Anastasija Naka Spasić – srpska dobrotvorka

Jedna ulica na Dedinju nosi ime Anastasije Nake Spasić, a mali broj ljudi zna da je supruga Nikole Spasića bila velika dobrotvorka. Badnji dan je prilika da se podsetimo ove požrtvovane žene.

Anastasija, koju od najranijeg detinjstva zovu Naka, rođena je poslednjeg dana 1864. godine u gradu Oršava, koji je tada bio pod vlašću Austrije. Bila je najstarije dete u porodici oca Stevana, trgovca, direktora štedionice i počasnog konzula Kraljevine Srbije, i majke Jelisavete Vete Lazarević iz Negotina.

Naka osnovno obrazovanje nije stekla u školi, jer je odbila da pohađa mađarsku školu koja je bila obavezna na toj teritoriji. Roditelji su joj obezbedili privatne učitelje koji su je podučavali na maternjem, srpskom jeziku, ali je s vremenom savladala i rumunski, nemački, francuski i engleski jezik.

I pored protivljenja roditelja, a naročito baka Žojice, Naka se 1884. godine udaje za kapetana dunavske plovidbe Adolfa Hartmana iz Beča. U braku nisu imali dece, a Naka je posle deset godina zajedničkog života s Adolfom postala udovica, jer je kapetan Hartman umro od upale pluća.

Nakon toga, izvesno vreme je boravila u Americi, gde je bio i njen najmlađi brat Milan, koji se dobro snalazio u trgovačkim poslovima, ali ga je mučila nostalgija, pa su se vratili u Srbiju. Milan se u Srbiji bavio špedicijom i bio zastupnik Lajpciškog sajma za Balkan.

Naka za to vreme živi kod roditelja u Oršavi. U banji Mehadiji upoznaje čuvenog beogradskog trgovca Nikolu Spasića, koji je već nekoliko godina bio udovac i sa kojim uskoro sklapa brak.

Spasići su živeli u Knez Mihailovoj 33, gde su u bašti, pored limuna, imali i drvo mandarine, kao i retke vrste trski i palme. Oko letnjikovca na Topčiderskom brdu, Naka je podigla park sa retkim rastinjem, koji i danas postoji.

Ono što je obeležilo njihov brak jeste humanitarni rad. Na Naku je, pored muža, prilično uticala i komšinica, doktorka Draga Ljočić, koja je

stanovala u levom krilu zgrade u Knez Mihailovoj ulici.

Nikola Spasić je pre braka sa Nakom izgradio i izdržavao „Đačko sklonište“ koje je bilo namenjeno deci čiji su roditelji po ceo dan bili na poslu. Sa Đorđem Vajfertom, guvernerom Narodne banke, osnovao je i bio najveći dobrotvor Društva „Kralj Dečanski“, koje je brinulo o gluvonemoj i slepoj deci.

Naka je bila članica u 24 humanitarna društva:

– Bila je predsednik Društva „Kneginja Ljubica“, Doma učenica srednjih škola, Doma invalida „Sveti Đorđe“, posebne zadužbine Nikole Spasića, Društva „Nasušni hleb“, član uprave Crvenog krsta, Kola srpskih sestara, društva „Kralj Dečanski“… Bila je potpredsednica Jugoslovenske unije za decu, a potom i predsednica. Pomagala je i Srpskoj pravoslavnoj crkvi, a kao odraz poštovanja, patrijarh Varnava je lično dolazio da joj čestita krsnu slavu, Svetog Trifuna – saznajemo od Vlade Milića, autora knjige „Istorijski azbučnik Savskog venca“.

Kako Srbija nije oskudevala u ratovima, često je znala da se obrati suprugu rečima:

– Spasiću, nemaš u vojsci ni sina ni brata, dobro bi bilo da nekako pomogneš tolikim unesrećenim vojnicima.

Pročitajte i ovo:

Zašto zgradu bez krova u Savamali zovu „Španska kuća“?

Deset mesta u svetu nosi ime Beograd

Tokom balkanskih ratova Nikola Spasić, po nagovoru supruge, zakupljuje zgradu Uprave monopola, na čijem mestu se danas nalazi Filološki fakultet:

– Od ličnih sredstava Spasići su opremili bolnicu sa 50 kreveta i doveli su lekara iz Švajcarske. Svi obroci za bolnicu su spremani u njihovoj kući, a Naka je bila i bolničarka. Nakon rat, sav bolnički nameštaj je poklonjen Crvenom krstu. Za to delo Anastasija Spasić je odlikovana Krstom milosrđa.

Vlada Milić kaže da je, nakon smrti supruga, Naka nastavila da se bavi humanitarnim radom:

– Na njen nagovor, Đorđe Vajfert je zemljište na Dedinju poklonio Društvu beogradskih žena lekara. Na tom mestu je uz pomoć žena lekara iz Škotske i Anastasije Spasić sazidana bolnica ze lečenje žena i dece. Od vlade Milana Nedića, Naka je dobila ponudu da bude predsednik i objedini ženska društva, ali je ona to odbila.

Ali Naka je uskoro bila prinuđena da Nedića moli za uslugu – da iz logora na Banjici bude pušten pesnik Dušan Matić, čija je supruga Lela bila bliska Nakina prijateljica i saradnica u brojnim humanitarnim akcijama, od koje se mnogo godina kasnije saznalo za ovu Nakinu hrabrost.

Tokom Drugog svetskog rata doživela je veliku tragediju. U savezničkom bombardovanju na Uskrs 1944. godine poginula joj je sestričina Desa Janković sa četvoro dece, a sestrić Mata Popović je nestao tokom oslobađanja Beograda.

Posle rata je koliko-toliko pristojno živela zahvaljujući Mitri Mitrović, supruzi Milovana Đilas, kojoj je Naka ostala u lepoj uspomeni dok je bila pitomac doma učenica srednjih škola.

Anastasija Naka Spasić je umrla u Beogradu 13. oktobra 1953. godine i sahranjena je na Topčiderskom groblju, u crkvi čiji je ktitor bio njen suprug Nikola.

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi