Pregled godine: Ustoličenje pod puškama, barikade, investicije, oproštaj od velikih ljudi

31.12.2021

18:00

0

Pregled najvažnijih događaja u zemlji i regionu po izboru 24sedam

Pregled godine: Ustoličenje pod puškama, barikade, investicije, oproštaj od velikih ljudi
24sedam/Goran Sivački/ATA Images/Profimedia/Tanjug

Odlazeća 2021. godina počela je uz tragediju koja je potresla ceo region. Tokom dočeka Nove godine u vikendici u Posušju, u zapadnoj Hercegovini, osmoro mladih ljudi nastradalo je od trovanja ugljen-monoksidom. Svi su imali po 20 godina. Zbog smrti osmoro mladih, 2. januar bio je proglašen za Dan žalosti.

Tragedija u Posušju, BHRT printscreen
 

U Sabornoj crkvi, 19. februara, svečano je ustoličen 46. po redu srpski patrijarh Porfirije. Nekadašnji mitropolit zagrebačko-ljubljanski Porfirije (Perić) brzo je osvojio simpatije naroda. On je Uskrs proveo sa beskućnicima, sa kojima je zajedno ručao u crkvenoj narodnoj kuhinji, nakon čega je podelio pakete bolesnim mališanima u Univerzitetskoj dečjoj klinici “Tiršova”. 

Samo dva dana ranije, na Veliki petak, fotografisan je dok je peške, prelazeći Mostarsku petlju bez pratnje, išao u Patrijaršiju. Zabeleženo je i da je patrijarh Porfirije dao krv u Institutu za transfuziju krvi, a osvanule su i fotografije kad je kao mitropolit zagrebačko-ljubljanski posetio 6. januara ove godine, na Badnji dan, korisnike glinskog doma za stare koji su zbog posledica zemljotresa premešteni u ustanovu u Zagrebu, a među kojima je bilo i pozitivnih na kovid 19. 

U Nikšiću je u nedelju 14. marta ispisana istorija – posle 75 godina, taj grad je na svom čelu dobio Srbina, Marka Kovačevića sa liste "Za budućnost Nikšića". Predsednik Crne Gore Milo Đukanović izgubio je izbornu trku u svom rodnom gradu. Do tada je na vlasti u tom gradu u kontinuitetu bio DPS.

Facebook printscreen
Marko Kovačević na čelu Nikšića

Aljbin Kurti izabran je 22. marta za premijera privremenih institucija u Prištini. U svom prvom govoru pozvao je na “jedinstvo protiv Srbije”. Vjosa Osmani, kao kandidat Kurtijevog "Samoopredeljenja", izglasana je u tamošnjoj skupštini za predsednicu tzv. Kosova. 

U nekoliko navrata održavan je i dijalog Beograda i Prištine o normalizaciji odnosa, ali bezuspešno. Rukovodstvo iz Prištine i dalje odbija da ispoštuje Briselski sporazum i formira Zajednicu srpskih opština. U javnost su u nekoliko navrata dospeli i takozvani non-pejperi o prekrajanju granica na Balkanu, ali nijedan nije doneo promenu.

Početkom aprila, Prvi osnovni sud u Beogradu ukinuo je pritvor i naložio Interpolu da povuče međunarodnu poternicu koja je od 2006. godine bila raspisana za Marijom Milošević, ćerkom nekadašnjeg predsednika SRJ. Sud je, zbog nastupanja apsolutne zastarelosti, obustavio krivični postupak koji se vodio jer je prilikom hapšenja svog oca 1. aprila 2001. pucala u vazduh u dvorištu vile "Mir".

Krajem meseca, 23. aprila, otišao je simbol prestonice. U staračkom domu preminuo je Žika Obretković, ulični svirač, poznat i po svojim modnim kreacijama. 

Maj je doneo istorijsko izvinjenje. Tokom zvanične posete predsednika Srbije Aleksandra Vučića Pragu, češki predsednik Miloš Zeman izvinio se srpskom narodu zbog bombardovanja 1999. godine.

Instagram / buducnostsrbijeav
Predsednici Srbije i Češke Aleksandar Vučić i Miloš Zeman

- NATO bombardovanje bila je greška, bilo je to gore od zločina, i ja bih zamolio srpski narod da nam oprosti - rekao je Zeman posle sastanka sa srpskim predsednikom.

Bivši lider bosanskih Srba Radovan Karadžić premešten je u zatvor u Velikoj Britaniji, gde nastavlja da služi kaznu. On je 30. maja 2019. godine pred Međunarodnim mehanizmom za krivične sudove pravosnažno osuđen na doživotnu kaznu zatvora. Ratnom komandantu Glavnog štaba Vojske Republike Srpske Ratku Mladiću izrečena je 8. juna drugostepena presuda – kazna doživotnog zatvora, čime je potvrđena prvostepena presuda. Policijski general Sreten Lukić 9. oktobra je stigao u Srbiju iz haškog zatvora, odakle je pušten na uslovni otpust uz niz strogih mera koje ne sme da prekrši. On se pravila mora pridržavati sve do 7. januara 2026. godine, kada mu ističe puna kazna.

Burne reakcije izazvala je vest da je Skupština Crne Gore, 17. juna, izglasala Rezoluciju o zabrani negiranja genocida u Srebrenici. Tom prilikom, na predlog premijera Zdravka Krivokapića, uz podršku opozicionog DPS, opozvan je ministar pravde Vladimir Leposavić, upravo zbog izjave o Srebrenici. Tri nedelje kasnije, 7. jula, u Prištini je takođe usvojena Rezolucija o Srebrenici. Predsednik Srbije Aleksandar Vučić povodom toga je rekao da je upozoravao na to i naglasio da je jedino iznenađenje to što je Podgorica u tome bila „revnosnija“ i brža od Prištine.

Srpsko novinarstvo ostalo je uskraćeno za oštro pero Gordane Suše. Novinarka, kolumnistkinja, nekada predsednica Nezavisnog udruženja novinara, preminula je 23. juna u Beogradu, posle duge i teške bolesti, u 75. godini.

Tadašnji visoki predstavnik za BiH Valentin Incko uznemirio je duhove krajem jula nametnuvši zakon koji je otvorenouperen protiv srpskog naroda, jednog od tri konstitutivna naroda. Incko je, pred sam odlazak sa funkcije, nametnuo dopune Krivičnog zakona BiH, kojima se zabranjuje i kažnjava negiranje gonocida. Odmah je usledio odgovor Republike Srpske. Narodna skupština RS usvojila je po hitnom postupku Zakon o neprimenjivanju odluke visokog predstavnika, te da predstavnici iz Srpske ne učestvuju u radu državnih institucija, odnosno u Parlamentu BiH, Savetu ministara i Predsedništvu BiH, što je izazvalo krizu u BiH. 

Profimedia
Valentin Incko

Incka je na funkciji zamenio Kristijan Šmit, koga ne priznaju ni Rusija ni Kina, kao ni Republika Srpska.

Skupština Srbije je 23. jula za republičkog javnog tužioca izabrala Zagorku Dolovac, kojoj je to treći mandat i koja je na toj funkciji od 2010. godine. Njen novi šestogodišnji mandat počinje u januaru 2022. godine. 

U Opštini Budva 25. jula sklopljen je prvi istopolni brak u Crnoj Gori, a venčale su se dve mlade žene poreklom sa Balkana koje žive i rade u inostranstvu. Nedavno je u Crnoj Gori stupio na snagu Zakon o životnom partnerstvu lica istog pola.

Instagram/buducnostsrbijeav
 

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić i premijeri Severne Makedonije i Albanije Zoran Zaev i Edi Rama potpisali su 1. avgusta u Skoplju na regionalnom ekonomskom forumu u okviru inicijative „Mini Šengen“ tri dokumeta koja će olakšati trgovinu u regionu i omogućiti jedinstveno tržište rada, ali i međusobnu pomoć u vanrednim situacijama. Na ovom forumu obelodanjeno je i da je novo ime regionalne inicijative – „Open Balkan“ ili „Otvoreni Balkan“. Kao kruna tog dogovora, 21. decembra u Tirani, u okviru inicijative „Otvoreni Balkan“, potpisano je šest sporazuma, među kojima i o slobodnom pristupu tržištu rada.

Ambasador Srbije u Rusiji Miroslav Lazanski iznenada je 4. avgusta preminuo u 71. godini. Lazanski je preminuo u svom domu u Beogradu od posledica srčanog udara. On je sahranjen u Aleji velikana. U njegovu čast, na sajmu naoružanja "Partner 2021" predstavljeno je borbeno vozilo "Lazanski". 

Miroslav Lazanski, Printscreen/Youtube, Novo jutro
Miroslav Lazanski

Komitet za svetsku baštinu Uneska jednoglasno je 31. jula doneo odluku o zadržavanju srpskog kulturnog dobra, srednjovekovnih spomenika na Kosovu i Metohiji, na Uneskovoj listi svetske baštine u opasnosti. Srednjovekovni srpski spomenici na Kosovu koji su na Uneskovoj listi svetske baštine koji su u opasnosti su: manastir Visoki Dečani, Pećka patrijaršija, manastir Gračanica i Crkva Bogorodice Ljeviške u Prizrenu. 

Svet novinarstva izgubio je poznatog i priznatog foto-reportera Tanjuga iz Novog Sada. Jaroslav Pap iznenada je preminuo u 65. godini 16. avgusta. 

Mitropolit crnogorsko-primorski Joanikije ustoličen je 5. septembra u Cetinjskom manastiru, uprkos protestima, neredima, barikadama i pretnjama ekstremista. Patrijarh srpski Porfirije i mitropolit Joanikije na Cetinje su dovezeni helikopterom, kako bi se zaobišle barikade na putu Podgorica - Cetinje. 

U manastiru Đurđevi stupovi u Beranama 26. septembra održana je ceremonija ustoličenja episkopa budimljansko-nikšićkog Metodija. Svečana liturgija završena je pokličom "dostojan". 

Srbija i Republika Srpska obeležile su 15. septembra Dan srpskog jedinstva, a Srbi u zemlji i rasejanju istakli su zastave. Tim povodom u Beogradu je održana svečanost na Savskom trgu pored spomenika Stefanu Nemanji.

Borisav Jović (93), srpski i jugoslovenski političar i pisac, nekadašnji predsednik Predsedništva SFRJ i visoki funckioner SPS, preminuo je 13. septembra na VMC "Karaburma", gde je primljen nekoliko dana ranije s obostranom upalom pluća. Bio je ambasador SFRJ u Italiji od 1975. do 1979. godine, a za potpredsednika Skupštine Srbije izabran je 1983. godine. Predsednik Skupštine SR Srbije bio je od 1988 do 1989.

Septembar su obeležile i barikade na administrativnim prelazima Jarinje i Brnjak. Na miran način Srbi su protestovali zbog odluke Prištine da srpske registarske tablice zameni privremenim, kosovskim.

Dok su kamioni blokirali put, specijalci kosovske policije naoružani do zuba su stražarili. Nakon 13 dana blokada, 29. septembra postignut je dogovor u Briselu. Specijalci Rosu su se povukli sa prelaza, a odluka o privremenim tablicama za vozila iz Srbije je povučena.

24sedam

Tokom godine je održan i Međustranački dijalog. Deo opozicije, koji je tražio posredovanje evroparlamentaraca, nije zadovoljan predloženim rešenjem. Nije ni vlast, ali je predsednik Skupštine Ivica Dačić, koji je vodio dijalog, najavio da će implementirati sve dogovoreno. 

Skupština Srbije usvojila je 23. septembra izmene Kodeksa ponašanja narodnih poslanika kojima se uvode i novčane kazne za njegovo kršenje. Narodni poslanik kome je izrečena opomena kažnjava se novčanom kaznom u visini 10 odsto osnovne plate poslanika, a poslanik kome je izrečena javna opomena ostaće bez polovine plate. Do sada su postojale samo opomena i javna opomena za kršenje kodeksa.

Novinar Miloš Vasić preminuo je 25. septembra u Beogradu u 74. godini, posle duge i teške bolesti. U novinarstvo je uplovio 1969. godine, a bio je jedan od osnivača nedeljnika "Vreme", gde je proveo tri decenije. Autor je i više knjiga.

Nakon brojnih sastanaka, lideri EU, uz saglasnost lidera Zapadnog Balkana, usvojili su 6. oktobra deklaraciju kojom se potvrđuje posvećenost Unije procesu proširenja i najavljuje intenziviranje zajedničkog angažovanja radi sveukupne transformacije regiona. U deklaraciji se ne pominju rokovi ni datumi u vezi sa nastavkom procesa proširenja. 

U nekoliko navrata kosovska policija upala je u srpske sredine. Prvo je 13. oktobra do zuba naoružana policija upala u nekoliko prodavnica i apoteka u Kosovskoj Mitrovici, uz obrazloženje da se sprovodi akcija protiv šverca robe. Akcija je istovremeno pokrenuta u nekoliko gradova na KiM. Policija je na Srbe bacila suzavac i šok-bombe, a korišćeno je i vatreno oružje.

Srbin Srećko Sofronijević je teško ranjen u Zvečanu. Predsednik Srbije ubrzo je po eskalaciji sukoba stigao u Rašku, gde su mu se obratili Srbi s Kosmeta tražeći od njega da ih zaštiti vojskom. Šef diplomatije EU Žosep Borelj pozvao je na hitan prekid nasilja i jednostranih poteza na severu Kosova. Sredinom decembra slične akcije kosovska policija izvela je u Šilovu i Štrpcu.

Jedan od najvećih multilateralnih skupova u Evropi ove godine, kojim je obeleženo šest decenija od osnivanja Pokreta nesvrstanih zemalja, održan je 11. oktobra u Beogradu, uz prisustvo velikog broja stranih zvaničnika. Predsednik Srbije Aleksandar Vučić obratio se zvaničnicima i zahvalio im na dolasku rečima: "Dobrodošli kući".

Na Kosovu i Metohiji održani su lokalni izbori. Srpska lista je već u prvom krugu pobedila u devet od 10 opština sa većinski srpskim stanovništvom. Istovremeno, Samoopredeljenje, stranka Aljbina Kurtija, premijera privremenih prištinskih institucija, nije u prvom krugu odnela pobedu ni u jednoj opštini, a samim tim ni u opštinama gde je trenutno na vlasti. Nakon drugog kruga, Srpska lista dobila je najveći broj gradonačelnika od svih stranaka na Kosovu - 10. Na drugom mestu nalazi se Demokratska partija Kosova sa devet osvojenih mandata, slede Demokratski savez Kosova sa sedam, Alijansa za budućnost Kosova sa pet i Pokret Samoopredeljenje, koje će imati gradonačelnike u četiri opštine na Kosovu.

Crnogorski premijer Zdravko Krivokapić došao je 3. novembra u prvu zvaničnu posetu Beogradu, tokom koje se sreo sa predsednicom Vlade Anom Brnabić i predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem.  

Srbija je saznala i kada će na referendum o ustavnim promenama. Predsednik Skupštine Srbije Ivica Dačić 30. novembra raspisao je referendum o promeni Ustava Srbije za 16. januar, radi potvrđivanja Akta o promeni Ustava Srbije.

- Promene su neophodne, iako će biti tektonske, a njihova suština je da se uticaj politike, dakle izvršne i zakonodavne vlasti, na oblast pravosuđa smanji na minimum - objasnio je u intervjuu za 24sedam prof. Vladan Petrov, profesor ustavnog prava na Pravnom fakultetu u Beogradu, sudija Ustavnog suda i član Venecijanske komisije.

Muamer Zukorlić, potpredsednik Skupštine Srbije, lider Stranke pravde i pomirenja i nekadašnji muftija, preminuo je 6. novembra. Nekoliko hiljada građana u Novom Pazaru odalo je počast preminulom muftiji. On je sahranjen na porodičnom groblju. Njemu je pozlilo dok je držao predavanje na Fakultetu za islamske studije. Prebačen je u bolnicu u Novom Pazaru, gde je samo konstantovana smrt. Doživeo je srčani udar, pokušana je reanimacija, ali bezuspešno.

 

 

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić istakao je da su samo u dva dana započete najveće investicije u istoriji zemlje, vredne više od pet milijardi evra. Izgradnja dela brze pruge Novi Sad - Subotica košta milijardu i 160 miliona evra i biće završena za tri godine, najavio je predsednik Vučić. Počela je i u izgradnja metroa, za šta je u narednih osam godina planirano izdvajanje 4,5 milijardi evra, i to za dve linije metroa. Vučić je istakao da se trenutno radi na izgradnji 10 auto-puteva i saobraćajnica, što se ne radi ni u jednoj zemlji u Evropi. Predsednik Srbije najavio je i nove populacione mere, među kojima je prva povećanje finansijske podrške porodicama za prvorođeno dete sa 100.000 na 300.000 dinara počev od 1. januara 2022. godine. Nove mere odnose se i na studente koji se odluče da rode dete tokom studija.

Krajem novembra predsednik Srbije Aleksandar Vučić sastao se sa ruskim kolegom Vladimirom Putinom, kada je dogovoreno da se cena gasa za našu zemlju neće menjati. 

 

 

Narodni poslanik, počasni predsednik SPS, nekadašnji ministar u Vladi Srbije Milutin Mrkonjić preminuo je 27. novembra u Institutu za kardiovaskularne bolesti "Dedinje". On je sahranjen u Aleji zaslužnih građana. Njegova smrt rastužila je veliki broj ljudi, kako najbližih tako i javne ličnosti, a primetno je da su i njegovi politički suparnici javno izrazili žaljenje i uputili mu dirljive poruke. Predsednik Skupštine Srbije Ivica Dačić nije mogao da sakrije tugu ni suze zbog odlaska Mrkonjića. 

Tri subote zaredom u Srbiji je bilo blokirano više saobraćajnica širom zemlje. Prvobitne zahteve - da se izmene zakoni o referendumu i eksproprijaciji, vlast je usvojila. Trećeg vikenda pokret Kreni-promeni koji je organizovao proteste odlučio je da više ne poziva ljude na ulicu. Pojedini aktivisti, međutim, nastavili su sa protestima, ali bezuspešno. 

Na Međuvladinoj konferenciji o pristupanju Srbije Evropskoj uniji održanoj u Briselu, 14. decembra, otvorena su četiri nova pregovaračka poglavlja i to: poglavlje 14 (transportna politika), poglavlje 15 (energetika), poglavlje 21 (transevropske mreže) i poglavlje 27 (životna sredina).  Neposredno pre otvaranja poglavlja, stigao je i izveštaj Saveta Evrope u kojem se navodi da je Srbija unapredila mere u oblasti borbe protiv pranja novca i finansiranja terorizma i napravila značajan napredak u usklađivanju sa međunarodnim standardima u ovim oblastima. Još 23. juna, na međuvladinoj konferenciji Srbija je otvorila prvi klaster u okviru nove metodologije.

TANJUG/ CONSILIUM EUROPA EU
Jadranka Joksimović i Ana Brnabić u Briselu

Premijerka Srbije Ana Brnabić saopštila je 16. decembra da je u rad pušten portal e-Konsultacije. Građani će moći da učestvuju u svim fazama donošenja propisa, a bez javnih konsultacija neće biti moguće usvojiti zakon. Ona je pozvala sve građane da prate portal kako bi radili zajedno za dobrobit naše zemlje. 

Kraj godine obeležio je pokret na društvenim mrežama #nisamprijavila koji je doneo na hiljade svedočanstava devojaka koje su pretrpele nasilje i objašnjenja zašto to nisu uradile. Povod je bio priznanje dveju devojaka da ih je isti mladić godinama zlostavljao, a kako je usledilo pitanje zašto nisu prijavile nasilje, hiljade devojaka odlučilo je da na jedinstven način stane u njihovu odbranu i navede kakvo su nasilje pretrpele i zašto ga nisu prijavile.

U nadi da će nam 2022. godina doneti mnogo dobrih vesti...

Bonus video:

24sedam

 

 

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi