Dok ceo svet bruji o izborima u Americi, jedna afrička država je na ivici rata!

Rezultati američkih predsedničkih izbora, koji je trebalo da budu objavljeni 4. novembra, još nisu poznati, pa su oči celog sveta i dalje uperene u SAD. Za to vreme u Etiopiji se sprema rat.

Premijer Etiopije Abij Ahmed naredio je u sredu vojsci da se suprotstavi regionalnoj organizaciji nakon što je ona izvršila napad na vojnu bazu posle nekoliko meseci „provokacija” i saopštio da su time prevršili svaku meru. U napadu Tigrejskog narodnog oslobodilačkog fronta ljudi su, kako je on rekao, „mučki ubijeni”, zbog čega vlada opravdani stah da će u jednoj od najmoćnijih afričkih zemalja uskoro buknuti rat.

Abij je na nacionalnoj televiziji izjavio da je u napadu u Mekeleu, glavnom gradu regije Tigraj, poginulo nekoliko ljudi, obećavajući da se „bliži kraj” regionalnoj sili koja se nalazi u najosetljivijem delu Etiopije, na granici sa Eritrejom. Ove dve zemlje sklopile su mir 2018. godine nakon dugog graničnog rata.

Tigrejski narodni oslobodilački front bio je dominantni deo vladadajuće koalicije u Etiopiji sve dok Abij nije došao na mesto premijera i najavio političke reforme zbog kojih je prošle godine dobio Nobelovu nagradu za mir. Međutim, ove reforme otvorile su prostor za stare etničke i druge probleme. Kako su se pripadnici Oslobodilačkog fronta osećali marginalizovano, prošle godine su izašli iz koalicije i postali nezavisna vojna sila.

Nakon saopštenja premijera nije stigao odgovor od regionalne organizacije, a internet i telefoni u Tigraju prestali su da funkcionišu. Osim toga, televizijska stanica u Tigraju obavestila je stanovnike da je vazdušni prostor nad celom regijom zatvoren.

Inače, Etiopija je već u lošim odnosima sa Egiptom zbog velikog etiopskog projekta brane koji je privukao pažnju predsednika Donalda Trampa, a loše se nosi i sa pandemijom koronavirusa, uz sveprisutno etničko nasilje i najezdu skakavaca koja muči stanovništvo.

Zvaničnici Tigraja su protestovali zbog odlaganja nacionalnih izbora u Etiopiji, koji su bili zakazani za avgust, ali nisu održani zbog pandemije, posebno zbog toga što to znači da se Abijev mandat produžava, dok je Getaču Reda, zvaničnik Oslobodilačkog fronta, izjavio je u nedelju, 1. novembra, da njegova strana neće prihvatiti pregovore sa federalnom vladom.

– Sada nam je potreban nacionalni dijalog, a ne pregovori – rekao je tada on, istakavši da je oslobađanje zarobljneih zvaničnika bio jedan od preduslova za otvaranje dijaloga.

Tigrejski narodni oslobodilački front je već 45 godina najjača politička stranka u Etiopiji

Tigrejski narodni oslobodilački front (Tigray People’s Liberation Front) politička je partija u Etiopiji, osnovana 18. februara 1975. godine u Dedebitu, gradu na severozapadu Tigraja. Tokom prvih 16 godina postojanja, prerasla je u najjači naoružani oslobodilački pokret u Etiopiji.

Ova partija vodila je koaliciju pokreta pod nazivom Revolucionarni demokratski front Etiopljana od 1989. do 2018. godine, a uz pomoć svog saveznika, Eritrejskog narodnog oslobodilčakog fronta, okončali su diktatorsku vladavinu Narodne Demokratske republike Etiopije i u maju 1991. osnovali novu vladu koja je upravljala Etiopijom sve dok 2019. na vlast nije došla Partija prosperiteta.

Tigrejci su u septembru glasali na lokalnim izborima, prkoseći federalnoj vladi bez obzira na sve veće političke tenzije, a prošlog meseca federalna vlada nije poslala finansijka sredstva regionalnoj vladi nego lokalnim administracijama.

– Ovaj rat je najgori mogući ishod tenzija koje postoje već neko vreme. Kako Tigrajci imaju relativno jaku sigurnosnu poziciju, konflikt bi mogao da bude dug i poguban – kaže Vilijam Dejvidson, analitičar za Etiopiju iz Međunarodne krizne grupe.

Abij tvrdi da su Tigrejci napali vojnu bazu u Tigreju u sredu ujutru i pokušali da prisvoje artiljeriju i drugu opremu iz nje, a prilikom zvaničnog saopštenja optužio je Oslobodilački front za naoružavanje i organizovanje neregularne vojske. Premijer je tada izjavio i da posle nekoliko meseci „ekstremnog strpljenja” federalne vlade „rat ne može biti sprečen dobrom voljom i odlukom samo jedne strane”.

– Poslednja kap je prelila čašu sadašnjim napadom i federalna vlada je zbog toga prisiljena na vojnu konfrontaciju kako bi spasila zemlju – rekao je Abij u obraćanju naciji.

Posmatrači tamošnjih prilika mesecima su bili zabrinuti zbog rastuće tenzije u regiji Roga Afrike, u kom je Abij sebe predstavio kao mirotvorca nedugo nakon što je došao na mesto premijera.

U izveštaju Instituta za mir pri Ujedinjenim nacijama stoji da bi fragmentacija Etiopije „bila najveći raspad države u modernoj istoriji, koji bi verovatno doveo do masovnog međuetničkog i međureligijskog konflikta, ali i do humanitarne i sigurnosne krize u Africi i na Srednjem istoku koja bi nadmašila postojeće konflikte u Južnom Sudanu, Sudanu, Somaliji i Jemenu”.

Međunarodna krizna grupa apelovala je pre nedelju dana na međunarodnu zajednicu, tražeći od nje da se usmeri na dijalog sa Etiopijom.

– Alternativa, s obzirom na podeljenost ove zemlje na više nivoa, jeste potencijalni marš u rat koji bi bio poguban za ovu afričku zemlju i koji bi doveo do novog talasa izbeglica u zemljama Roga Afrike, kao i u zemljama s druge strane Mediterana – piše u saopštenju Grupe.

PROČITAJTE JOŠ:

„Čovek iz naroda” na prestolu teškom nekoliko vekova: Aktuelni japanski car znatno je drugačiji od svih prethodnika

Jedna žena je “pokupila” ključne glasove: Da li će Džo Džorgensen uticati na izbor predsednika SAD?

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi