Sve o Hamasu - organizaciji koja je oštro reagovala na otvaranje ambasade tzv. Kosova u Jerusalimu
Jedini cilj Hamasa je potpuno uništenje Izraela i uspostavljanje islama na tim prostorima
Portparol radikalne islamske grupe Hamas Hazem Kasem izjavio je da je otvaranje predstavništva Prištine u Jeruslimu “flagrantno kršenje” svih međunarodnih rezolucija. On je kazao i da taj potez predstavlja “sklonost ka okupaciji”, prenosi “Gazeta ekspres”.
Podsetimo, Ministarstvo spoljnih poslova i dijaspore privremenih prištinskih institucija saopštilo je u nedelju da je ambasada tzv. Kosova u Izraelu, sa sedištem u Jerusalimu, zvanično otvorena, kao deo sporazuma postignutog u Vašingtonu u septembru prošle godine.
Status Jerusalima jedna je od najvećih prepreka postizanju mirovnog sporazuma između Izraela i Palestine, jer Palestinci tvrde da je Istočni Jerusalim glavni grad, dok Izrael smatra da je to nedeljiva prestonica te zemlje.
Hamas, organizacija koja ima samo jedan cilj – potpuno uništenje Izraela
– Dizanje Alahove zastave iznad svakog palestinskog pograničnog kamena – glasi ideološki cilj organizacije koja je trn u oku izraelskim vlastima.
Hamas je palestinska islamska organizacija koju Evropska zajednica, SAD, kao i mnogo drugih zemalja sveta označavaju kao terorističku organizaciju. Australija, Novi Zeland, Paragvaj i Velika Britanija klasifikuju samo njeno vojno krilo kao terorističku organizaciju. Brazil, Kina, Egipat, Iran, Norveška, Katar, Rusija, Sirija i Turska ne smatraju je terorističkom organizacijom, a u decembru 2018. Generalna skupština Ujedinjenih nacija odbila je američku rezoluciju kojom je Hamas proglašena za terorističku organizaciju.
Jedini cilj Hamasa je potpuno uništenje Izraela i uspostavljanje islama na tim prostorima. Hamas je unutar sebe podeljen na tri krila: vojno, političko i društveno.
Profimedia
U januaru 2006. godine ova grupa pobeđuje na izborima, gde osvaja apsolutnu većinu mandata u parlamentu, čime je zbacila do tada vladajuću frakciju Fatah, a time postala defakto vladajuća vlast u pojasu Gaze. Sadašnji vođa političkog krila Hamasa je Ismail Hanijah, koji je na toj poziciji od 6. maja 2017. godine.
Osnovana 1987, ova organizacija je poznata po vrbovanju novih simpatizera, promovisanju ciljeva, a deluje i tajno i javno. Posebno omiljen među Palestincima iz Gaze, Hamas dobija sve više na popularnosti i u drugim državama Bliskog istoka. Najviše zbog oružane borbe protiv Izraela, ali i zbog angažovanja na socijalnom planu, organizovanju rada škola i drugih dobrotvornih akcija.
Mirovne inicijative i pregovore Hamas odbija kao “čisto gubljenje vremena” i “beskoristan napor”. Glavni antisemiti na ovim prostorima u Jervrejima vide odgovorne za Francusku revoluciju, zapadni kolonijalizam, komunizam, kao i svetske ratove, a negiraju postojanje Holokausta.
Hamasovo vojno krilo pokrenulo je napade na izraelske civile i vojnike, često ih opisujući kao odmazdu, posebno za atentate na gornji ešalon njihovog vođstva. Taktika uključuje samoubilačke bombaške napade, a od 2001. godine i raketne napade na Izrael. Human Rights Watch osudio je i Hamas i Izrael za ratne zločine i zločine protiv čovečnosti zbog napada na civile tokom sukoba.
U martu 2007. godine nakratko je formirana vlada nacionalnog jedinstva na čelu sa premijerom Ismailom Hanijem, ali im je zbog toga uskraćena međunarodna finansijska pomoć. Tenzije oko kontrole nad palestinskim snagama bezbednosti dovele su do toga da Hamas preuzeme kontrolu nad Gazom, dok su njeni zvaničnici zbačeni sa vladinih položaja na Zapadnoj obali.
Izrael i Egipat su tada uveli ekonomsku blokadu pojasa Gaze na osnovu toga što snage Fataha tamo više nisu pružale sigurnost.
Vojno krilo
Brigade Iz ad Din al Kasam su Hamasovo vojno krilo. Iako je broj članova poznat samo rukovodstvu brigada, Izrael procenjuje da brigade imaju jezgro od nekoliko stotina pripadnika koji prolaze obuku u vojnom stilu, uključujući obuku u Iranu i Siriji. Pored toga, procenjuje se da u brigadama ima 10.000–17.000 operativaca. Obuka za regrutaciju traje dve godine. Ideologija grupe ocrtava svoj cilj kao oslobađanje Palestine i obnavljanje palestinskih prava. Procenjuje se da je do 2007. godine stradalo više od 800 operativaca, a ciljanim atentatima ubijeno je i nekoliko lidera vojnog krila Hamasa.
Hamasove laboratorije su osmislile primitivni oblik raketne tehnike, “Kasam 1”, koji su prvi put lansirale u oktobru 2000. godine, noseći bojevu glavu od 500 grama sa dometom od četiri kilometra. Tokom narednih pet godina sukoba proizvedena je i verzija sa tri kilograma bojeve glave sa dometom udara od šest do osam kilometara.
Finansiranje
Hamas je preuzeo upravu nad vakufskim imanjima u Gazi, zadužbinama koje se prostiru na preko 10 odsto svih nekretnina u pojasu Gaze, sa 2.000 hektara poljoprivrednog zemljišta, zajedno sa brojnim prodavnicama i iznajmljenim stanovima.
U prvih pet godina ekonomija Gaze, koja je 50 posto zavisila od spoljnih izvora prihoda, pala je za 30-50 posto.
Do 2011. godine Hamasov budžet bio je oko 70 miliona američkih dolara, a veliki deo tog budžeta sastojao se od 70 posto stranih izvora. Samo dva izraelsko-palestinska izvora nalaze se na spisku zaplenjenom 2004. godine, dok su ostali saradnici bili donatorska tela smeštena u Jordanu, Kataru, Kuvajtu, Saudijskoj Arabiji, Britaniji, Nemačkoj, Sjedinjenim Državama, Ujedinjenim Arapskim Emiratima, Italiji i Francuskoj. Veći deo prikupljenog novca dolazi iz izvora koji svoju pomoć usmerava na ono što Hamas opisuje kao humanitarni rad za Palestince.
Otprilike polovina Hamasovog finansiranja dolazila je iz država u Persijskom zalivu do sredine dvehiljaditih. Saudijska Arabija je tada obezbedila polovinu budžeta Hamasa od 50 miliona dolara, ali je pod pritiskom SAD počela da smanjuje sredstva od 2004. godine.
Posle 2006. godine, spremnost Irana da preuzme teret nedostatka finansijera održavala je Hamas živim, budući da je, iako šiitski, Iran podržavao sunitsku grupu koja je tradicionalno tesno povezana sa saudijskom kraljevinom. SAD su uvele sankcije iranskoj banci Saderat, tvrdeći da je stotine miliona dolara uputila Hamasu.
Posle 2009. godine sankcije Iranu otežale su finansiranje, primoravši Hamas da se osloni na verske donacije pojedinaca sa Zapadne obale, iz Katara i Saudijske Arabije.
Izraelsko-palestinski sukob
Da bismo razumeli kakav je stvaran sukob između Palestine i Izraela moramo da se vratimo u prošli vek, u četrdesete godine, i glavni kamen spoticanja – Jerusalim. Nakon što su Jevreji kao narod propatili u Drugom svetskom ratu, stigao je i plan podele Ujedinjenih nacija iz 1947. u kojem se palestinska država deli na palestinsku i izraelsku, a područje Jerusalima ostaje pod međunarodnim nadzorom. Plan se ostvaruje već sledeće godine, i 14. juna 1948. proglašena je država Izrael. Dan kasnije, izbio je rat između Izraela i sledećih arapskih zemalja: Libana, Sirije, Egipta, Transjordanije, Saudijske Arabije i Jemena.
Pročitajte još:
Uprkos teškoj situaciji i nekim početnim neuspesima, izraelska vojska pokazala se nadmoćnom, pa je u sedmomesečnom ratu porazila arapske vojske i preuzela nadzor nad 78 odsto ostatka mandatne Palestine.
To su bile prve naznake da će Jerusalim biti grad koji će biti tačka razdora između dva naroda, da bi već tokom sledećeg šestodnevnog rata 1967. godine Izrael okupirao i Istočni Jerusalim. Od tada je grad pod vlašću Izraela, što je prst u oku Palestincima, jer oni ovaj deo grada gledaju kao na svoju buduću prestonicu.
Sa druge strane, iako je plan iz 1947. predviđao palestinsku državu, to ipak nije ispunjeno. Palestina se još uvek vodi kao delimično priznata država, a službeno je nastala unilateralnim usvajanjem deklaracije o nezavisnosti koju su 15. novembra 1988. u egzilu u Alžiru donele Palestinska oslobodilačka organizacija i Nacionalno veće Palestine. Međunarodnopravni status priznat joj je 29. novembra 2012, nakon glasanja u Generalnoj skupštini OUN, kada je Palestini dodeljen status države posmatrača u Ujedinjenim nacijama.
Međutim, američki predsednik Donald Tramp napravio je međunarodni zaokret kada je 2017. godine saopštio da SAD zvanično priznaju Jerusalim kao prestonicu Izraela.
– Procenio sam da je vreme da Jerusalim zvanično priznamo kao prestonicu Izraela. Ovo nije ništa ni više ni manje od priznavanja stvarnosti – istakao je tada Tramp.
Poslednji rat u Gazi
Rat u Gazi 2014. izbio je kada su Izraelske obrambene snage (IDF) započele vojnu kampanju nad pojasom Gaze u julu 2014. U pet dana poginulo je 148 Palestinaca. Ujedinjene nacije za koordinaciju humanitarnih poslova procenile su da su 67 odsto ubijenih civili, od kojih su 21 posto bila deca. Do 13. jula, prijavljeno je više od 1.300 izraelskih vazdušnih napada, sa oko 800 raketa bačenih na Gazu. Rat se završio u avgustu te godine sa još jednim primirjem kojim je nastavljen status kvo u arapsko-izraelskom sukobu. Ipak, od tada sukobi ne prestaju, a poslednjih godina su sve češći vazdušni udari na ovu teritoriju.
Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.
Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi
Komentari