Da nam živi, živi glupost! Blokirali rad institucija, pa zapevali o radu?!

Na platou Slavija odigrala se scena koja možda bolje od bilo koje političke izjave opisuje trenutak u kom se Srbija nalazi – blokaderi pevaju „Da nam živi, živi rad“, mašući pritom LGBT zastavama.

Da, baš oni.

Isti oni koji godinu I po dana blokiraju univerzitete, onemogućavaju nastavu, zaustavljaju saobraćajnice, pokušavaju da opstruiraju razvojne projekte i paralizuju svakodnevni život građana. Isti oni koji su pokušali da blokiraju i aerodrom, i grad, i institucije.

Sada – pevaju o radu.

Građani koji su se zatekli na licu mesta reagovali su spontano – smeh, neverica, bilo je i onih koji su se krstili u neverici... Jer teško je drugačije reagovati kada oni koji sistematski guše svaki oblik rada i normalnog funkcionisanja društva, odjednom uzdižu rad kao vrhovnu vrednost.

Na mestu gde je postavljen spomenik Dimitriju Tucoviću, čoveku koji je život posvetio borbi za radnička prava, sindikate i dostojanstvo rada, danas se izvodi performans koji sa tim vrednostima nema nikakve veze.

Tucović je organizovao radnike.
Oni blokiraju radnike.

Tucović je gradio pokret.
Oni zaustavljaju svaki pokret.

Tucović je verovao u rad kao temelj društva.
Oni su od nerada napravili političku platformu.

I da paradoks bude veći, blokaderi su postavili tkaninu preko postamenta Tucoviću ispred kojeg su uglas pevali. Nije jasno da li su ovim ismevali samog Tucovića, ili narod, ili sve zajedno.

I upravo tu leži suština problema.

Bez šale, ovo nije politički stav, niti borba za bilo kakva prava. Ovo je otvoreno ruganje zdravom razumu. Pesma koja je nastala kao simbol rada i stvaranja danas se koristi kao kulisa za destrukciju i opstrukciju.

Jer ne može se istovremeno blokirati i slaviti rad. Ne može se gušiti sistem i pevati o njegovim vrednostima. Ne može se paralisati država, a glumiti njenu savest. To nije protest, to je licemerje.

I zato reakcija građana nije slučajna. Nije to samo podsmeh – to je instinktivno odbacivanje nečega što vređa elementarnu logiku. Ljudi vide šta se dešava: oni koji zaustavljaju život pokušavaju da se predstave kao njegovi zaštitnici.

Bez ikakvog pokrića.

Ovaj događaj sa Slavije ostaje kao simbol jednog apsurda – trenutka kada je razlika između reči i dela postala toliko velika da više ne može da se sakrije.

I možda je to najvažnija poruka: Ne možete blokirati sve – i očekivati da vam iko poveruje kada pevate o radu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi