Plan koji se razvijao godinama: Kako je Evropa radila na destabilizaciji Ukrajine i koliko Kijev košta aktuelna kriza?

Pre osam godina, 2014, demonstranti koji su mahali zastavama Evropske unije uklonili su sa funkcije demokratski izabranog predsednika Ukrajine. Viktor Janukovič je izabran za petogodišnji mandat 2010. godine, ali je naglo smenjen zbog toga što je odbio da potpiše sporazum o pridruživanju sa EU.

Prva decenija 21. veka bila je zlatni period za Evropsku uniju. Pokrenuta je valuta evro, blok se širio, a evroskeptični pokreti u postojećim državama članicama jedva da su zaživeli. Federalistički ideolozi u Briselu samouvereno su verovali da će ovo biti vek EU i da je ništa ne može sprečiti da stekne veća ovlašćenja i proširi se dalje na istok, piše za RT Britanac Pol E. Natal, istoričar, pisac i bivši član Evropskog parlamenta između 2009. i 2019. godine, koji je bio istaknuti borac za Bregzit.

Nakon pristupanja centralnoevropskih zemalja i baltičkih država, Ukrajina je bila sledeći logičan korak, naglašen glasanjem u Evropskom parlamentu 2005. godine, koje je iznelo mogućnost da se Ukrajina na kraju pridruži bloku.

Kao posledica toga novac EU se slio u Ukrajinu pre konačnog pristupanja. Prvi korak ka ovoj mogućnosti bilo je produbljivanje ekonomskih veza, a u tom cilju je 2012. pokrenut sporazum o pridruživanju.

Profimedia

Međutim, nakon više od godinu dana dugotrajnih pregovora, Janukovič je odbio da potpiše sporazum u novembru 2013, što je dovelo do lanca događaja koji su na kraju rezultirali njegovim padom.

Iskorišćavanje Revolucije dostojanstva

Protesti su izbili zbog odbijanja predsednika da sarađuje sa EU. Kijev je postao centar pobune, a gradski Trg nezavisnosti okupirali su demonstranti koji su mahali zastavama EU, što je dovelo do toga da protesti postanu poznati kao „Evromajdan“. Do početka 2014. demonstracije su se pretvorile u nasilne sukobe sa vlastima, a red i zakon su očigledno bili narušeni. Zbog toga su mnogi ljudi izgubili život.

Kompromis između Janukoviča i opozicionih političara postignut je 21. februara i dogovoreno je održavanje vanrednih izbora. Ovo se pokazalo nedovoljnim, a narednog dana policija je odustala od pokušaja da čuva predsedničku palatu i zgrade parlamenta. Demonstranti su se stoga slobodno i nesmetano probijali. U onome što je postalo poznato kao Revolucija dostojanstva, ukrajinski parlament je uklonio Janukoviča sa mesta predsednika i on je bio primoran da pobegne.

O svemu se pisalo kao o nekakvoj velikoj pobedi naroda, ističe Natal, kao o velikom uzletu naroda - demokratskom ustanku protiv ugnjetavanja.

- Ipak, kada se nešto slično dogodilo u SAD na Kapitol hilu u januaru 2021, isti liberalni mediji su pobesneli i osudili pristalice predsednika Trampa kao opasne fašiste. Može li još neko da uoči dvostruke standarde ovde? - naglasio je Natal, i dodao:

AP Photo/Efrem Lukatsky, file

- Janukovič je možda bio loš predsednik, ali nije u tome stvar. Izabran je za petogodišnji mandat i ako su birači hteli da ga se otarase, a čini se da znatan broj jeste, onda su mogli da sačekaju još godinu dana i da ga na izborima skinu sa funkcije. Tako, uostalom, funkcioniše demokratija.

Bez obzira na to, bez Janukoviča, ukrajinska vlada je potpisala sporazum o pridruživanju sa EU u martu 2014.

- EU ponosno priča o sebi kao o braniocu demokratije, zbog čega bi se dalo pretpostaviti da će Brisel u toj situaciji grubo osuditi ružne scene u Kijevu. Ali šefovi EU su se umesto toga ponašali kao entuzijastične navijačice - priseća se Natal.

Ježi Buzek, tadašnji šef moćne Evropske narodne partije u Evropskom parlamentu, otputovao je u Ukrajinu „da bi izrazio podršku porodice EPP ukrajinskom narodu i njegovim evropskim aspiracijama u svetlu protesta Evromajdana“.

Slično tome, Gi Verhofštat, bivši belgijski premijer i član Evropskog parlamenta, pojavio se u Kijevu i pohvalio demonstrante kao „hrabre i odvažne“ jer podržavaju „evropske vrednosti, evropske principe i demokratiju“.

Nedelju dana nakon svrgavanja Janukoviča, Evropski parlament je usvojio rezoluciju koja „odaje počast onima koji se bore i umiru za evropske vrednosti“ i „pohvaljuje narod Ukrajine zbog pravne promene vlasti i njihove građanske otpornosti u proteklih nekoliko meseci".

- U to vreme sam bio član Evropskog parlamenta i u Briselu smo mogli da biramo između dve opcije: ili da podržimo proširenje EU na istok i eventualno pristupanje Ukrajine ili da nas proglase ruskim simpatizerima ili nam pripišu neke gore stvari. Najlakše je bilo da ćutimo i ne govorimo, ali nekolicina nas je mogla da vidi da je potez ka istoku bio provokativan i glup i to smo i rekli - piše Natal i dodaje:

AP Photo/Sergei Grits, file

- Moj stari partijski lider, Najdžel Faraž, izneo je to u televizijskoj debati sa tadašnjim zamenikom britanskog premijera Nikom Klegom. On je rekao da, prema njegovom mišljenju, EU ima „krv na rukama“ zbog „destabilizacije“ Ukrajine. Ovakve izjave naišle su na podsmeh. Optuženi smo i da smo dozvolili da naša nenaklonost prema EU zamagljuje našu procenu. Ništa, međutim, nije moglo biti dalje od istine. Mogli smo da vidimo da je ambicija EU da primi Ukrajinu u blok samo služila za raspirivanje plamena i stvaranje pukotine od istoka ka zapadu u već podeljenoj zemlji. Osim toga, znali smo da, iako su političari želeli da se EU širi dalje na istok, ljudi to nisu hteli. Bili smo svedoci iz prve ruke ogromnog priliva centralnih Evropljana u naše zemlje i mislili smo da bi dodavanje još 45 miliona Ukrajinaca u blok samo pogoršalo problem.

Kako piše, u Holandiji u aprilu 2016. dokazano je da su bili u pravu po ovom pitanju, kada su Holanđani odbacili sporazum o pridruživanju EU sa Ukrajinom na „savetodavnom referendumu“. Više od 60 odsto građana glasalo je protiv sporazuma koji je već potpisan. Rezultat je, međutim, uglavnom ignorisan i sporazum o pridruživanju Ukrajine i EU stupio je na snagu u septembru 2017.

- EU stoga ne može da izbegne preuzimanje svog dela odgovornosti za ono što se danas dešava u Ukrajini. Želja bloka da ide dalje ka istoku uvek je izazivala trenja i bilo je očigledno da će Ukrajina završiti zaglavljena između kamena i nakovnja. Evropska unija je 2014. zatvorila oči pred mafijom jer je odgovarala njenim ciljevima i na taj način je pomogla da se postave temelji za užasnu situaciju u kojoj se danas nalazimo. Nije kao da neki od nas tada nisu upozoravali - ali, nažalost, izgleda da niko nije slušao - zaključuje Natal.

Koliko sve košta Ukrajinu?

Ukrajinska ekonomija pretrpela je ogroman udarac samo zbog priče o potencijalnoj invaziji Rusije, izjavio je u ponedeljak visoki zvaničnik u Kijevu.

Stefanie Loos/Pool Photo via AP

Rostislav Šurma, zamenik šefa kabineta ukrajinskog predsednika Vladimira Zelenskog, naveo je, govoreći za RBK-Ukrajinu, da izjave sa Zapada da Rusija sprema punu invaziju ugrožavaju Ukrajinu finansijski, sa gubicima koji iznose između dve i tri milijarde dolara mesečno od januara.

- Vidimo da nenadoknadivi gubici iznose od dve do tri milijarde dolara mesečno. Tu spadaju zaustavljene investicije, dodatna inflacija, gubici u sektoru turizma i smanjenje avionskog saobraćaja. Postoji i pritisak na finansijska tržišta koji blokira zaduživanje i vrši dodatni pritisak na kurs - rekao je zvaničnik.

Kijev je imao sve veće probleme kada su zapadne zemlje počele uporno da sugerišu da Rusija planira skori vojni upad u Ukrajinu. Prošlog petka je američki predsednik Džozef Bajden insistirao da će se to dogoditi „u narednim danima“.

Rusija je više puta poricala da ima bilo kakvu nameru da pokrene ofanzivu, a tvrdnje Zapada da rat u Ukrajini samo što nije počeo Kremlj je označio kao „propagandu“ i „histeriju“.

Međutim, brojke koje je Šurma otkrio u ponedeljak ukazuju na to da Ukrajina takođe oseća negativne posledice igre Zapada.

Zabrinutost je takođe izrazio Dejvid Arahamija, lider frakcije ukrajinske vladajuće partije Sluga naroda, koji je ponovio tvrdnje da zemlja gubi milijarde svakog meseca zbog navoda u zapadnim medijima koji izazivaju sveopštu paniku.

Međutim, Šurma je za RBK-Ukrajinu rekao da se ukrajinska ekonomija može spasti ako se situacija u zemlji stabilizuje.

Ukrainian Presidential Press Office via AP

- Pomoć od četiri-pet milijardi dolara trebalo bi da bude dovoljna za nastavak državnih programa koje smo planirali, ali spoljna situacija se može promeniti - rekao je Šurma.

Tokom osam godina tenzija Kijev je izgubio mnogo više, rekao je za 24sedam Branko Vlahović, dopisnik "Večernjih novosti" iz Moskve.

- Ukrajina je do sada, prema britanskom analitičkom centru i prema domaćem istraživanju, izgubila u periodu od 2014. nešto manje od 400 milijardi dolara. To su i direktni i indirektni gubici. Pod tim se podrazumeva da je izgubljeno tržište, ali osim direktnih ima i indirektnih gubitaka, kao što je manje prikupljenog poreza. Osim toga, povećani su vojni izdaci - Ukrajina sada mora godišnje da troši 16 milijardi dolara na svoju vojsku. Prekinute su mnoge polsovne veze sa Rusijom. Putin je govorio da je 2011. godišnji promet, to jest zajednička trgovinska razmena između Rusije i Ukrajine, iznosio oko 50 milijardi dolara. Ta suma je danas znatno manja jer su u jednom trenutku u Ukrajini odlučili da prekinu te trgovinske veze, pa se sad stanje popravilo na 12,5 milijardi dolara. Od toga je ruski izvoz nešto više od osam milijardi, a izvoz Ukrajine u Rusiju je oko četiri milijarde. Zato se Zelenski žalio Bajdenu da ne najavljuju stalno ratove jer im to pravi velike probleme pošto se veliki broj investitora povukao zbog toga što ne želi da radi u takvoj atmosferi - objasnio je Vlahović.

Cilj oslobodilačke vojne akcije Rusije

Predsednik Rusije Vladimir Putin priznao je u ponedeljak uveče nezavisnost Donjecke Narodne Republike i Luganske Narodne Republike. Nakon toga usledile su oštre sankcije Zapada. U Donjecku su raspoređene ruske vojne trupe, a Ukrajina je uvela vanredno stanje i počela da regrutuje vojne rezerviste.

Na kraju je Moskva ipak odlučila da u četvrtak ujutru pokrene oslobodilačku vojnu akciju nakon brojnih provokacija ukrajinske vojske.

Cilj ove akcije, kako je istakao predsednik Rusije Vladimir Putin, jeste da se Ukrajina "demilitarizuje i denacifikuje", a ne da se okupira. 

Russian Defense Ministry Press Service via AP, File

Moskva je sada spremna na pregovore o predaji Ukrajine, saopštio je večeras portparol ruskog predsednika Dmitri Peskov.

Kako je naveo, predsednik Vladmir Putin je spreman na pregovore s predsednikom Ukrajine Vladimirom Zelenskim, pri čemu bi fokus bio na "garancijama neutralnog statusa" i "obećanju da na teritoriji Ukrajine neće biti oružja", prenele su agencije.

To su uslovi, rekao je Peskov, koji bi omogućili postizanje "demilitarizacije i denacifikacije Ukrajine", te bi eliminisali ono što Rusija trenutno smatra "pretnjom bezbednosti ruskoj državi i narodu".

- Predsednik je formulisao svoju viziju onoga što bismo očekivali od Ukrajine kako bi gorući problemi bili rešeni. To je neutralni status i odbijanje postavljanja i korišćenja oružanih sistema, rekao je Peskov.

Bonus video

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi