Igra moći ili pravni akt: Šta su bonska ovlašćenja kojima je Incko zabranio negiranje "Srebrenice"

Austrijanac Valentin Incko, odlazeći visoki predstavnik u BiH, koga će za nekoliko dana na toj funkciji zameniti Kristijan Šmit, nametnuo je dopunu Krivičnog zakona Bosne i Hercegovine, kojima se zabranjuje i kažnjava negiranje genocida. Ovu odluku doneo je iskoristivši takozvana bonska ovlašćenja.

Ovaj potez, usledio je nakon što su i crnogorska skupština i skupština tzv. Kosova usvojile Deklaraciju o zločinu u Srebrenici, ali i ubrzo nakon što je Izveštaj Nezavisne međunarodne komisije o zločinima, čiji je predsednik svetski stručnjak Gideon Grajf, stavljen na uvid javnosti, a u kojem se argumentovano tvrdi da u Srebrenici nije bilo genocida.

Kako tvrdi, savest mu je naložila da koristi tzv. bonska ovlašćenja za nametanje zakona o kažnjavaju negiranja genocida i glorifikovanje ratnih zločinaca. Uverenja je, kaže da je to “sejanje semena za potencijalne nove sukobe”.

Šta su Bonska ovlašćenja?

Bonska ovlašćenja, na osnovu kojih je Incko nametnuo ovaj zakon, ustanovljena su decembra 1997. godine na bonskom zasedanju Saveta za sprovođenje mira. Njih visoki predstavnik koristi da: donosi amandmane na ustave Republike Srpske i Federacije Bosne i Hercegovine, donosi zakone i njihove izmene i dopune, smenjuje izabrane funkcionere i državne službenike i zabranjuje im učešće na izborima, oduzima građanska prava i lična dokumenta bez prava na žalbu.

pročitajte još

Zarađivao 20.000 evra mesečno da bi potčinio Srbe, ali mu to nije pošlo za rukom: Ko je Valentin Incko

Visoki predstavnik može da posegne za ovim ovlašćenjima da bi obezbedio sprovođenje Mirovnog sporazuma širom Bosne i Hercegovine i njenih entiteta i neometan rad zajedničkih institucija. Takve mere mogu da uključe akcije protiv državnih službenika i funkcionera koji neopravdano izostaju sa sastanaka ili za koje visoki predstavnik smatra da krše pravne obaveze preuzete Mirovnim sporazumom ili uslove njegovog sprovođenja. On ne može, međutim, da menja međunarodni ugovor.

Pravnici naglašavaju da visoki predstavnik ni po Bonskoj deklaraciji ne može da donosi zakone već samo odluke privremenog karaktera, i to iz nadležnosti Predsedništva i Saveta ministara, kako izričito piše. Svaka deklaracija je politički i neobavezujući akt, a ne pravni akt, i ne može biti pravni osnov za delovanje visokog predstavnika već to može biti samo Aneks 10 Dejtonskog mirovnog sporazuma.

Veće za implementaciju mira u Bosni i Hercegovini je visokom predstavniku u BiH dalo mogućnost korišćenja bonskih ovlašćenja da smeni sa dužnosti javne zvaničnike koji krše zakonski preuzete obaveze i Dejtonski mirovni sporazum, te da, kada to smatra neophodnim, nametne ključne zakone ukoliko ih ne usvoje zakonodavna tela BiH.

U periodu od 1997. do 2012. godine, na osnovu dogovora iz Bona, nametnuto je oko 900 različitih odluka.

Do poslednje odluke, Incko nije koristio ova ovlašćenja govoreći da ne postoji klima u međunarodnoj zajednici, ali i da je prošlo vreme nametanja nekih odluka sa strane. Takođe, govorio je da su građani ti koji na izborima imaju ovlašćenja da ocenjuju, pa i smenjuju domaće političare, koji takođe moraju da preuzmu veću odgovornost za stanje u zemlji.

Očigledno je promenio mišljenje, te je odlučio da iskoristi svoja bonska ovlašćenja pred sam odlazak sa funkcije.

EU je podržala ovakvu odluku navodeći da je “pomirenje jedan od ključnih prioriteta koje BiH mora da ispuni kako bi napredovala na svom putu ka EU, što je nedavno rečeno i u zajedničkoj izjavi šefa diploamtije EU Žosepa Borelja i komesara za proširenje Olivera Varheljija povodom 26. godišnjice obeležavanja genocida u Srebrenci”.

Igra moći ili pravni akt?

Pravilo jačega se, izgleda, i ovde na delu pokazalo. Čak su pojedini zvaničnici priznali posle da je u pitanju “političko blefiranje u igri moći” koje je dobilo pravni okvir. Medijator je postao izdavalac obavezujućih odluka, rekao je svojevremeno Metju Periš, pravni stručnjak.

Navodne “dobre namere” međunarodne zajednice ni do sada nisu dovele do pomirenja, a ovakve odluke, zapravo, sve više i produbljuju te razlike.

Bivši britanski ambasador u BiH Čarls Kroford, koji je pomogao u kreiranju “bonskih ovlašćenja”, ocenio je kasnije da su se ona izrodila u međunarodno političko blefiranje u igri moći, koju su visoki predstavnici uzastopno umotavali u pravnički jezik da bi cela stvar izgledala impozantno i neizbežno.

Dr Miroslav Baroš sa Univerziteta Šefild Halam poručio je da u pravnom smislu, prisvajanje ovlašćenja visokog predstavnika je “ultra vires” odnosno izvan ovlašćenja, što znači da su takvi akti i njihove posledice nelegalni. Jedina uloga visokog predstavnika može biti praćenje i pomoć u sprovođenju civilnih aspekata ugovora.

Srebrenica kao uslov evrointegracija

Analitičar Dragomir Anđelković, kao i nekadašnji diplomata Zoran Milivojević upozoravaju da se zahtev za priznanjem genocida u Srebrenici sve glasnije čuje, te da će, najverovatnije, postati i uslov za buduće evrointegracije.

Milivojević ističe da izjave zapadnih zvaničnika pokazuju da se pitanje Srebrenice i zločina koji se tamo dogodio sve više politiziju, te da odnos prema toj temi postaje kriterijum političkog karaktera za tzv. pomirenje u regionu, ali i proces evrointegracija.

Odnos prema Srebrenici postaje politički kriterijum koji će ubuduće uslovljavati evrointegracije Srbije, kaže nekadašnji diplomata Zoran Milivojević uz ocenu da su na delu pokušaji da se na temi genocida uspostavi nova politička platforma koja bi opteretila i otvorila nova pitanja u dijalogu Beograda i Prištine sa ciljem da se oslabi pozicija Srbije u pregovorima o KiM.

Dragomir Anđelković smatra da zapad stoji iza rezolucija o navodnom genocidu koje su usvojene u Prištini i Podgorici i da se tako stvara “zid” oko Srbije, koji čine države i entiteti, sa ciljem da se uvede krivična odgovornost za negiranje genocida.

-Zamislite situaciju da sve države oko nas, i Kosovo kao entitet pod pokroviteljstvom UN, imaju takvo zakonodavstvo, svako ko u Srbiji iznese istinu o Srebrenici, mogao bi da odgovara čim zakorači preko granica naše zemlje, navodi Anđelković.

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić istakao je, povodom odluke Valentina Incka, da nije pristalica nametnutih odluka, jer one nisu nikada donosile ništa dobro, već samo veće podele. On je naglasio da još nije dobio analizu naših pravnih eksperata, ali je istakao da je važno da se u svakom trenutku ukaže pijetet prema Srebreničkim žrtvama, koliko je važno i da sa Bošnjacima gradimo bratske odnose.

Premijerka Ana Brnabić ocenila je kao lošu vest odluku odlazećeg visokog predstavnika međunarodne zajednice u BiH Valentina Incka i ocenila da će to još više udaljiti Sarajevo i Federaciju od RS i stavova Srpske.

Prema njenim rečima, tom odlukom Incko će izložiti sve ljude u RS i zvaničnike Srpske još većem pritisku i dodala da je on tu odluku doneo sada, jer odlazi, a i zato što je želeo da ostavi to kao svoj spomenik, legat bez obzira šta će odluka doneti BiH. Ta odluka je, smatra, poniženje za sve koji žive u BiH.

Potpisivanja peticije

U Banjaluci, Bijeljini i Doboju počelo je potpisivanje peticije o neprihvatanju odluke odlazećeg visokog predstavnika odluka o dopuni Krivičnog zakona kojom se zabranjuje i kažnjava negiranje genocida. Peticiju je pokrenuo i prvi potpisao srpski član Predsedništva BiH Milorad Dodik. Dodikov savetnik Radovan Kovačević koji je u Banjaluci javno potpisao peticiju kaže da Republika Srpska neće pristati na to da se jedino srpskom narodu u celom svetu zabranjuje pravo na slobodu mišljenja.

Dodik je izjavio da se BiH može vratiti u pređašnje stanje samo ako se povuče nelegitimna odluka o dopuni Krivičnog zakona koju je nametnuo Valentin Incko, a koja je dovela u pitanje opstanak BiH.

Predsednica Republike Srpske Željka Cvijanović izjavila je da Incku i onima koji stoje iza njega i koji su pozdravili njegovu intervenciju ne odgovara BiH koja funkcioniše na dijalogu već ona BiH koja će uvek biti nestabilna.

Uoči sednice Narodne skupštine Republike Srpske na kojoj se očekuje zauzimanje stava o ovoj temi, Cvijanović je ocenila kao neprimereno da u sadašnjem vremenu BiH ima bilo kakvog visokog predstavnika koji može da nameće rešenja i zakone, sankcioniše ljude, menja ustave i sve ono što su oni radili prethodnih godina.

Sramno nametanje odluke o dopuni Krivičnog zakona BiH i predstojeći odgovor institucija Republike Srpske predstavlja prelomni trenutak za dalju sudbinu Republike Srpske i očuvanje njenog suvereniteta, izjavio je predsednik Vlade RS Radovan Višković.

-Institucije Republike Srpske će u narednim danima preduzeti niz poteza koji će im jasno staviti do znanja da BiH ne može dalje da funkcioniše na ovaj način. To neće biti samo izraz volje političkog vođstva Repubike Srpske, nego, uveren sam, jedinstven stav naših građana, rekao je predsednik Vlade RS.

Odluku Valentina Incka da nametne dopunu zakona kojom se zabranjuje i kažnjava negiranje genocida, stručnjak za bezbednost Dževad Galijašević vidi kao poziv na ratne sukobe.

Galijašević je rekao da, prema takozvanim bonskim zaključcima, Incko nema nikakva ovlašćenja da donosi zakone, ali da se, nažalost, ustalila praksa da se visoki predstavnik ponaša i kao zakonodavac i kao ustavotvorac.

Galijašević je ocenio da je čudno da je Incko ovu odluku doneo na isti dan kada je Austrougarska monarhija uputila ultimatum Srbiji 1914. godine, koji će ustvari biti uvod u Veliki rat.

Zaharova: Otvoreni napad na suverenitet BiH

Portparolka Ministarstva spoljnih poslova Rusije Marija Zaharova izjavila je da je mešanje odlazećeg visokog predstavnika u BiH Valentina Incka u unutrašnja pitanja jedne suverene i nezavisne evropske države apsolutno neprihvatljivo. Zaharova je istakla da “protivzakonite Inckove radnje protivreče njegovom Dejtonskom mandatu nepristrasnog i objektivnog posrednika”.

Zaharova je napomenula da Ruska Federacija, kao država garant Mirovnog sporazuma i član Upravnog odbora, čin doživljava kao otvoreni napad na suverenitet BiH, njen ustavni poredak i punomoći vlasnih organa. Ona je upozorila da su ugroženi međuetnički dijalog i sva dostignuća postkonfliktnog perioda.

Tekst izmena Zakona koje je nametnuo Incko

Zakon stupa na snagu odmah. Tužilaštvo BiH potvrdilo je da će formirati predmet na osnovu ove odluke.

Tekst izmena Krivičnog zakona koje je nametnuo Incko u dva dodata člana glasi:

“Ko javno podstrekne na nasilje ili mržnju usmerenu protiv grupe osoba ili člana grupe određene s obzirom na rasu, boju kože, veroispovest, poreklo ili nacionalnu ili etničku pripadnost, ako takvo ponašanje ne predstavlja krivično delo iz stava (1) ovog člana, biće kažnjen kaznom zatvora od tri meseca do tri godine”.

Izmenom u članu 3 Incko je nametnuo da:

“Ko javno odobri, porekne, grubo umanji ili pokuša da opravda zločin genocida, zločin protiv čovečnosti ili ratni zločin utvrđen pravosnažnom presudom u skladu s Poveljom Međunarodnog vojnog suda pridruženom uz Londonski sporazum od 8. augusta 1945. ili Međunarodnog krivičnog suda za bivšu Jugoslaviju ili Međunarodnog krivičnog suda ili suda u Bosni i Hercegovini, a usmereno je protiv grupe osoba ili člana grupe određene s obzirom na rasu, boju kože, veroispovest, poreklo ili nacionalnu ili etničku pripadnost, i to na način koji bi mogao da podstakne na nasilje ili mržnju usmerenu protiv takve skupine osoba ili člana takve skupine, biće kažnjen kaznom zatvora od šest meseci do pet godina”.

Izmena zakona podrazumeva i da ko krivično delo izvrši tako da javnosti učini dostupnim ili joj distribuira letke, slike ili druge materijale, biće kažnjen zatvorom od najmanje jedne godine. Ako je krivično delo počinjeno na način kojim se može poremetiti javni red i mir ili je preteće, zlostavljajuće ili uvredljivo, počinitelj će biti kažnjen zatvorom od najmanje tri godine.

Zatvorskom kaznom od najmanje tri godine zatvora dobiće svako ko dodeli priznanje, nagradu, spomenicu, bilo kakav podsetnik ili bilo kakvu privilegiju ili slično osobi osuđenoj pravosnažno za genocid, zločin protiv čovečnosti ili ratni zločin, ili imenuje javni objekt kao što su ulica, trg, park, most, institucija, ustanova, opština ili grad, naselje i naseljeno mesto…

pročitajte još

Šta sve rade srpski političari na lajni (FOTO/VIDEO)

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi