Možemo da im pozajmimo: Šveđani uvoze smeće – nemaju ga dovoljno za reciklažu

Dok mi još uvek ne znamo dovoljno o reciklaži, Šveđane muči drugi problem – njima ponestaje smeća za reciklažu.

Iako zvuči neverovatno, i pomalo bizarno, Švedska je prinuđena da uvozi smeće. Oni svoje đubre koriste vrlo pametno i pretvaraju ga u energiju kojom se greju ili ga koriste kao zamenu za fosilno gorivo. Time ne samo što štede već i čuvaju svoju okolinu.

Kod Šveđana je potpuno normalno da se ne razbacuju i da gledaju kako će svaki materijal da iskoriste. Razdvajanje i sortiranje đubreta je uobičajena stvar a takva svest se razvija i kod dece u školi. Čak postoji i nacionalni dan kada se deca širom zemlje okupljaju kako bi očistila prirodu. Nastavnici decu uče kako stvari mogu ponovo da iskoriste, pa čak i kako mogu da naprave papir od otpada.

Sa edukacijom građana o sortiranju smeća Švedska je počela još osamdesetih godina i oni su se potpuno navikli da to rade svakog dana. 1975. godine u Švedskoj se recikliralo 38% a danas 99% otpada odlazi u preradu. Onaj 1% se zakopava na deponijama.

U skandinavskim zemljama, đubre se trenutno klasifikuje u nekoliko kategorija kao što su organski-kuhinjski otpad, proizvodi od papira, stakla i kalaja. Organski otpad se koristi za proizvodnju biomase za automobile i autobuse.

Jedan od razloga tome je što su se vlasti na svim nivoima uključile u edukaciju. Mada, malo ima i do mentaliteta jer Šveđani vole da vreme provode u prirodi i žele da je očuvaju i zaštite.

Švedska vlada uvela je napredne tehnike sakupljanja otpada, uključujući automatizovani sistem vakuuma u ​​stambenim blokovima koji smeće šalje direktno u centre za reciklažu putem mreže podzemnih cevovoda.

Švedska postrojenja za spaljivanje otpada koriste tehnologiju koja smanjuje emisiju ugljen-dioksida a stanovnici imaju potpun pristup podacima o takvim postrojenjima. Isto važi i za kvalitet vazduha koji se stalno nadgleda a podaci su dostupni svima, što dodatno uliva poverenje javnosti.

Švedska već dugo ima sistem vraćanja limenki i boca za šta se dobija određena količina novca. Limenke se na taj način sakupljaju od 1984. a plastične boce od 1994. godine. Svake godine prikupi se 1,8 milijardi boca i limenki koje bi inače završile na nekoj deponiji.

Pročitajte i ovo:

Zašto je dobro živeti u Švedskoj

Hjuga, danski koncept: Uživanje u jednostavnim stvarima

Crvena je boja vikendica u Švedskoj

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi