Poverenje se ne gubi preko noći: Evo zbog kojih roditeljskih grešaka se dete povlači u sebe

Svaki roditelj želi da njegovo dete zna da u njemu ima sigurnu osobu kojoj može da se obrati kada napravi grešku, doživi neuspeh ili se suoči sa problemom. Međutim, otvorena komunikacija ne nastaje sama od sebe. Ona se gradi godinama kroz svakodnevne razgovore, pažljivo slušanje i način na koji roditelj reaguje kada mu dete poveri nešto važno.

Stručnjaci ističu da se deca retko povlače iznenada. Mnogo češće se to događa postepeno, kada više puta dožive osećaj da nisu saslušana, da će biti kritikovana ili da njihova osećanja nisu dovoljno važna. Tada počinju da zadržavaju probleme za sebe, čak i kada im je podrška roditelja najpotrebnija.

Ne treba baš svaki razgovo da bude lekcija

Kada dete odluči da ispriča šta mu se dogodilo, najčešće ne traži odmah savet ili rešenje. U mnogim situacijama ono samo želi da ga neko sasluša i razume.

Freepik

Ako se svako poveravanje završi dugim predavanjem, kritikama ili moralnim poukama, dete može početi da povezuje iskrenost sa neprijatnim iskustvom. Zbog toga će sledeći put radije prećutati ono što ga muči.

Mnogo je korisnije najpre saslušati dete bez prekidanja, postaviti nekoliko pitanja i tek nakon toga, kada oseti da je shvaćeno, ponuditi savet ili pomoć.

Ljutnja može da zatvori vrata poveravanju

Greške su sastavni deo odrastanja. Međutim, način na koji roditelji reaguju kada dete prizna da je pogrešilo može odrediti da li će se ono ponovo usuditi da kaže istinu.

Ako priznanje odmah izazove viku, bes ili strogu kaznu, dete može zaključiti da iskrenost donosi samo neprijatnosti. To ne znači da ne treba postaviti granice ili razgovarati o posledicama, već da je važno prvo saslušati šta se dogodilo.

Freepik

Smiren razgovor daje detetu priliku da objasni svoje postupke, razume grešku i nauči nešto iz nje, umesto da se vodi isključivo strahom od roditeljske reakcije.

Ne umanjujte detetova osećanja i ne upoređujte ga sa drugima

Odraslima problemi dece ponekad mogu delovati beznačajno, ali za njih oni predstavljaju stvarne brige. Rečenice poput: „Nije to ništa“, „Preteruješ“ ili „Ima mnogo većih problema“ mogu učiniti da dete pomisli kako njegova osećanja nisu važna.

Slično se događa i kada roditelji često porede dete sa braćom, sestrama ili vršnjacima. Umesto da ga motivišu, takva poređenja mogu narušiti samopouzdanje i stvoriti osećaj da nikada nije dovoljno dobro.

BONUS VIDEO:

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi