Svet na ivici novog velikog sukoba?! Analitičari strahuju od "Tukididove zamke", Kina novim potezom pojačala tenzije

Kineski predsednik i šef vladajuće stranke Si Đinping dobio je u ruke dodatni instrument reagovanja na vojne izazove koji dolaze pre svega od SAD, a to znači i odluku o objavi rata!

Izmene zakona o odbrani se uklapaju u planove Pekinga da do 2027. godine, kada se obeležava stogodišnjica osnivanja Kineske narodnooslobodilačke vojske, potpuno modernizuje oružane snage kako bi svojoj efikasnosti i borbenoj gotovosti bile na istom nivou sa armijom SAD. Dvomilionska kineska vojska ne samo da se ubrzano oprema modernim naoružanjem već polako menja i svoj karakter. Naravno, ovi postupci kineskih vlasti dodatno podižu temperaturu u Pentagonu.

Amerika i Tajvan – saveznici u napadu na Kinu

Republika Kina, kolokvijalno poznata kao Tajvan, faktički je nezavisna država u istočnoj Aziji koju kao takvu priznaje samo dvadesetak država. Narodna Republika Kina sebe smatra naslednicom Republike Kine, a teritoriju koju kontroliše vlada sa Tajvana smatra svojom. Tajpej je u SAD uvek video najvažnijeg saveznika, pre svega u dobavljanju vojne opreme, a sve češće se mogu čuti najave mogućih sukoba između te dve, odnosno tri strane.

Potpredsednik Centralne vojne komisije Sju Ćilijang je u zvaničnoj publikaciji prošle godine napisao da Kineska narodna armija mora da bude proaktivnija u oblikovanju načina vođenja rata, a ne samo kao do sada spremna da odgovara na sukobe.

Kao razlozi za izmenu zakona, koji omogućava dodatnu mobilizaciju i povećanje borbene gotovosti navedene su pretnje raskolom i zaštita interesa razvoja države.

Vojni i politički analitičari smatraju da je cilj izmena zakona da ojača vojno vođstvo zemlje pod komandom Si Đinpinga, ali istovremeno da pruži i pravnu osnovu za odgovore na izazove koje sa sobom nosi konfrontacija SAD i Kine. Deng Juven, bivši zamenik urednika “Stadi tajmsa”, kaže da amandmani treba da legalizuju formalnu prirodu “posebne” prirode kineskog političkog i odbramnbenog sistema u situacijama koje mogu da naštete režimu u zemlji i inostranstvu.

– Nije iznenađenje što Peking ojačava vođstvo Centralne vojne komisije u situaciji kada je Kineska narodna armija spremna da brani nacionalne interese širom sveta – kaže Deng Juven.

Tajvanski vojni ekspert Či Le-ji izmene zakona vidi kao odgovor Pekinga na američku politiku “sveobuhvatnog strateškog obuzdavanja Kine”.

– Revizija ovog zakona je simboličan borbeni poziv Komunističke partije Kinezima da budu spremni za nacionalnu mobilizaciju u odbrani zemlje, što stranka nije uradila od dolaska na vlast 1949. godine – kaže stručnjak iz Tajpeja.

“Kina je ta sila budućnosti”

Kinenska ekonomska moć svakako ima snažnu refleksiju na vojnu, a očigledno je da Kina želi da postane globalni faktor, pa u skladu sa tim oružane snage rade na novim projektima brže nego ceo svet zajedno.

Aleksandar Radić, vojni analitičar za 24sedam kaže da vreme radi za Kinu i da rešavaju sve probleme, iako su imali ozbiljan problem sa koronavirusom.

Pročitajte još:

Kina uzvraća udarac: Jake kontramere za Ameriku zbog sankcija

Amerika sprema nove sankcije Kini?

– Uvode nove tehnologije, grade nova sredstva u količinama koja su veća u drugiom zemljama… Korona je etablirala kinesku moć, a nova pretače u vojnu moć, kako bi ušla u trku u gradnji potencijala među svetskim silama. Nažalost, mi imamo tradicionalni pogled usreređen na Ameriku i Rusiju, a ne vidimo da je Kina ta sila budućnosti. Nosači aviona ukazuju na to, SAD ima 10, Rusija jedan, a Kina je na nivou anegdote došla do nosača i na osnovu te analize prave naredne – objašnjava Radić.

Kako kaže, vodiće se trka za moć, a upravo ti nosači pokazuju da će kineska otići daleko iznad svojih granica.

– Tako će moći da plovi ka Latinskoj Americi i Africi gde uspostavljaju svoje baze. Koncentracija moći kroz vojsku takođe govori o njenoj potvrdi u jednoj ličnosti – Si Đinpingu.  Njihova ambicija globalna, da se etablira kao vodeća zemlja, u tom kontekstu svi odnosi od Tajvana pa dalje, su deo scenarija –

“Velika šansa da dođe do oružanog sukoba SAD i Kine”

Sa druge strane Nemanja Starović, politički analitičar, kaže da Kina, uprkos intenzivnom unapređenju kapaciteta oružanih snaga i izmenama zakona, u skorijoj budućnosti ne može da nadjača SAD.

– Ne postoje pretpostavke da NR Kina u posmatranom periodu uistinu po kriterijumima vojne moći pretekne Sjedinjene Američke Države. No, sa druge strane Peking se već ranijim razvojem nuklearne trijade u velikoj meri osigurao od potencijalne direktne agresije, a brza i masovna proizvodnja vojnih brodova, kao i sofisticiranih balističkih raketa otvara zvaničnom Pekingu perspektivu za uspostavljanje dominacije nad bliskim morima – tvrdi Starović za 24sedam i dodaje:

– Vlasti međunarodno nepriznate Republike Kine koje efektivno kontrolišu teritoriju kineske provincije Tajvan se nalaze ispod sigurnosnog kišobrana SAD, što drastično otežava i verovatno onemogućava bilo kakvu unilateralnu vojnu akciju Pekinga sa ciljem uspostavljanja punog suvereniteta, ali je evidentna promena retorike unutar državnog i partijskog vrha, u kojoj se sve češće iz uobičajene sintagme o “mirnom ujedinjenju” izbacuje prvi deo, što implicira i mogućnost primene drugih metoda. Ovakva izmena retorike bi mogla biti uslovljena uočljivim promenama unutar javnog mnjenja na Tajvanu, koje poslednjih godina sve više naginje nezavisnosti ostrva, a čak je i nacionalistička partija Koumitang, koja je još od vremena Čang Kajšeka zagovarala jedinstvo Kine, ali razume se pod sopstvenom dominacijom, svoje pozicije približila “nezavisnim” idejama – objašnjava naš sagovornik.

Kako kaže, uspeh u dostizanju ciljeva Kine, u značajnoj meri zavisiće od SAD.

– Odnose Vašingtona i Pekinga je nužno sagledavati u ključu tzv. Tukididove zamke, u kojoj  dominantna sila ne može mirno da posmatra uspon sile izazivača i po prirodi stvari nastoji da taj uspon osujeti, a brojni primeri iz istorije nas uče tome da u takvim okolnostima hegemonska sila neretko poseže i za ratom. S tim u vidu, za očekivati je da u narednim decenijama svedočimo intenzivnim obračunima SAD i Kine na planu međunarodne trgovine, te borbi za uticaj u pojedinim delovima sveta, ali se ne može u potpunosti isključiti ni mogućnost vojnog sukoba. Nekadašnji komandant američkih kopnenih snaga u Evropi general Frederik “Ben” Hodžis procenjuje da postoji velika verovatnoća oružanog sukoba SAD i NR Kine do početka 30-ih godina ovog veka – zaključuje Starović.

“Tukididova zamka” 

Sintagma “Tukididova zamka” opisuje dinamiku odnosa vladajuće sile i sile u usponu opisanu u Tukididovom Peloponeskom ratu: “(u)spon Atinske moći i strah koji je on izazvao kod Sparte učinio je rat neizbežnim”.

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi