Valentina Šljivić i negovanje života po kineskim metodama - Drevna vežba „Zagrli drvo“ aktivira 600 mišića u telu

Valentina Šljivić je danas instruktor taičičuana i ćigonga, a nekada je radila u privatnoj firmi kao „desna ruka“ direktora i, kao i većina poslovnog sveta, osećala veliki pritisak zbog tempa života i ograničenja koja su dovodila do svakodnevnog stresa. Tako je bilo sve dok joj u život sasvim slučajno nisu ušle kineske drevne veštine. Jedan čas taičija bio je dovoljan.

Otišla je na čas i ostala, iako ništa nije razumela, baš kao i mi na početku ovog razgovora.

– Iako sam dobro poznavala rad svog tela, taičičuan je za mene bio pravi izazov. Do tada sam samo gledala kung-fu filmove i Brusa Lija. To je bila moja uska veza sa borilačkim veštinama. Išla sam redovno na časove u Beogradu i tu je krenuo život u drugom smeru. Ka sebi.

Za 24sedam kaže da nas ove drevne kineske veštine uče kako da negujemo život.

– Veštinom taičičuan upoznajemo svog „najvećeg“ protivnika, dok nam ćigong pomaže da budemo svesni svoje energije, svojih misli, svojih voljnih namera. Svesni toga kako da transformišemo emocije, kako da probudimo i kultivišemo životnu energiju i kako da se uvek osećamo dobro, bez obzira na spoljne nadražaje i izazove koji čine život, objašnjava Valentina.

Pročitajte još:

Marta je srpski antropolog koji je proveo dve godine sa monasima zarad velikog istraživanja

Vođena takmičarskim ambicijama, Valentina je osvojila nekoliko medalja na evropskim i internacionalnim takmičenjima u disciplini taičičuan i taičimač.

– Zatim sam prestala da se takmičim, u želji da pronađem dublja znanja i druge aspekte u veštinama. Počela sam da asistiram kineskom majstoru Čen Jong Mingu koji je otvorio svoju školu u Beogradu i od koga sam dobila tradicionalna znanja i učila filozofiju života i to kako veštine utiču na naš svakodnevni život. Moja zvanja i znanja su različito rangirana od učenika, instruktora, učitelja i majstora. Iako najviše volim sebe da predstavim kao insturktora taičičuana i ćigonga.

Veština koje su mnogo više od filozofije i vežbanja. U našoj zemlji taičičuan i ćigong su priznate rehabilitacione metode i metode koje služe kao pomoć u lečenju.

– Preporučuju se kod različitih dijagnoza. Na primer, taičičuan se preporučuje osobama koje imaju problem sa artritisom, protiv i u sprečavanju nastanka osteoporoze, kod bolesti zavisnosti, Parkinsove bolesti, multiple skleroze, problema sa kičmom i držanjem tela kao i kod raznih psihosomatskih bolesti. Taičičuanom se postiže duboka relaksacija uma i tela, jačaju se zglobovi i ligamenti, pojačava pokretljivost mišića, pojačava imunološki sistem. On dovodi i do visokog stepena koncentracije i povećanja fokusa, kao i sampouzdanja. Dok vežbama ćigonga balansiramo rad nervnog sistema, unapređujemo rad endokrinog sistema, poboljšavamo rad unutrašnjih organa zbog boljeg energetskog protoka, otklanjamo stres, poboljšavamo cirkulaciju, smanjujemo telesnu težinu, osnažujemo imuni sistem, produbljujemo dah, obezbeđujemo optimalan energetski kapacitet za svakodnevni život i još mnogo toga, priča nam sagovornica.

U pitanju su veštine koje počivaju na principu – živi u skladu sa prirodom i njenim zakonima.

– Čovek kao svesno biće jedino proizvodi negativnu energiju i „opire“ se zakonima prirode i univerzuma. Veštine nas vraćaju izvoru i mestu našeg početka bez ograničenja. U mesto gde je potrebno samo biti u trenutku sada.

Šta se postiže vežbom „žan žuan“ – zagrli drvo? Šta nam omogućava bliski kontakt sa stablom?

– Potreba za zagrljajem se javlja još od malih nogu. Ne samo da grlimo jedni druge, već samog sebe. Na taj način razvijamo osećaj sigurnosti i stabilnosti. Pozicija žan žuan ima izrazito lekovito dejstvo na organizam čoveka i služi kao preventivna vežba u očuvanja zdravlja na fizičkom, mentalnom i emotivnom nivou, a vodi ka duhovnom razvoj bića. Ne postoji nijedan sport koji u isto vreme aktivira svih 600 mišića kao pozicija „zagrli drvo“ – žan žuan – kaže šaolinski majstor Hu Jin Ling.

Sasvim drugo pitanje je fizičko grljenje drveća, koje je odlična terapija za razmenu energije sa drvećem koja se naziva dendroterapija.

– Energija koju sadrži drveće potiče od Sunca. Biljke u lišću procesom fotosinteze pretvaraju tu energiju u hemijsku i ugrađuju je u organska jedinjenja. Tako je drveće kao i sve ostale biljke, posrednik koji nam omogućava da sunčevu energiju ugradimo u svoje ćelije.

U kojim situacijama Valentina savetuje ljudima grljenje stabla?

– Kada ste tužni, razdražljivi ili rastrojeni, ili jednostavno želite da se oslobodite napetosti i nervoze, naslonite se na drvo leđima, celom dužinom kičmenog stuba. Možete ga obuhvatiti i rukama kao kada ste se u detinjstvu krili iza drveća. Ako imate problem sa unutrašnjim organima, zagrlite drvo kao dragog prijatelja.

Kako da znamo koje drvo je najbolje za nas?

– Kada pogledate u neko drvo koje vam se dopada, priđite mu i postavite dlanove nad korom drveta ili blago oslonite dlan na nju. Ako osetite toplotu, to je vaš darodavac, vaše drvo donor. Preporučuje se kontakt sa minimum tri drveta dok ne izaberete vaše glavno drvo, uči nas Valentina.

Postoji verovanje da svaki čovek ima svoje drvo koje na njega posebno pozitivno utiče, jer svaki čovek, ali i svaka vrsta drveta, ima drugačiju energiju.

Hrast se koristi u antistres terapiji. Aktivira cirkulaciju. Pomaže kod tahikardije, jača srce. Hrast je muško drvo. Jedan je od najboljih generator pozitivne energije. Preporučuje se da u svom domu imamo nameštaj od hrastovog drveta.

Bor smiruje, eliminiše psihičku napregnutost. Dužim boravkom u borovoj šumi eliminišemo kijavicu, kašalj, bronhitis i različita plućna oboljenja. Borići su poznati po osvežavanju krvne slike, kao i najbolje mesto za jačanje organizma.

Bukva jača otpornost na stres i povećava koncentraciju.

Kesten ublažava reumatske tegobe, eliminiše nesanicu, otklanja strahove.

Lipa ublažava upale unutrašnjih organa donjeg stomaka i upalne procese želuca, popravlja raspoloženje.

Breza omekšava najrazličitije otvrdline, jača bubrege, blagotovorno deluje na limfni sistem, normalizuje razmenu vode u telu.

Bagrem je jedan od univerzalnih donora energije. Energija ovog drveta daruje miran san, vraća dobro i optimistično raspoloženje.

Jela se koristi u slučajevima otoka, za ublažavanje bolova, kod nervnih bolesti i depresije.

Danas sve više stručnjaka širom sveta tvrdi da drveće zaista može izlečiti i “nahraniti” naše telo energijom. Zato je danas dendroterapija u nekim zemljama priznata kao metod lečenja. Japanski stručnjaci su vršili razna merenja kako bi dokazali svoje teorije o lekovitosti “šumskih kupatila”.

 Valentinin životni put od rada u privatnom sektoru do danas podrazumevao je:

– Puno rada, vežbanja, ne rada samo na jednom poslu, već uvek minimum dva paralelna posla. Puno posvećenosti i strpljenja i, naravno, donošenje odluka koje su u skladu sa mojim bićem. S obzirom na to da se retko okrećem prošlosti i da ne gledam mnogo u budućnost, pokušavam da budem dosledna veštinama i životu u sadašnjem trenutku.

Iza sebe zauvek je ostavila dve reči.

– NE MOŽE ili NE MOGU. Za sve postoji rešenje ukoliko postoji volja. Stekla sam mnogo toga, sigurnost, unutrašnju snagu, beskonačnu volju, lep porodičan život, dobre ljude oko sebe, stvorila sam svoj mikrokosmos koji iz dana u dan raste i razvija se kroz veštine koju su deo mene i mog beskonačnog puta.

Pročitajte još:

Majstor varjače i četvorostruki šampion dečje kuhinje: Amerikance navikla na srpsku hranu pa ušla u trku za najbolju domaćicu

Ivanin svet radiestezije: Uz pomoć rašlji, otkriva nevidljivi svet koji nas okružuje

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi