalonijom. Nekoliko političara je uhapšeno, od kojih je devet na kraju dobilo duže zatvorske kazne za zločine koji su uključivali pobunu, dok su drugi, uključujući tadašnjeg predsednika Katalonije Karlesa Pudždemona, pobegli u inostranstvo.

ERC i JkCat i dalje upravljaju Katalonijom, ali su sukobljene strategije oko pitanja otcepljenja nedavno mogle da prouzrokuju kolaps njihove koalicije.

Pere Aragones iz ERC, koji je sadašnji regionalni predsednik, zalaže se za postepenost, za koju kaže da se može uporediti sa onom koju ima Škotska nacionalna partija (ŠNP), sa krajnjim ciljem održavanja pravno priznatog referenduma o nezavisnosti. Sa tim ciljem njegova stranka je pružila parlamentarnu podršku španskom premijeru Pedru Sančezu iz Socijalističke radničke partije (PSOE) u zamenu za niz pregovora o budućnosti Katalonije.

Govoreći na marginama samita UN u Njujorku, Aragones je rekao da je odnos njegove vlade sa španskim premijerom „mešavina sukoba i saradnje“.

On je dodao da je „sada u pregovorima sa španskom vladom" koju pritiska da „predloži demokratsko rešenje".

- Naše demokratsko rešenje je referendum i na tome ćemo insistirati - istakao je on.

Profimedia

U katalonskom parlamentu ove nedelje Aragones je ponovio svoju odlučnost da nastavi ovim putem, rekavši da „samo legitimitet referenduma koji se pregovara može zameniti 1. oktobar“.

Ti pregovori su bili notorno spori, velikim delom zbog kovida 19 i španskog izbornog kalendara, iako mnogi u Kataloniji veruju da je Sančez, ne želeći da se vidi da daje previše ustupaka nacionalistima, namerno odugovlačio.

- Razumem ljude u Kataloniji koji su svedoci da španska vlada poslednjih godina daje mnoga obećanja, a zatim ništa ne radi. Tako da razumem da su ljudi skeptični, ali moja odgovornost je da pronađem rešenja - rekao je Aragones o razgovorima.

- Iz iskustva iz 2017. naučili smo da je španska država spremna da izvrši represiju nad katalonskim narodom, pa znajući to, moramo da budemo jači u smislu društvene većine - dodao je on.

Najočigledniji konkretan dobitak koji Aragones može da navede iz svoje spremnosti da se angažuje sa Madridom jesu pomilovanja koja je španska vlada dala devetorici zatvorenih lidera u junu 2021, uprkos protivljenju konzervativaca i nekih u Sančezovom PSOE.

Takođe, Sančezova vlada je prećutno podržavala katalonski lingvistički sistem „potpunog uranjanja“ u škole, što u teoriji znači da se regionalni jezik koristi uz isključivanje španskog, što je politika koja ljuti mnoge sindikaliste u Madridu. U međuvremenu, španska vlada je izdala prilično nejasna obećanja da će nastaviti razgovore, dok je isključila mogućnost da ikada sankcioniše referendum o nezavisnosti.

AP Photo/Joan Mateu Parra

- Moramo da pronađemo alternative, drugačija rešenja za rešavanje ove krize - rekao je Sančez za „Politiko", dodajući da će to „trajati više od godinu ili dve“.

Njegova vlada veruje da je njena spremnost da se angažuje sa katalonskom administracijom značajno doprinela smanjenju tenzija oko teritorijalnog pitanja i skrenula pažnju sa tvrdolinijaša.

- Ovo je vlada koja nije neprijateljski raspoložena prema pokretu za nezavisnost. Pokret za nezavisnost zna da je ovo njegova najbolja šansa da postigne sporazum sa Madridom - rekla je jedna osoba u španskoj administraciji.

Ali problemi u odnosima Barselone i Madrida bili su previše vidljivi. Skandal u vezi sa nadzorom ranije ove godine otkrio je da su Aragonesa i druge katalonske lidere špijunirale obaveštajne službe, očigledno tek 2019. U međuvremenu, slom katalonske lokalne železničke službe početkom septembra oživeo je dugogodišnje žalbe da Španija nedovoljno finansira infrastrukturu regiona.

Unutrašnje podele

Aragonesov koalicioni partner, JkCat, smatra Sančesovu vladu, koja je prvi put stupila na dužnost 2018. godine, samo nastavakom nefleksibilnih konzervativaca koji su vladali ranije. Pudždemon, koji je do juna i dalje bio lider JkCat-a iz svog samonametnutog egzila u Belgiji, ohrabrio je stranku da zauzme oštru liniju koja se vraća na unilateralizam iz 2017.

AP Photo/Joan Mateu Parra

- Bez konfrontacije neće biti nezavisnosti, jer španska država nije spremna da dozvoli nezavisnost putem pregovora - rekao je evropski poslanik Komin, koji se nalazi u Belgiji poslednjih pet godina, pokušavajući da osujeti napore španskog pravosuđa da ga izvede pred sud.

Komin je potpredsednik Saveta za katalonsku republiku, koji predvodi Pudždemon, entiteta sa sedištem u Vaterlou bliskog JkCat-u koji podržavaju tvrdolinijaši koji se zalažu za nezavisnost čiji je cilj da „učine delotvornim odluku od 1. oktobra iz egzila i iznutra”.

Nasuprot tome, rekao je Komin s prezirom, prioritet Aragonesa i ERC-a „nije nezavisnost, već upravljanje katalonskom vladom unutar postojećeg regionalnog sistema“.

- Pitanje je koju bitku vodimo? Onu protiv španske države ili onu između stranaka koje se zalažu za nezavisnost? - kazao je on.

Prošle nedelje svađa je prerasla u potpunu krizu u katalonskoj vladajućoj koaliciji. Aragones je otpustio svog potpredsednika, Jordija Pudžnera iz JkCat-a, koji je tražio da se pokrene izglasavanje poverenja za njega. JkCat sada planira da zatraži od svojih članova da glasaju o tome da li treba da ostane u koaliciji. Ako odluči da je napusti, mogao bi da primora ERC da traži parlamentarne partnere izvan zagovornika nezavisnosti.

Nezadovoljstvo nije ograničeno na JkCat i njegove političke saveznike. Katalonska nacionalna skupština (ANC), građanska organizacija koja je odigrala ključnu ulogu u podsticanju nacionalističkih političara da proglase nezavisnost pre pet godina, nastavlja da poziva na drastičnu strategiju.

- Izgleda kao da političari pokušavaju da izbegnu pritisak. Videćemo šta će se desiti jer pritisak ulice, pritisak birača i društveni pritisak teraju nas da mislimo da ljudi jasno imaju ideju da žele da ostvare nezavisnost, nisu odustali od nje, i zato mislimo da političari treba da odgovore na ovo - rekla je predsednica ANC Dolors Feliu.

AP photo

Taj društveni pritisak je još jednom bio prikazan na Dijadi 11. septembra (proslavi katalonskog nacionalnog dana), koja je postala godišnja demonstracija sile Katalonaca koji se zalažu za nezavisnost. Međutim, ove godine odziv je bio manji nego pre pandemije i događaj je istakao podele unutar pokreta, pri čemu su mnogi prisutni zviždali političarima ERC zbog njihovog pristupa zasnovanog na dijalogu.

Marta Vilalta, jedna od onih kojima su zviždali, uzvratila je rekavši „dok vi vičete, mi u ERC ćemo raditi na tome da ovu zemlju dovedemo do slobode“.

ANC je još nestrpljiviji od Pudždemonovih tvrdolinijaša da nastavi sa secesijom. Ona želi da se sledeći katalonski izbori, koji bi trebalo da budu održani 2025. godine, koriste kao plebiscit o primeni rezultata referenduma 2017. godine. Ali organizacija je izgubila uticaj i pokazuje znake da nema apetita za tako radikalnu akciju u širem katalonskom društvu.

Podrška nezavisnosti pala je na 41 odsto u odnosu na 49 odsto pre pet godina, prema najnovijim podacima statističkog instituta katalonske vlade.

U međuvremenu, samo 11 odsto ispitanika podržalo je jednostrani put ka nezavisnosti. Čini se da namera birača takođe podržava politiku angažovanja, pri čemu katalonsko krilo Sančezovih socijalista vodi u anketama, a prati ga ERC, koji ima prednost nad JkCat-om.

- Pokret za nezavisnost je slabiji nego 2017, a španska država je jača. Uloga nezavisnosti i dalje ima veliku društvenu podršku, ali nije porasla i lideri za nezavisnost su u slaboj poziciji. Mi smo u matu - rekao je Frančesk-Mark Alvaro, autor i kolumnista u novinama La Vanguardia.

Ta situacija pokazuje malo znakova promene barem do sledećih opštih izbora u Španiji, zakazanih za kraj 2023. godine, kada se konzervativna Narodna partija (PP), sa svojim agresivnijim brendom unionizma, nada da će zbaciti Sančeza i zauzeti mnogo oštriji pristup Katalonsko pitanje.

Bonus video

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi