Tema nedelje: Ko je kriv za krizu na severu Kosova i zašto međunarodna zajednica ćuti?

26.09.2021

20:00

0

Tema nedelje: Ko je kriv za krizu na severu Kosova i zašto međunarodna zajednica ćuti?
AP Photo/Visar Kryeziu

Sedmi dan Srbi sa severa Kosova okupljeni oko improvizovanih peći, u šatorima i na otvorenom, mirnim protestima pokušavaju da primoraju kosovske vlasti da ukinu odluku o reciprocitetu za srpske tablice. I dok pripadnici specijalnih snaga kosovske policije i dalje patroliraju na prelazima Jarinje i Brnjak, jedinice Vojske Srbije su u povišenoj borbenoj gotovosti u garnizonima Raška i Novi Pazar.

Osim poziva na deeskalaciju tenzija međunarodna zajednica ne povlači konkretne poteze.

Šef diplomatije EU, Žozep Borelj, i specijalni predstavnik EU za dijalog Beograda i Prištine, Miroslav Lajčak, predlažu, kako bi se što hitnije spustile tenzije, održavanje sastanka predsednika Srbije Aleksandra Vučića i premijera privremenih prištinskih institucija Aljbina Kurtija u Briselu.

Predsednik Evropskog saveta Šarl Mišel pozvao je takođe na spuštanje tenzija, a Beograd i Prištinu da nastave pregovarački proces.

-Vreme je da i Srbija i Kosovo, Aleksandar Vučić i Aljbin Kurti, učine korak unazad i doprinesu deeskalaciji, uključujući povlačenje specijalnih policijskih jedinica i barikada i nastave pregovore o predlogu specijalnog predstavnika EU za dijalog Miroslava Lajčaka, naveo je Mišel na Tviteru.

 

 

Portparol NATO-a Oana Lungesku poručila je da ovaj vojni savez poziva na hitnu deeskalaciju situacije na severu Kosova. 

Lungesku je na Tviteru napisala da “NATO poziva i Beograd i Prištinu da budu uzdržani, izbegnu jednostrane akcije i vrate se dijalogu”.

-Mandat NATO-a i Kfora ostaje da se obezbedi sigurno i zaštićeno okruženje i slobodu kretanja za sve zajednice, napisala je Lungescu.

 

 

Kako bi pratili bezbednosnu situaciju na terenu, od 20. septembra na prelazima Jarinje i Brnjak nalaze se i specijalizovane policijske jedinice Euleksa, koje su tu došle na poziv kosovske policije kao "druga instanca za bezbednosni odgovor". Kako kažu, u redovnom su kontaktu i sa Kforom.

Ostaje, međutim, nejasno da li su pre odluke o uvođenju mera reciprociteta Aljbin Kurti, ministar unutrašnjih poslova Dželjalj Svečlja, kao i predsednica tzv. Kosova Vjosa Osmani konsultovali sa međunarodnim faktorom, zemljama Kvinte i Kforom. Ministar Svečija je na poslednjoj konferenciji rekao da je međunarodni faktor znao da Briselski sporazum iz 2016. ističe 15. septembra, ali nije potvrdio da li je međunarodni faktor zvanično obavešten, usmeno ili pismeno, i da li je prethodno konsultovan pre odlaska pripadnika Specijalnih jedinica na sever Kosova.

24sedam/Goran Sivački
 

To ostavlja otvorenim pitanje da li je Kurti ovakvu odluku doneo uz saglasnost međunarodne zajednice, što bi donekle objasnilo i izostanak konkretne reakcije na tu odluku. Kurti se, naime, poziva na Briselski sporazum, ali zaboravlja da je po Briselskom sporazumu i formiranje Zajednice srpskih opština što do danas nije ispunjeno. 

Osim toga što Priština nije ispunila svoju obavezu, ni EU koja je stavila potpis na taj isti dokument, ne reaguje na ovakve poteze. Zato predsednik Vučić postavlja jasno pitanje - da li je Briselski sprazum i dalje na snazi ili ne.

Međunarodna zajednica nijednom rečju nije osudila ne ispunjavanje obaveza Prištine iz Briselskog sporazuma godinama unazad, a stalno poziva Beograd i Prištinu paralelno da spuste tenzije.  

Premijerka Srbije Ana Brnabić ponovila je, ocenjujući novonastalu situaciju, da je više nego očigledno da je Srbija spremna na dijalog i da je očigledno da Priština nije. Ipak, istakla je da je najviše zabrinjava održavanje mira i stabilnosti na Kosovu. Ona je apelovala na međunarodnu zajednicu da insistira da Priština počne da primenjuje dogovoreno u Briselu, posebno da formira Zajednicu srpskih opština. 

Milivojević: Sve ukazuje da prištinska strana nema interesa za dijalog

Diplomata Zoran Milivojević kaže za Kosovo onlajn da su svi zahtevi Beograda za nastavak dijaloga u Briselu legitimni i da svi proizlaze iz dosadašnjih pregovora i neizvršenih obaveza prištinske strane, tako da bez ispunjenja tih zahteva teško da može doći do neke ozbiljne obnove dijaloga. "Ali i više od toga, teško da može doći do ozbiljnih garancija za očuvanje mira i stabilnosti na terenu. Iz ponašanja Prištine sve ukazuje na to da prištinska strana nema interesa ni za dijalog, a reklo bi se ni za mir i stabilnost. Ispunjenje ovih zahteva je uslov svih uslova", rekao je Milivojević za Kosovo onlajn. On smatra da je prvi pozitivan elemenat koji bi stvorio optimalne uslove za dijalog i za neko rešenje ispunjenje prvih šest tačaka Briselskog sporazuma, odnosno formiranje Zajednice srpskih opština i to u uslovima mira, bez primene sile i uz poštovanje svih onih elemenata koji obezbeđuju mir i stabilnost. 

U međuvremenu, pripadnici kosovske policije skidaju transparente "Dobrodošli u Zajednicu srpskih opština", a na zidu kuće u Klokotu osvanuo je grafit koji veliča UČK.

Kako ocenjuje Kancelarija za KiM u saopštenju ovim povodom, očigledno je da je na Кosovu dobrodošla "zločinačka organizacija UČК, ali da je ZSO zabranjena reč", iako je na formiranje Zajednice srpskih opština Priština stavila svoj potpis u Briselu, pre 3.080 dana.

I dok na severu Kosova traju tenzije, evo već punih sedam dana, Aljbin Kurti za tu situaciju optužuje Srbiju. Petar Petković, direktor Kancelarije za KiM uzvraća da "jedini odgovoran za krizu na severu Kosova i Metohije jeste Kurti, koji je do nje doveo svojim jednostranim akcijama i kršenjem Briselskog sporazuma". Dodaje i da samo zahvaljujući prisebnim i odgovornim reakcijama srpskog naroda nema incidenata na prelazima.

24sedam/Goran Sivački
 

 

Predsednik skupštinskog Odbora za Kosovo i Metohiju Milovan Drecun ocenio je da je Kurti dobio prećutnu saglasnost nekih zapadnih država za akciju na severu Kosova, te da ih je, pre donošenja odluke, kontaktirao i upoznao sa predstojećom akcijom.

-Oni se nisu usprotivili toj akciji, uključujući i predstavnike zemalja Kvinte. Taj deo međunarodne zajednice znao je da se priprema akcija, kaže Drecun i dodaje da je za akciju znali i Kfor i Euleks, koji su dan pre akcije podigli borbenost svojih jedinica. 

Dodaje da je paralelno sa tim na poslednjem, tehničkom sastanku u Briselu, početkom septembra njihova delegacija potpuno odbila da se razgovara o mogućem rešenju za isticanje roka o primeni statusa neutralnih tablica.

Moguća nova kriza 1. oktobra

Drecun ističe da je "prva moguća, sledeća kriza i nova jednostrana akcija Prištine može da nastupi 1. oktobra, jer ističe šestomesečni rok Prištini da uvedi u sistem naplate električne enegrgije, što može da posluži kao povod".

Član Saveta za demokratizaciju politike iz Berlina i ekspert za balkanska pitanja Bodo Veber u intervjuu za Kosovo onlajn ocenio je da je aktuelna kriza na severu Kosovu "posledica trajanja krize Zapada u vezi političkog dijaloga između Kosova i Srbije". 

24sedam/Goran Sivački
 

 

-Pošto je još početkom godine izostala reakcija predsednika Bajdena i kancelarke Merkel, 2021. predstavlja prelaznu godinu u kojoj pregovori, dijalog ostaje zaglavljen i ne može sa baš nista suštinski rešiti. Tako da je jedan prelazni sporazum o tim tablicama, a koji je važio punih deset godina, na žalost morao isteći bez dogovora između Prištine i Beograda", ocenio je Veber. 

On dodaje da sve dok se Zapad, Berlin i Vašington ne angažuju ozbiljno na resetovanju pregovora o konačnom sporazumu, ne može se ozbiljno početi razgovarati o pitanju Zajednice srpskih opština.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi

Najčitanije Vesti