Pokažite me svetu, Podignite me u svemir, Neka bude toplo za moj povratak...Najčudnije poslednje želje

Ostavljanje instrukcija o tome šta bi trebalo da se desi sa vašim telom ili imovinom nakon smrti je ozbiljna stvar, ali za neke i iskušenje da izazovu nestašluk ili dobar geg.

Daleko od uobičajenih oporuka, nije mali broj ekscentrika koji su svoju smrt iskoristili za poravnanje računa, iskupljenje za neostvarene snove, pa čak i šale.

Ovo su samo neke od najluđih poslednjih želja.

 

Napravite mi frizbi

„Mirni Ed” Hedrik živeo je impresivan život. Borio se u Drugom svetskom ratu, radio kao zavarivač i na kraju je pronašao svoj poziv kao dizajner igračaka. Najpoznatiji je po izumu frizbija. Stoga je logično da je testamentom odredio da se njegov pepeo ugradi u plastiku jedne serije frizbija.

Njegov sin Danijel je rekao:

 - Godinama se šalio govoreći da želi da živi kao frizbi. Uvek smo mislili da se šali. Daleko od šale, Hedrikova želja bila je stvarna i stvarno se i ostvarila. Njegov pepeo ušao je u posebnu ograničenu seriju frizbija, od kojih su neki podeljeni porodici i prijateljima, a neki su prodati na aukciji u dobrotvorne svrhe.

Podigni me u svemir

Sigurno ste čuli za Džina Rodenberija, tvorca Zvezdanih staza, oca moderne naučne fantastike. Međutim, njegovo zanimanje za svemir nije bilo samo fantastično. Istinski se divio kosmosu, a to je pokazao tražeći da se njegov pepeo pošalje u svemir i ostavi ga da zauvek lebdi u praznini.

Vikipedija

Želja mu je delimično ispunjena 1997. godine. Deo njegovog pepela stavljen je u raketu Celestis i lansiran u Zemljinu orbitu. Nažalost, letelica je izgorela u atmosferi.

Pokažite me svetu

Leš Džeremija Bentama jedan je od najpoznatijih u istoriji i do danas privlači pažnju. Bentam je bio engleski filozof koji je ostavio izričite naredbe o sudbini svog tela. Zamolio je da mu se telo sačuva u uobičajenom sedećem položaju u u jednom od njegovih odela.

Zatim je tražio da se telo stavi u drvenu kutiju sa staklenim delom u predelu lica kako bi bilo javno prikazano.

Neka bude toplo za naš povratak

Džon Bowman bio je kožar u 1800 – tih godina i u tom poslu je skupio značajno bogatstvo. Takođe je stvorio porodicu punu ljubavi kojoj je bio odan, čak i nakon smrti.

Naime, nakon što su mu ćerke i supruga umrle, odlučio je da oda počast preminulu porodicu svim što je imao. Izgradio je kameni mauzolej vredan 75.000 dolara kao odmorište i sveto mesto za svoju porodicu. Zatim je sagradio kipove ćerki i žene i stavio ih u mauzolej, zatim i kip sebe koji se penje stepenicama sa cvećem u ruci za svoju porodicu, piše listverse.com.

Međutim, kako je verovao je u reinkarnaciju očekivao je da će se on i cela njegova porodica jednog dana vratiti u svoju vilu. Pripremajući se za taj dan, dodelio je 50.000 dolara staratelju kako bi vila bila spremna za njihov povratak. Fond je trajao 60 godina. Za to vreme ognjište je bilo upaljeno, a topla večera se posluživala svaki dan.

Sedamdeset imena iz telefonskog imenika

Luis Karlos de Norona je bio portugalski aristokrata rođen u bogatstvu. Nasledio je malo bogatstvo u obliku punih bankovnih računa, dvanaestosobnog stana, kuće i nekoliko vozila, ali ništa drugo nije imao. Bio je otuđen od svoje porodice, ostao je neženja i jedva nekog prijatelja u životu. Zato je 1988. godine odlučio da svoje bogatstvo prepusti ljudima koje ne poznaje. Prema njegovoj poslednjoj želji trebalo je sličajnim izborom iz telefonskog imenika naći 70 stranaca i udeliti im deo njegovog bogatstva.

Profimedia

Trinaest godina kasnije, Luis je umro, a sudovi su izvršili njegovu oporuku. Za 70 srećnika nesreća Luisa Karlosa bila je čista sreća.

Bonus video:

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi