"Evo je ona opasna": Spasilac Kristina svakodnevno se suočava sa predrasudama, ali to je ne ometa u poslu (FOTO)

„Vrlo sam komunikativna, volim da pričam sa ljudima. Ali, kada radimo, radimo. Često čujem komentar ,,Evo je ona opasna“, ali to je samo utisak dok me ne upoznaju i ne shvate da sva ta moja ,,strogoća“ jeste za njihovo dobro“.

Ovako za 24sedam priču počinje dvadesettrogodišnja Kristina Miladinović, po struci medicinska sestra i vaspitač, trenutno na studijama Filozofskog fakulteta, po ličnom opredeljenju vaterpolista, spasilac, instruktor.

– Pre pet, šest godina sam počela da radim kao spasilac. Želela sam da budem sposobna da zaradim svoj džeparac, a posao spasioca mi je pružio tu mogućnost za vreme školovanja.

Krstina Miladinović igra vaterpolo za VK Palililu, a u reprezentaciji Srbije je od 2013. godine. Radi u Udruženju spasilaca na vodi Srbije i kao trener u školici plivanja i vaterpola.

Počelo je kao sezonska stvar, a danas je ozbiljan posao. Kristina je instruktor na više polja, ali uvek blizu vode.

– Oduvek mi bila želja da postanem instruktor. Svidja mi se da prenosim svoje znanje i iskustvo drugima. Trener sam u školici plivanja i u školici vaterpola. Obožavam da se igram sa decom u vodi.

Tek su joj dvadesete, a o spašavanju života zna više od većine nas.

– Udruženje spasilaca na vodi Srbije pruža jako kvalitetnu i pre svega profesionalnu obuku. Obučeni smo tehnikama koje koristimo u našem poslu. Naravno, svaka od nas devojaka svakodnevno nailazi na razne predrasude sa kojima se bori, ali vrlo brzo pokažemo da smo svi jednaki.

Samo zato što je žensko, često čuje komentare…

– „Možeš li mene da izvučeš“? Nekada su to samo pokušaji da sa nama započnu komunikaciju, a često su u pitanju ljudi koji ne shvataju da nikakva težina i jačina ne mogu da nas ometaju u obavljanju posla, kaže nam Kristina.

Ne voli kada ih ljudi dele na muške i ženske spasioce.

– Prolazimo istu obuku, radimo isti posao. Trudim se da me ne dotiču komentari ljudi koji smatraju da postoje muško-ženski poslovi, sportovi, ili bilo šta drugo. Smatram da smo upravo zvog svih tih predrasuda o ženskom spasiocu nekako odgovornije na svom poslu.

Kristina budno motri na gužvu, obraćajući pažnju na sve kojima je pomoć potrebna, neprestano vodeći računa da niko nije ugrožen.

– Mnogi misle da mi samo sedimo, jedemo sladoled i sunčamo se. Volela bih da svako ko je takvog mišljenja dodje samo jedan dan i provede 9, 10 sati na suncu, dok u isto vreme brine za veliki broj života. Nažalost, mnogi nisu svesni da i od najmanje sitnice može nastati veliki problem, sa kojim mi moramo da se nosimo ceo život. Ne shvataju da naša upozorenja nisu nešto čime želimo da uskratimo njihovo zadovoljstvo na bazenu/kupalištu, već jednostavno učinimo njihov boravak na vodi i pored nje bezbednim.

Najveći deo posla spasioca čini skeniranje i pokušavanje da se bude korak ispred.

– Ne morate nekoga da spasite da biste se osećali kao heroj, dovoljno je da sprečite da do toga dodje. Mnoga deca nisu doživela traumu i stekla strah prema vodi upravo zbog naših mera prevencija. Na kraju dana kada znate da ste učinili za nekoga nešto, a da on to ni ne mora da zna, e to je razlog zašto ja volim ovaj posao.

Ponosna je na sebe što pomaže ljudima u nevolji.

– Nekada čak ni ne gledam na ovo kao na posao. Mi smo jedna velika porodica. Imamo razne dogadjaje, druženja. Među spasiocima sam stekla prijateljstva za ceo život. Naučila mnogo toga, što za života ne bih da nisam krenula ovim putem.

Kao neko kome su kupači stalno pred očima, Kristina vidi…

– …da je potrebno kod ljudi podići svest o tome šta je bitno za bezbedan boravak na vodi i pored nje. Trudimo se da objasnimo zašto nešto savetujemo kupačima. Naravno, svakodnevno se borimo sa raznim protivljenjima, ali se trudimo da naša reč bude poslednja zarad bezbednosti.

Nije mali broj onih koji nisu svesni da samo jedan propust može proizvesti veliki problem.

– Ljudi ne shvataju da veliki problem može nastati kao posledica toga što se neko samo prejeo, pa ušao u vodu. Svi smo mi nekad ona osoba koja dodje na bazen, sunča se pola sata, a onda tako ugrejana skoči u vodu. Napolju je temperatura 40 stepeni, naše telo je zagrejano na 36, a uskačemo u vodu od 23 stepena.

Kao najčešće uzroke utapanja Kristina navodi:

Nedovoljno poznavanje plivačkih veština, umor, grčeve i virove, loše zdravstveno stanje, precenjivanje sopstvenih sposobnosti i nedovoljno poznavanja karakteristika i konfiguracije kupališta.

Leto je tek počelo, a za nama su već četiri tragedije u vodi. Kako da se ponašamo ako primetimo čoveka u nevolji?

– Uvek savetujemo da se doda neki predmet na koji osoba koja se utapa može da se popne i udahne vazduh. Nikako ne treba glumiti heroja i prilaziti osobi direktno na način da joj se pruži ruka i slično, gde možemo dovesti sebe u opasnost ako nismo stručni za to. Ne treba glumiti heroja. Telo osobe koje se utapa prolazi kroz nekoliko faza, i ljudi u tim trenucima ima poremećenu svest. Neće razlikovati da li mu je prišao panj ili brat, jer se bori za život.

Pročitajte još:

Jefimija Medić, bivša stjuardesa: Putovanja su najlepši, a nesanica najteži deo posla

Danijela Veselinović, prva dama srpske trube: Uz dobru volju, upornost i rad, sve je moguće

Aleksandra Šuklar: Iz Novog Sada, preko Slovenije, do stipendije austrijskog kancelara

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi