Zašto je Putin baš sada odlučio da prizna Donjeck i Lugansk i kako su SAD profitirale u celoj situaciji sa Ukrajinom

Nakon što je predsednik Rusije Vladimir Putin odlučio da prizna nezavisnost samoproglašenih republika na istoku Ukrajine podigla se velika prašina u svetu. Zapadne sile su počele da uvode sankcije Moskvi, a Rusija je potpisala sporazum o prijateljstvu, saradnji i uzajamnoj pomoći sa Donjeckom i Luganskom Narodnom Republikom u kom se navodi da će se zaštita granica DNR i LNR sprovoditi zajedničkim naporima ugovornih strana na osnovu interesa njihove sopstvene bezbednosti, kao i mira i stabilnosti.

Sporazum, takođe, predviđa da će svaka od strana na svojoj teritoriji dati drugoj pravo da gradi i koristi vojne baze i objekte njenih oružanih snaga. Saopšteno je i da bi u slučaju potrebe Rusija mogla da pošalje sopstvenu vojsku na ove dve ukrajinske teritorije, zbog čega je Kijev negodovao tražeći od Zapada da pooštri nesvakidašnje sankcije.

Zbog čega je Putin nakon osam godina traženja mirnog rešenja za stanovnike Donbasa odlučio da prizna nezavisnost LNR i DNR baš sada, za 24sedam razjasnio je Branko Vlahović, dopisnik "Večernjih novosti" iz Moskve.

- Putin je odlučio da prizna Donjeck i Lugansk iz dva razloga. Prvi razlog je to što su ukrajinske jedinice koje se nalaze na liniji razgraničenja granatirale intenzivnije nego bilo kada u poslednjih sedam-osam godina, od potpisivanja Sporazuma iz Minska. Počeli su da stradaju civili, i to je prva greška koju su napravili u Kijevu. Istu takvu grešku je u avgustu 2008. napravio predsednik Gruzije Mihail Sakašvili. U vreme letnje olimpijade u Pekingu, oni su granatirali pozicije ruskih mirovnjaka. Sad su ukrajinski vojnici gađali preko te linije, i slike pokazuju da je dosta toga porušeno, da su ljudi ginuli. Učestalo je delovanje terorističkih grupa, njima su se pridružili i vrbovani ljudi koji su, inače, bili u Donjeckoj i Luganskoj oblasti, i to je bio razlog što se pogoršala situacija. Jednostavno, kad je pretilo veće krvoproliće, dozvoljeno je da se organizuje prelaz civila na rusku teritoriju - kaže Vlahović i dodaje:

Printscreen Youtube/Cirilica TV Happy

- Drugi razlog je to što je Putinu dosadilo igranje ukrajinskog rukovodstva. Petro Porošenko je 2015. godine potpisao Sporazum iz Minska, ali to je uradio da bi dobio na vremenu, jer uopšte nije nameravao da ga realizuje, što je kasnije otvoreno govorio. Tim sporazumom bila su predviđena određena ovlašćenja i delimična autonomija Donjecke i Luganske oblasti, koje su se proglasile za samostalne države.

Kobna greška i neprihvatanje ruskih predloga za rešavanje situacije

Vlahović smatra da je Ukrajina napravila najveću grešku kada je 2014. organizovan puč nakon kog je Kijev diskriminisao ruske građane u zemlji donevši u parlamentu odluku koja je i podstakla stanovnike Donbasa na akciju.

- Najveća greška je bila kad je 2014. organizovan puč - prvi dokument koji je ukrajinski parlament, pod pritiskom nacionalista, doneo bilo je ukidanje prava Rusima da je njihov jezik paralelno službeni jezik u enklavama gde su oni većinsko stanovništvo. To je zapravo bila kapisla zbog koje je došlo do bunta ruskog stanovništva u Donbasu. To je do Oktobarske revolucije bila teritorija carske Rusije, kako je Putin istakao. On je bio naseljen većinski Rusima i zato je reakcija bila burna kada im je oduzeto pravo da govore na svom maternjem jeziku. Zelenski je na izborima dobio glasove velikog broja stanovnika upravo zato što se predstavljao kao čovek koji je za mirno rešenje i za stabilizaciju međunacionalnih odnosa. Ali što mu je više rejting padao, jer je on ipak cirkusant, glumac i komedijaš bez političkog iskustva, sve više je počeo da podilazi nacionalistima. Promenio je potpuno svoju retoriku i postao je veći nacionalista od Ukrajinaca, bez obzira na to što je sam po nacionalnosti Jevrejin. On je otvoreno govorio da bi trebalo sklopiti nove sporazume u Minsku u kojima ne bi bilo nikakve autonomije teritorija u Donbasu - objašnjava naš sagovornik, ističući da je Putin sve vreme pokušavao da podstakne obe strane da situaciju reše mirnim putem:

Alexei Nikolsky, Sputnik, Kremlin Pool Photo via AP

- Zapadna propaganda govori da je Putin opet upotrebio svoju moć, a neosporno je da ih je upravo on sedam godina nagovarao da razgovaraju sa ljudima iz Donbasa, ali oni su to ignorisali uz sufliranje Amerike. To se uopšte ne dovodi u pitanje, kao što je i 2014. godine štab nasilnika bio američka ambasada u Kijevu. Oni su sve poteze vukli tako što su se konsultovali sa Ambasadom SAD u Kijevu.

Vladimir Putin je posle priznanja LNR i DNR još jednom dao mogućnost vlastima u Ukrajini da se situacija između dve zemlje normalizuje, stavljajući pred Kijev tri uslova koja su za njih trenutno neprihvatljiva.

- Putinu je postavljeno pitanje koliko je realno da se normalizuju odnosi između Moskve i Kijeva, i on je postavio nekoliko uslova koje su u Ukrajini nazvali ultimatumom. Prvo, da bi došlo do pomirenja, predsednik Rusije rekao je da rukovodstvo u Kijevu mora da prizna da je Krim ruska teritorija. Sadašnje rukovodstvo i ne pomišlja na to. Drugi uslov je da Kijevo odustane od traženja ulaska u NATO, a treći da se Ukrajina demilitarizuje, što znači da se oslobodi ogromnih količina oružja koje dobija od Zapada. Praktično se traži da Ukrajina smiri situaciju tako što bi se obavezala da neće jačati svoju armiju, jer Zelenski predviđa da organizuje teritorijalnu odbranu u kojoj bi, osim vojske, učestvovalo čak dva miliona ljudi. Već se oglasio i ukrajinski premijer Denis Šmigalj, koji je rekao da to ne dolazi u obzir, da se nikada neće odreći Krima i da Ukrajina stremi ulasku u NATO, što je čak napisano i u Ustavu - kaže Vlahović.

Amerika na dobitku

Vlahović smatra da su u ukrajinskoj krizi korist imale jedino Sjedinjene Američke Države, koje su sve vreme nameravale da stvore tržište za svoj tečni gas. Da su u tome uspele, svedoči i potez Nemačke da blokira proces odobravanja gasovoda "Severni tok 2", što je Vašington zahtevao mesecima unazad.

Tanjug/ AP Photo/Ken Blaze

- Nesrećna je situacija što danas u Evropi nema političara kalibra kao što je nekad bio De Gol. Ovo su sad političari, bez namere da ikoga vređam, što bi se u šahu reklo - drugokategornici. To nisu političari velikog formata, i ovaj dementni Bajden, kome se svi smeju, ipak je uspeo da ih disciplinuje i oni su postali hor poslušnika. Taj hor poslušnika u Evropi u suštini radi ono što im stigne kao direktiva iz Vašingtona. Oni koji ne poznaju dovoljno dobro celu situaciju i nemaju celokupnu sliku misle da se SAD bore da zaustave "Severni tok 2" da bi Ukrajina mogla da zarađuje godišnje tri milijarde dolara na tranzitu gasa kroz svoj gasovod. Međutim, radi se o nečemu sasvim drugom. Amerikanci žele da stvore tržište za svoj tečni gas, koji dovoze tankerima i koji je daleko skuplji nego ruski. To znaju svi gasni eksperti, ali Evropa nema snage da se odupre Americi i ona je jedina prošla dobro u ovoj gasnoj krizi jer je uspela da zbog visokih cena postane konkurentna u prodaji gasa. Inače, dok je bila normalna situacija, to su radili samo poljski nacionalisti, koji bi bili u stanju da kupuju i 10 puta skuplji gas od Amerikanaca samo da naprave štetu Rusima - priča naš sagovornik i dodaje:

- Sada se već zna da će proces izdavanja sertifikata "Severnom toku 2" biti suspendovan. To je neka vrsta kazne za Ruse, ali pitanje je koliko će to dugo da traje. I u vreme najžešćeg hladnog rata Nemačka i evropske zemlje vodile su računa o svojim ekonomskim interesima i trgovale su sa Rusijom, jer im je ona velika sirovinska baza. Oni jednostavno imaju svoj interes jer za svoju robu imaju sigurnog platišu pošto je mnogo nemačkih kompanija otvorilo svoje fabrike u Rusiji. Koliko će njih Amerikanci uspeti da drže u šaci i teraju da kupuju skuplji gas umesto ruskog, tek ćemo da vidimo. Prema mojim prognozama, nemački poslovni ljudi će sigurno pokušati da izvrše pritisak na svoj državni vrh da te sankcije polako slabe, jer ovo što sada Amerikanci rade sa tim blokadama uništiće hemijsku industriju. U prvoj rundi borbe oko gasa Amerikanci su pobednici, jer su uspeli da zaustave gasovod pre nego što je počeo da radi. Koliko će sve da traje zavisi od načina na koji će se razvijati ekonomska situacija. Ako dođe do ekonomskih problema u Nemačkoj zbog blokade Rusije, onda će veliki i moćni nemački biznis biti protiv moćnih sankcija, i to je najefikasniji put da se Nemačka na neki način suprotstavi Americi, koja se u Evropi ponaša kao gazda.

AP Photo/Matt Dunham

Ukrajina je dosta izgubila otkad se 2014. godine udaljila od Rusije, i još više bi izgubila ako bi došlo do rata, ističe Vlahović, navodeći da apsolutno nijedna strana ne bi imala koristi od oružanog sukoba.

- Rat nikome ne može da koristi. Ukrajina je, prema britanskom analitičkom centru i prema domaćem istraživanju, izgubila u periodu od 2014. do sada nešto manje od 400 milijardi dolara. To su i direktni i indirektni gubici. Pod tim se podrazumeva da je izgubljeno tržište, ali osim direktnih ima i indirektnih gubitaka, kao što je manje prikupljenog poreza. Osim toga, povećani su vojni izdaci - Ukrajina sada mora godišnje da troši 16 milijardi dolara na svoju vojsku. Prekinute su mnoge poslovne veze sa Rusijom. Putin je govorio da je 2011. godišnji promet, to jest zajednička trgovinska razmena između Rusije i Ukrajine, iznosio oko 50 milijardi dolara. Ta suma je danas znatno manja, jer su u jednom trenutku u Ukrajini odlučili da prekinu te trgovinske veze, pa se sad stanje popravilo na 12,5 milijardi dolara. Od toga je ruski izvoz nešto više od osam milijardi, a izvoz Ukrajine u Rusiju je oko četiri milijarde. Svi bi imali veliki problem ukoliko bi došlo do rata. Zato se Zelenski žalio Bajdenu da ne najavljuju stalno ratove jer im to pravi velike probleme, pošto se veliki broj investitora povukao zbog toga što ne želi da radi u takvoj atmosferi - zaključuje Vlahović.

Bonus video

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi