Marta je srpski antropolog koji je proveo dve godine sa monasima zarad velikog istraživanja

Marta Nešković, doktorand na Odeljenju za etnologiju i antropologiju Filozofskog fakulteta u Beogradu, spoznala je svoja iskonska interesovanja i krenula putem istraživanja ljudi i njihovih kultura.

Iako je izučavala i prirodne nauke, pobedila je disciplina koja proučava čoveka. U duši je, kaže, antropolog, jer je istraživanje karakteristika društva i najrazličitijih kulturnih procesa u njenoj prirodi. Ali i u genima.

– Moja mama je od gimnazijskih dana učila kineski, a na Harvardu je završila master studije iz regionalnih studija istočne Azije. I danas se bavi izučavanjem Kine, a mene je inspirisala da se otisnem u tom pravcu.

I karta je rezervisana. U potrazi za najpogodnijem mestom za antropološko istraživanje, Marta kreće u upoznavanje različitih i veoma dalekih nam kultura, Indije i Kine.

– Indija i Kina su zemlje koje su za mene fascinantne zbog dugog kontinuiteta prenošenja i razvijanja tradicionalnih znanja i veština i to u raznim aspektima života, od duhovnih praksi preko medicine, do ishrane i telesnih vežbi. Takodje me oduševljava raznolikost kulture koja i u Kini, a posebno u Indiji varira od jedne geografske oblasti do druge.

Stručno usavršavanje nastavlja izučavanjem borilačkih veština u kolevci kung fu-a, u društvu iskusnih majstora, monaha manastira Šaolin, na mestu gde su čan budizam i kung fu glavne alatke za upoznavanje sebe. Odlazak među mudrace koji svojim fizičkim i umnim sposobnostima zadivljuju svet, bio je nešto što je jako dugo želela i svi koji su joj bliski to su znali.

– Ne mogu rečima čitaocima da indukujem osećanje koje sam imala. U Šaolinu sam ukupno ostala nesto manje od dve i po godine. Čan praksa, budističko učenje, vežba kung fu-a i briga o zdravlju se mogu izučavati potpuno odvojeno, tj. za laike ove oblasti i jesu odvojene. Medjutim, monasi sve delatnosti kojima se bave objašnjavaju kao deo jedinstvene prakse čan budizma. Po meni, najinteresantnije u istraživanju kojim sam se bavila jeste proces otelovljenja odredjene religijske doktrine kroz svakodnevne životne prakse. Nastojala sam da razumem na koji način religijska doktrina oživljava kroz posvećene pojedince, iskrena je Marta.

Od malih nogu bila je opčinjena borilačkim veštinama, ali nije imala priliku da ih kao dete trenira

– Vaspitavana sam da stavim školu na prvo mesto, a usput sam trenirala tenis i išla na časove plesa. Na fakultetu sam ozbiljnije počela da treniram tekvondo i ADD (Art du Deplacement). Ono što me je posebno fasciniralo kod tradicionalnih borilačkih veština je bio pozitivan efekat koje su imale na moje psihičko i emotivno stanje.

Mnoge životne lekcije stekla je u jednom od najvećih duhovnih centara velike Kine

– Podsetila sam se da je samodisciplina neophodna za bilo koji ozbiljan poduhvat. Naučila sam kako da malo bolje vladam svojim srcem i radim na svom karakteru. Vrlo je korisno imati mogućnost da dovedete sebe u stanje mira i opuštenosti. Smatram da u svakodnevnom životu, na početku dana, pre stupanja u kontakt sa drugim ljudima, prvo treba sebe same da dovedemo u optimalno stanje.

Dan sa monasima

– Svaki pripadnik manastirske zajednice u danu ima svoja zaduženja. Zajedničke aktivnosti se sastoje u dnevnim recitacijama sutri, religijskim obredima i obedima. Dan počinje oko pet sati, jutarnjom recitacijom sutri u Mahavira dvorani. Doručak, ručak i večeru služe kung fu monasi u zajedničkoj trpezariji. Obroci se prave po tradicionalnim receptima manastira. Dnevne obaveze se razlikuju od jednog do drugog pojedinca. Kung fu monasi najveći deo dana provode na treninzima, monasi koji meditiraju su u čan dvorani, lekari i farmaceuti su u manastirskoj apoteci, a odredjeni broj monaha prima goste, otkriva nam sagovornica.

Stroga pravila – od ponašanja do odevanja

– Pravila u Šaolinu odgovoraju univerzalinim pravilima koja važe za čan budističke manastire. Od svih članova zajednice se očekuje da na propisan način slede religijsku disciplinu i da adektvatnim izgledom i ponašanjem predstavljaju šaolinsku kulturu. Karakterističan izgled za čan budističkog monaha je obrijana glava i lice i dugačka odora koja je najčešće sive ili narandžaste boje. Monasi su, saznajemo, u razgovoru sa posetiocima prijatni, ali ipak dosta uzdržani.

Kao stranom studentu kung fu-a i istrazivaču, Martino vreme bilo je ispunjeno obavezama

– Počev od učenja kineskog jezika koji je tečno progovorila već za šest meseci, preko treniranja kung fu-a, do rada na tezi. Bliže upoznavanje sa šaolinskom zajednicom teklo je sporo i zahtevalo je maksimalnu posvećenost.

Onog što je stekla u životu sa monasima nikada se neće odreći

– Jedna od budističkih doktrina koja mi je lično bila vrlo značajna jeste doktrina Srednjeg puta. Izmedju ostalog praktična primena ove doktrine se ispoljava kroz umerenost u svim aspektima života. Deo svakodnevice koji sam usvojila jeste da se trudim da budem potpuno posvećena stvarima koje radim. Na prvi pogled to zvuči sasvim očekivano i lako, ali je to zapravo posebno umeće življenja. Napokon, svakodnevno vežbanje kung fu-a, a pre svega zdravstvenih vežbi, će ostati sastavni deo mog života, završava svoju priču doktorand antropologije Marta Nešković.

Pro;itajte još:

Indija: Mitologija kao nepresušna inspiracija za ples

Da li je hladna, mutna ili puna ajkula i krokodila, nebitno – u vodi sam: Ivana Orlović Kranjc, ronilac i podvodni fotograf

 

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi