Slede nam tektonske promene u pravosuđu: O čemu će građani Srbije odlučivati na referendumu

Venecijanska komisija, savetodavno telo Saveta Evrope, dala je pozitivno mišljenje na amandmane kojima bi Ustav Srbije trebalo da se uskladi sa evropskim i međunarodnim standardima u oblasti pravosuđa. Ovime, svakako, posao nije gotov. Sledi urgentno mišljenje o revidiranom Nacrtu zakona o referendumu. Ukoliko i ono bude pozitivno, građani Srbije će se izjašnjavati na referendumu o tome da li su za promene Ustava u oblasti pravosuđa ili ne. 

Promene su neophodne iako će biti tektonske, a njihova suština je da se uticaj politike, dakle izvršne i zakonodavne vlasti na oblast pravosuđa smanji na minimum. O tome šta nam predstoji i kada se mogu očekivati prvi rezultati, razgovarali smo sa prof. Vladanom Petrovom, profesorom ustavnog prava na Pravnom fakultetu u Beogradu, sudijom Ustavnog suda i članom Venecijanske komisije.

24sedam/Goran Sivački

Šta je zapravo zadatak Venecijanske komisije i zbog čega je njihovo mišljenje važno? 

-Venecijanska komisija formirana je 1990. godine pre svega da bi pomogla bivšim državama socijalističkog bloka da izvrše tranziciju, da se transformišu u nove demokratije, da dosegnu standarde odavno svojstvene stabilnim ustavnim demokratijama. Ona je proširila svoju ulogu, bavi se brojnim ustavno-pravnim pitanjima, te i države Zapadne Evrope sada traže njihovo mišljenje. Oni daju mišljenja, savete, smernice, ne određuju konkretna rešenja. Nama je u trenutku kada menjamo ustavne odredbe neophodna saradnja sa njima, ali istovremeno i dostupnost široj javnosti kako bi ona bila što više zainteresovana i da bismo postigli najširi konsenzus u javnosti o ovom izuzetno važnom pitanju, kaže za 24sedam prof. Vladan Petrov.

U javnosti postoji izvesna bojazan da će najavljene promene Ustava uticati i na druge segmente društva, ne samo na pravosuđe? Možete li da nam precizirate šta će biti obuhvaćeno promenama Ustava?

-Aktuelni predlog za promenu Ustava odnosi se isključivo na deo o pravosuđu. Tu mislim na sudove, sudsku vlast i na javno tužilaštvo. Ne odnosi se čak ni na Ustavni sud, koji je u posebnom delu Ustava, osim u delu koji reguliše izbor sudija Ustavnog suda, pošto se menja naziv suda. Možemo da razgovaramo ili razmišljamo da je ovo početak nekih dalekosežnijih promena Ustava koje bi usledile u narednom periodu, ali to je stvar nagađanja. Nijedno slovo iz Ustava, pa ni zapeta, iz dela koji se ne odnosi na pravosuđe, ne može biti promenjen. Mi smo toliko odmakli u tom procesu da je svakome ko je iole dobronameran, jasno da se ovde radi o garancijama i kvalitetnijim rešenjima za obezbeđenje nezavisnosti i efikasnosti sudova, kao i većoj samostalnosti tužilaštva. Zato je to najviši interes građana, jer građani verovatno nisu upućeni u Visoki savet sudstva ili tužilaštva, ali građane interesuje da imaju nezavisno pravosuđe, u koje će imati više poverenja. Apsolutne nezavisnosti ili apsolutne efikasnosti nema. Govoriti o tome bi bilo obmanjivanje građana i ne odgovara istini. Uticaj politike će biti sveden na najmanju moguću meru, ali neće biti potpuno isključen, jer građani su nosioci suverene vlasti, preko svojih predstavnika u parlamentu. Zato veza između građana i budućih nosilaca sudske vlasti ne sme da bude u potpunosti prekinuta, smatra prof. Vladan Petrov.

24sedam/Goran Sivački

Šta su konkretne ocene Venecijanske komisije? U delu javnosti tumači se da su pojedine preporuke zapravo kritika predloga izmena Ustava?

- Kada Venecijanska izda ovakvo mišljenje u kojem postoji niz otvorenih pohvala na pojedina rešenja, to je veliki uspeh države. Ovo je diplomatska pobeda Srbije. Preporuke Komisije se mogu podeliti u tri grupe i to na one gde su rekli da bi trebalo nešto da korigujemo, ali nigde ne postoji preporuka imperativne prirode. Rekli su na primer oko sastava Visokog saveta tužilaštva, da bi bilo idealno da u njemu ne bude ministar pravde ni vrhovni javni tužilac, ali opet ne kažu da moramo da ih uklonimo. Druga vrsta preporuka su proizašle iz prevoda na engleski, gde je došlo do određenih nesporazuma... Postoje i primedbe koje su relativnog karaktera-  da bi bilo bolje da se pojedine stavke umesto u Ustavu urede u Zakonu i obrnuto. Te primedbe biće razmatrane narednih dana, a postoji dobra volja pre svega predsednika Skupštine Ivice Dačiča i ministarke pravde Maje Popović da sve ono što je osnovano bude i usvojeno. Kada to bude učinjeno, ništa neće ostati od potencijalnih primedbi. Neformalnim razgovorima smo dobili uveravanja da čak i ako većina rešenja na koje su imali primedbe, ostanu takva kakva su, generalno pozitivno mišljenje neće biti dovedeno u pitanje. Ovaj dokument, ipak, sada se zloupotrebljava u delu javnosti, te se poruke izvlače iz konteksta, a svako može da se uveri da pročita 20 strana teksta na sajtu Venecijanske komisije, te na osnovu toga formira mišljenje. U domaćoj javnosti se ide dotle da je navodno bilo uticaja i pritisaka na izvestioce koji su napisali ovo mišljenje. To pokazuje ili visoki stepen nepoznavanja rada Komisije ili visoki stepen potrebe da se kod građana stvori svest da je Komisija nešto nametala ili da smo mi pokušavali nešto da isposlujemo. Komisija je pozitivno ocenila proces, da je inkluzivan i transparentan uz opservaciju da bi bilo dobro da se parlamentarna i vanparlamentarna opozicija uključi u ovaj poslednji deo procesa za referendum. U nekim medijima to je ocenjeno kao uputstvo državi da po svaku cenu angažuje opoziciju, a to nije tačno. Oni zapravo apeluju na opoziciju da se uključi u proces, da bude odgovorna, jer ova promena Ustava se tiče svih građana Srbije i mnogo je manje politički obojena nego što bi bila u nekim drugim oblastima, precizira prof. Vladan Petrov.

Šta su sledeći koraci koje Srbija mora da napravi, da bismo došli do referenduma i promene Ustava?

-Predstoje nam dva-tri koraka. Da dobijemo urgentno mišljenje o revidiranom Nacrtu zakona o referendumu. Pre nekoliko dana predali smo revidirani tekst i očekujemo urgentno mišljenje do početka novembra. Po našem Ustavu neophodan je referendum i očekujem da će biti raspisan već u novembru te da će možda biti i održan do kraja godine. Nadamo se da će građani potvrditi akt o  promeni Ustava, nakon čega bi aktuelni saziv Skupštine bio raspušten i izbori na svim nivoima raspisani. Ovo su ozbiljne, mogu slobodno da kažem tektonske promene, ocenjuje prof. Vladan Petrov.

24sedam/Goran Sivački

Kada do referenduma dođe i ukoliko građani na njemu potvrde da su za promene Ustava, koliko bi vremena trebalo da prođe da zaista i osetimo da je došlo do poboljšanja?

- Ova promena nije počela 2020. kada je aktuelni predlog podnet, pa ni 2018. kada su preduzimane brojne radnje, već 2013. godine. Bilo je perioda zastoja, a sada je uloženo mnogo energije. Ustavni zakon predviđa da bi čitav proces uspostavljanja novog sistema morao da bude završen u naredne dve godine, pri čemu bi set pravosudnih zakona morao da bude donet u drugoj polovini sledeće godine. I za to ćemo ići na evaluaciju u Venecijansku Komisiju. Kada je reč o efektima kada će građani osetiti boljitak, realno je da bude u periodu narednih nekoliko godina... pod uslovom da se uz promenu Ustava i odgovarajućeg zakonodavstva jača demokratska svest kod aktuelnih i budućih nosilaca vlasti, ali i kod građana Srbije. Ovaj proces daje pozitivna očekivanja, ali rano je da se radujemo, poručuje prof. Vladan Petrov.

Koje su ključne izmene koje će doneti novi Ustav i hoćemo li zaista dobiti nezavisno sudstvo?

-Sudije će birati isključivo Visoki savet sudstva i to na stalnu funkciju, neće više biti probnog perioda, ali biće potrebno mnogo pozitivne energije da se prvi sastavi ovih tela izaberu na najvišem mogućem nivou... Ne mogu da garantujem da se slabosti neće ponoviti ukoliko sami nosioci funkcija ne budu svesni da im je u ruke dato ono što je nekada radila Narodna skupština, koja predstavlja volju građana. Dakle ova tela će morati mnogo da urade i spolja i unutra da bismo govorili o kvalitetnom sudijskom kadru. To nema veze isključivo sa ustavnim odredbama, ali bez njih sve drugo bi bilo uzalud. Ono što je najvažnije za građane da znaju jeste da je nezavisnost sudstva nezavisnost od aktuelne politike, i promene koje će da uslede doneće da uticaja izvršne i zakonodavne vlasti više neće biti. Ali, nezavisnost je i nezavisnost od svih internih uticaja u pravosuđu o kojima se manje priča, od strane lobi grupa, nevladinog sektora koji vrši pritisak takođe. Sve su to pritisci koji utiču na nezavisnost. Samo u kombinaciji novih amandmana sa izgradnjom drugačije svesti možemo da računamo da ćemo u godinama pred nama dobiti nezavisno sudstvo. Moramo da napomenemo da će ovim promenama politika da se povuče kao nikada do sada i da ostavi mogućnost struci, sudijama i istaknutim pravnicima da odlučuju o suštinskim pitanjima od značaja za pravosuđe. Garancija nema ni u najrazvijenijim evropskim državama, sve je stvar pravne i političke kulture, objašnjava prof. Vladan Petrov.

srbija.gov.rs

Na koje pitanje ćemo da odgovaramo na referendumu?

-Građanima neće biti lako, Ustav tako traži, da će imati ceo tekst ustavnih amandmana. Biće važno kako će referendumska kampanja biti izvedena tehnički i sadržinski, a cilj mora biti da se građanima objasni zašto je važno da se izjasne i na koja se glavna pitanja ona odnosi. Građani bi usvajanjem ovih amandmana dobili bolji tekst Ustava u delu o pravosuđu, tekst koji daje osnovu za maksimalno povlačenje svake politike iz sudstva i građani će na taj način omogućiti da Srbija ostvari prvi nužan korak u daljim pravnim reformama na putu pravne države. Mi na nivou demokratije danas ne možemo da budemo nezadovoljni iz kojeg god ugla gledali, ali kada je reč o pravnoj državi, postoji ozbiljan prostor za unapređenje, da građani imaju veće poverenje u pravosuđe, da se sudi u razumnijim rokovima, da se smanji broj grešaka sudova, da stupi jedna veća pravna sigurnost. Ipak, mora da se napomene da čak i kada stupe ove izmene na snagu neće čarobnim štapićem biti otklonjeni višedecenijski propusti, ne samo u odnosu politike prema pravosuđu već i u samom pravosuđu, jer i ono snosi deo odgovornosti za ovakvo stanje. Dakle, građani ne moraju da se udubljuju u svaki delić teksta, ali treba da im bude jasno da će se izvršna vlast oličena u Vladi Srbije i zakonodavna dakle Skupština Srbije maksimalno povući. Sa druge strane struka je dobila pozamašan prostor u izboru sudija i sada je ovim ustavnim amandmanima stvoren osnov za veću odgovornost struke. Građani to treba da prepoznaju i da je ovo prvi nužan korak u pravnim reformama i da bez njega ne može dalje. Takođe, građani treba da znaju da ovo nisu izbori, da se ovde ne glasa za jednu ili drugu opciju, već ovde građani otvaraju vrata nezavisnijem, efikasnijem i odgovornijem pravosuđu, oni učestvuju u kreiranju jedne strategije da država Srbija za narednih nekoliko godina postane jača pravna država, poručuje prof. Vladan Petrov. 

Koje promene će se desiti po pitanju referenduma i u kom slučaju će se on smatrati uspešnim?

-Referendum će se smatrati uspešnim ukoliko većina izašlih građana glasa za promene. Ne traži se visok kvorum, ne traži se izlaznost, ali nije svejedno da li će glasati 40 ili više od 50 odsto. Mediji će biti u obavezi da blagovremeno i maksimalno objektivno obaveštavaju građane, jer to nije političko pitanje. Biće učinjene i izmene u samim organima koji sprovode referendum kako bi i oni bili nezavisniji, da građani ne budu politički instrumentalizovani. Moja poruka je da se u referendumskom pitanju oslone na one delove teksta gde vide da je politika odmakla sebe od sudstva. Dakle daće odgovor na pitanje da li žele da ubuduće sudije bira stručno i odgovorno telo. Ono što građani takođe treba da znaju jeste da ne postoji nikakva pravna obaveza da se izvrši bilo kakva nova promena u Ustavu. Da li će u budućnosti biti nekih izmena Ustava, na to pitanje niko nema odgovor u ovom trenutku, ali to zasigurno neće biti predmet ovog referenduma, zaključuje prof. Vladan Petrov. 

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi