Aleksandra Šuklar: Iz Novog Sada, preko Slovenije, do stipendije austrijskog kancelara

Aleksandra Šuklar  je rođena 1991. godine u Novom Sadu u muzičkoj porodici, a o njenoj sestri Kristini, violinistkinji, već smo pisali. Osnovnu i srednju školu je završila u Sloveniji, u Velenju, a od 2010. godine živi u Beču, gde je studirala na Univerzitetu za muziku i umetnost i stekla master diplomu iz studija udaraljki, u klasi profesora Nebojše Živkovića.

Pošto je tata kompozitor, mama dirigent, a sestra veličanstveno svira violinu, i Aleksandra je zavolela muziku:

– U mojoj porodici se svi bave muzikom, tako da je to za mene bilo normalno okruženje. Roditelji su me upisali na časove violine kada sam imala pet godina. Međutim, nakon nekoliko godina osetila sam snažan impuls koji bi me pokrenuo kadgod bih čula ritam ili zvuk bubnjeva. Sa 11 godina sam počela da sviram udaraljke, koje su me odmah očarale. Vrlo brzo sam shvatila da želim time profesionalno da se bavim.

Kao veoma talentovana, dobila je i mnogobrojne nagrade:

– U toku svog obrazovanja sam sticala nagrade na republičkom i međunarodnom nivou.  Godine 2014. i 2015. bila sam laureat takmičenja Fidelio, koje je bilo održano u sali bečkog ORF-Radiokulturhausa.

Godine 2016. dobila je stipendiju austrijskog kancelara, kao jedan od najistaknutijih mladih umetnika koji živi u Beču.

Aleksandra nam je objasnila svoju ljubav prema udaraljkama:

– Udaraljke me inspirišu i osećam da su moja strast, deo mene, i uvek iznova me fascinira činjenica da su toliko svestrana grupa instrumenata – od melodijskih udaraljki, kao što su vibrafon, marimba, do membranofonih i sitnih udaraljki, preko orkestarskih udaraljki i razne konstrukcije multiperkusiona… Kao perkusionista sam u stalnom otkrivanju nečeg novog, novih zvukova, instrumenata, a pogotovo novih dela za udaraljke – pošto se kao solistički instrument razvijaju tek od druge polovine 20. veka. Zato je sva literatura delo savremenih kompozitora, sa kojima se može raditi na delima ovde i sada, u sadašnjem vremenu. Smatram to jednom velikom privilegijom.

Pitamo Aleksandru koliko je teško svirati udaraljke:

– Kada radiš svoj posao sa ljubavlju, nema puno prostora za “teško mi je”. Čak nešto od tih „nelagodnosti” može da bude i simpatično. Jedina činjenica kod udaračkih instrumenata jeste to što zbog velikih dimenzija izisikuju i dodatni fizički rad kad treba instrumente spakovati i transportovati. Nekada postavljanje multiperkusionog seta može da traje i nekoliko sati pre nego što se započne sa radom na novoj kompoziciji.

Pročitajte i ovo:

Lik koji crtam često liči na mene ili ja na njega, kaže, za 24sedam, ilustratorka najlepših dečjih bajki Ana Grigorjev

Teodora Injac, šampionka Srbije u šahu, za 24sedam: Pravi igrači moraju da budu hladne glave, ne samo kada pobeđuju, već i kada im ide loše

Aleksandra Šuklar može da se pohvali velikim brojem nastupa:

– Solistički sam nastupala u bečkom Musikferajnu i Konzerthausu, Nemačkom teatru u Berlinu, ORF-Radiokulturhausu, slovenačkoj Filharmoniji… Od 2018. godine solista sam u bendu holivudskog kompozitora Hansa Cimera (Hans Zimmer), sa kojim sam nastupala i odsvirala preko 50 koncerata u arenama širom sveta: “O2 arena” u Londonu, “Merzedes-Benz arena” u Berlinu, “Berkli Kard arena” u Hamburgu, “Rod Laver arena” u Sidneju, dvorane u Hongkongu, Seulu, Melburnu, Solt Lejk Sitiju… I moram priznati da se veoma udobno osećam kao slobodan umetnik. Odgovaraju mi ovakav ritam i tempo života.

Po etimologiji izraz perkusionista potiče iz latinskog jezika i označava muzičara koji svira udaraljke.

Multiperkusion (multi-percussion) je kombinacija više udaračkih instrumenata, koji se sviraju istovremeno.

Aleksandra Šuklar, koju obično najavljuju kao perkusionistkinju i marimbafonistkinju, pitamo da nam objasni šta je marimba:

– Marimba je melodijski perkusionistički instrument, naslednica ksilofona. Izvorno potiče iz Afrike. Na njen razvoj su uticali afrički robovi koji su u 16. i 17. veku predstavili ksilofon u Južnoj Americi. Nakon toga je, korak po korak, razvoj ka marimbi napredovao, najpre u Meksiku, a zatim su zvuk i izgled savremene marimbe istraživali i upotpunili u Sjedinjenim Američkim Državama. Sastoji se od pločica koje su napravljene od palisandera (ružinog drveta). One su hromatički raspoređene kao klavijatura i imaju obim do pet oktava. Ispod pločica nalaze se rezonatori. Marimba je otprilike dva i po metra dugačka i svira se iz stojećeg položaja, sa posebnim palicama koje su obmotane vunom.

Aleksandra je trebalo krajem meseca da izvede jedan poseban koncert:

– Prema planu je trebalo da premijerno izvedem Koncert za marimbu i orkestar, koji je meni posvetio i iskomponovao kompozitor i čelista Tristan Šulce (Tristan Schulze). Koncert je trebalo da bude održan u bečkom Konzerthausu 30. novembra, ali je, nažalost, zbog trenutne situacije i drugog „zatvaranja” (“lockdown”) u Austriji, odložen i biće održan kad to uslovi budu dopustili. U svakom slučaju, jako se radujem koncertu i nadam se da će moći da se održi što pre.

Krajem oktobra, Aleksandra Šuklar je održala resital na ovogodišnjem festivalu NOMUS u Novom Sadu. U Beču, gradu u kojem uglavnom sve stoji zbog koronavirusa, Aleksandra najviše vremena provodi u svom studiju gde se bavi novim projektima, snimanjem i muzičkim aranžmanima.

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi