Draga Ljočić, prva doktorka u Srbiji koja je bila žrtva rodne neravnopravnosti

Krajem 19. veka u Evropi, žene sa diplomom su bile prava retkost. Prva koja se upisala na fakultet iz Srbije bila je Draga Ljočić. Na današnji dan 1879. godine je doktorirala na Medicinskom fakultetu u Cirihu i postala prva žena lekar u Srbiji. Tri godine pre toga je nakratko napustila studije kako bi učestvovala u srpsko-turskom ratu, u kojem je stekla čin poručnika.

Studentski život u Cirihu joj je bio pun oskudice. Izdržavala se od 40 dinara koje je mesečno dobijala iz Fonda koji je trgovac Jevrem Panić ostavio šabačkim đacima i studentima. Tokom studija je upoznala ruske studente nihiliste, što je uticalo na formiranje njenih budućih stavova.

Ali ni završene studije ni doktorska diploma nisu joj omogućili da nađe posao u Srbiji. Ministarstvo unutrašnjih dela je nekoliko puta odbilo da joj izda licencu za rad. Jedan od navedenih razloga je bio „da joj se ne može udovoljiti na zahtev jer žene ne služe vojsku“. Ravnopravnost sa muškarcima su joj priznavali samo tokom rata.

Ključnu ulogu je odigrala kraljica Natalija, koja je urgirala da se formira komisija koja bi potvrdila ili osporila njenu doktorsku stručnost. Posle iscrpnog ispitivanja i ocene da je veoma stručna, Dragi je odobreno da otvori privatnu praksu. Ordinaciju je otvorila u Gospodar Jevremovoj 6 u Beogradu, ali pacijenata nije bilo puno, jer je društvo bilo nepoverljivo prama mladim i obrazovanim ženama.

Često je zgražavala svoje sunarodnike. Kada se udala za novinara Aranđela Miloševića Rašu, jednog od osnivača Radikalne stranke, odlučila je da zadrži svoje prezime, čime je zgranula Srbiju.

U državnoj bolnici u Beogradu se zaposlila tek 1881. godine, ali kao lekarska pomoćnica. Ni posle srpsko-bugarskog rata, iako je unapređena zbog velike požrtvovanosti, nije bila ravnopravna sa kolegama.

Nepravdu je pokušala da ispravi obraćajući se Ministarstvu unutrašnjih dela, kralju Milanu i državnom savetu. Rezultat svega toga je bio otkaz u državnoj službi. Bila je primorana da se bavi privatnom praksom sve do kraja Prvog svetskog rata.

Decu je često lečila besplatno i osnovala je Materinsko udruženje koje se staralo o napuštenoj deci.

Ni pravo na penziju nije mogla da ostvari bez borbe. Ostvarila ga je tek kad je napunila 70 godina i 46 godina radnog staža.

Umrla je 5. novembra 1926. godine i sahranjena je na Novom groblju u Beogradu.

Pročitajte i ovo:

Prvi rendgen aparat je, zahvaljujući prijateljstvu, stigao u Srbiju pre više od 120 godina

Anastasija Naka Spasić – srpska dobrotvorka

Do dan danas joj nisu oprostili što je dirnula u balkansku svetinju

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi