Pas koji je prokrčio čovečanstvu put u svemir! Lajka je svesno žrtvovana, a da li smo joj se odužili? (FOTO, VIDEO)

Sa ubrzanim otkucajima srca i daha Lajka je raketom uletela 3. novembra 1957. godine u Zemljinu orbitu, 2.000 milja iznad moskovskih ulica koje je poznavala. Pregrejana, skučena, uplašena i verovatno gladna Lajka je dala život za svoju zemlju.

Umrla je nakon lansiranja rakete i to od posledica stresa i toplotnog udara, verovatno usled kvara u kontrolnom sistemu za toplotu. Društva za zaštitu životinja pisala su dugačka pisma o tome kako se “Lajka nalazi sama u mraku svemira i s tugom gleda na udaljeni dom”. U stvari, priznao je nedavno biolog koji je učestvovao u eksperimentu, sirota kuja nije živela duže od nekoliko sati, od lansiranja. Tehnički nesavršeni modul se zagrevao na preko 45 stepeni Celziusa.  Lajka je nešto pojela, zalajala, a potom je srce prestalo da radi.

“Sputnjik 2” je još 162 dana obilazio Zemlju, ukupno 2.570 puta, s psećim lešom u sebi. Sve dok ga zemaljska atmosfera nije spalila tog 14.aprila 1958. godine.

Iako mešanac (haski-špic) nije preživeo putovanje, eksperiment je dokazao da živi putnik može da preživi lansiranje u orbitu i podnese bestežinsko stanje. Njime je prokrčen put za ljudske letove u svemir, a naučnici su dobili prve podatke kako živi organizmi reaguju na okruženje u svemirskim letovima.

OD POČETKA OSUĐENA NA SMRT

Činjenica je da je ovaj psić od početka bio osuđen na smrt.

Naime, Sovjetski inženjeri su sklapali “Sputnjik 2” na brzinu nakon što je premijer Nikita Hruščov zatražio let koji se podudara sa 7. novembrom 1957, 40. godišnjicom ruske boljševičke revolucije. Koristeći ono što su naučili od bespilotnog “Sputnjika 1” i često radeći bez nacrta, timovi su brzo radili na izgradnji broda koji je imao pretinac pod pritiskom za psa. Verovalo se da će “Sputnjik 2” ući će u orbitu sa završnom fazom pričvršćene rakete, a inženjeri su verovali da je brodski teret težak 1120 kilograma, šest puta teži od Sputnjika 1, mogao izdržati let ako se putnik nahrani samo jednom.

Član posade, jedan jedini, pronađen je među psima lutalicama ženskog pola, jer su ženke bile manje i očigledno poslušnije.

Pseći finalisti su sedmicama živeli u malim kapsulama pod pritiskom. Lekari su takođe proverili njihove reakcije na promene pritiska u vazduh i na glasne zvukove koji bi pratili njihov mogući odlazak u svemir. Ispitivači su kandidate opremili sanitarnim uređajem povezanim kaišem na karličnim područjima.

Na kraju, tim je izabrao mirnu “Kudryavku” (Malu kovrđavu) za psećeg kosmonauta i Albinu (belu) kao rezervnu. “Mala kovrdžava ” je predstavljena javnosti putem radija i tada je lajala. Zbog toga je dobila nadimak Lajka. Budući da se pre toga oštenila Albina se nije suočila sa fatalnim letom.

Lajka je do orbite stigla živa, kružeći Zemljom oko 103 minuta. Nažalost, zbog gubitka toplotnog štita temperatura u kapsuli neočekivano je porasla. Bez svog putnika, raketa “Sputnik 2” nastavila je da orbitira pet meseci.

SSSR U SVEMIR POSLAO DESETINE PASA, ALI SU SUPER ZVEZDE POSTALE STRELKA I BELKA

Inače, Sovjetski savez je od 1951. do 1961. u svemir poslao ukupno 48 pasa, uglavnom ženki. Naučnici su razvili odela koja podnose pritisak, stavili su im na glavu staklene kacige i trenirali pse da se naviknu na usku kapsulu u kojoj će boraviti. Čak su ih podvrgavali i testovima ubrzanja kako bi znali šta se oseća kad im se telesna težina poveća za pet puta. Dvadeset ih nije preživelo eksperiment.

Sve je počelo 1950. godine. Gotovo nadrealna slika – vojici naoružani kobasicama mame pse po moskovskim ulicama i u kavezima ih odvlače. Jedini preduslov je bio da psi budu mali, da bi stali u kapsulu svemirske rakete.

Pročitajte još

Epohalno otkriće naučnika: Čvrsti dokazi o postojanju pete sile koja upravlja svemirom (FOTO+VIDEO)

Žvotinje su potom na tajnom poligonu u južnoj ruskoj stepi kod Tjuratama, kasnije Bajkonura, pripremane za putovanje u svemir. Ugrađeni su im senzori pod kožu, kako bi sa Zemlje mogli pratiti rad srca, puls i telesnu temperaturu, što će bito veoma važno za slanje čoveka u svemir.

U julu 1951. godine dva psa lutalice Desik i Cigan smešteni su u usku kabinu u vrhu rakete koja je poletela na visinu od 110 kilometara – u pogranično područe gde, prema dogovorenoj definiciji, počinje kosmos.

Nakon što su dostigli planiranu visinu i raketa se razdvojila, kapsula je krenula da se vraća ka Zemlji. Na sedam kilometara nadmorske visine otvorio se padobran i dvojica “kosmonauta” sigurno su prizemljili. Psi su se vratili živi i zdravi.

U međuvremenu, radilo se na poboljšanju rakete, odela koja odolevaju pritisku i boljim kacigama. Već tada se sumnjalo da Amerikanci rade na svemirskom programu i bilo je potrebno što pre doći do rezutata.

Skoro na mesečnom nivou katapultirani su, jednog za drugim, ulični pse u visine. Bars, Lisička, Piholka, Muška…

Epohalni svemirski let se dogodio 19.avgusta 1960. godine. U mnogo savremenijem “Sputnjiku 5” u kosmos su poletele Belka i Strelka. Vratile su se na Zemlju žive. 

Ove dve kuje u Sovjetskom savezu postale su superzvezde. Snimale su filmove, o njima su pisane knjige, a čak su i preparirane i izložene u Muzeju kosmonautike u Moskvi.

Strelka i Belka otvorile su put za novog heroja – Jurija Gagarina, čoveka. koji je 12.aprila 1961.godine izbačen je u svemir i srećno se vratio na Zemlju.

Ni Lajka nije zaboravljena. Tokom svih ovih decenija, nakon svoje smrti i propasti svog sovetskog broda koji se srušio udarom u Zemljinu atmosferu, svemirska pionirka je pronašla novi život u popularnoj kulturi.

Lajka i danas živi u pričama, dečijim knjigama, časopisima, na Jutjubu, na sajtovima… Na neki način joj se čovečanstvo ipak odužilo.

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi