Sveti oganj: Trenutak kada nam nebo poručuje da nismo sami

Postoji jedan dan u istoriji civilizacije kada je čovečanstvo bilo bez Boga. Dogodio se između Velikog Petka i Vaskrsa u nedelju. Taj kratki interval predstavlja prikaz celokupne istorije čovečansva jer označava borbu između sunovrata u tamu i vaskršnje pobede nad pobedama i obnove bogočovečastva. Svake godine na ovaj dan, na Veliku subotu, sa neba na zemlju silazi Blagodatni oganj.

Profimedia

Grob Gospodnji je mesto u pećini gde je ležalo telo Hristovo po pogrebu. Sada je to Kuvuklija, kapela Groba Hristovog unutar Vaskresenjskog hrama u Jerusalimu. Svake godine, u subotu pred pravoslavni Vaskrs kada služi pravoslavni prvojerarh, na Grobu Gospodnjem, dešava se jedno od najvećih čuda koje se ponavlja od davnina. Sa neba silazi Blagodatni oganj koji čudesno pali sveće pravoslavnom patrijarhu, a potom i ostalim vernicima.

Na veliku subotu hodočasnici, ljudi različitih nacionalnosti i predstavnici različitih crkava dolaze u Hram groba Gospodnjeg i čekaju Blagodetni oganj. Još u petak u hramu su pogašena sva kandila, a vrata groba zapečaćena. Oko dva sata posle podne litija koju predvodi jerusalimski patrijarh pristiže do Isusovog groba. Patrijarh se razodeva, ostaje samo u stiharu, i sa trideset i tri sveća u rukuma, što je broj Isusovih godina provedenih na zemlji, ulazi u grob. Vernici se ispred mole i čekaju.

Profimedia

Odjednom, svetlost obasjava grob. Patrijarh izlazi sa upaljenim svećama. Svako od vernika svoju sveću upali plamenom sveća koje iznosi Patrijarh i za nekoliko minuta čitav hram je ispunjen belo plavičastim sjajem. Deluje kao da se ljudi kupaju u ognju koji nikoga ne peče. To je trenutak kada svi osećaju prisustvo Isusa Hrista.

Da bi se otklonile sumnje u ovaj čudesan događaj, pojava svetog Ognja se zbiva pod strogim i revnosnim nadzorom civilnih vlasti. Ovaj Blagodatni oganj tokom prvih minuta apsolutno ne pali i ne peče čoveka. Tek posle postaje uobičajeni, stihijski, materijalni.

Profimedia

O Blagodatnom ognju pisali su još sveti Grigorije Niski (4. vek) i sveti Jovan Damaskin (8. vek), crkveni istoričar Jevsevije (4. vek). Trifon Korobejnikov i Jurij Georgij Grekov, moskovski hodočasnici iz 16. veka, beleže da su među prisutnim hrišćanima na Veliku subotu u Hramu groba  Gospodnjeg, baš ovim redom: Grci, Sirijici, Srbi, Bugari, Gruzini, Rusi...

Bonus video:

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi