Stalno premotavate iste situacije u glavi? Otkrijte zašto se to dešava i kako da prekinete začarani krug

Razmišljanje i analiza sastavni su deo svakodnevnog života i često nam pomažu da donesemo bolje odluke. Međutim, problem nastaje kada razmišljanje preraste u neprekidno preispitivanje prošlih događaja ili zabrinutost zbog onoga što bi moglo da se dogodi u budućnosti. Tada umesto pronalaženja rešenja ulazimo u začarani krug koji donosi stres, nemir i osećaj bespomoćnosti.

Stručnjaci ističu da preterano razmišljanje često vodi ka odlaganju akcije. Umesto da donesemo odluku i preuzmemo odgovornost za nju, ostajemo zarobljeni u analiziranju svih mogućih scenarija, zbog čega problemi deluju još veći nego što zaista jesu.

Kako prepoznati da previše razmišljate?

Ljudi skloni preteranom analiziranju često se iznova vraćaju neprijatnim situacijama i razmišljaju kako su mogli drugačije da postupe. Mnogi teško zaspu jer ne mogu da zaustave tok misli, često se pitaju „šta ako“ i uglavnom očekuju negativan ishod.

Pexels

Karakteristično je i da traže skrivena značenja u tuđim rečima i postupcima, zamišljaju buduće razgovore i rasprave koje se možda nikada neće dogoditi, kao i da dugo pamte sopstvene greške. Neretko brinu i zbog okolnosti na koje ne mogu da utiču, što dodatno povećava osećaj napetosti.

Zašto upadate u začarani krug?

Psiholozi objašnjavaju da preterano razmišljanje često proizlazi iz nesigurnosti, poređenja sa drugima i straha od greške. Kada se osoba neprestano fokusira na sopstvene propuste ili veruje da su drugi uspešniji i sposobniji, lako može izgubiti samopouzdanje i prestati da primećuje sopstvene kvalitete i mogućnosti.

Takav način razmišljanja otežava rešavanje problema jer neprijatne emocije preuzimaju kontrolu, a pronalaženje konkretnih rešenja pada u drugi plan.

Profimedia

Šta može da pomogne?

Psiholozi savetuju da je prvi korak prepoznati trenutak kada preterano razmišljanje počinje i uočiti kako ono utiče na raspoloženje i svakodnevni život. Nakon toga korisno je usmeriti pažnju sa mogućih problema na konkretna rešenja i razmotriti i pozitivne ishode, a ne samo najgore scenarije.

Važno je prihvatiti da greške predstavljaju normalan deo života i da nije moguće predvideti svaki ishod. Umesto težnje ka savršenstvu, korisnije je fokusirati se na ono što možemo da uradimo u sadašnjem trenutku i prihvatiti da ne možemo kontrolisati sve okolnosti.

Profimedia

Ako preterano razmišljanje postane svakodnevno, izaziva nesanicu, pojačanu anksioznost ili značajno narušava kvalitet života, razgovor sa psihologom ili psihoterapeutom može biti važan korak. Stručna podrška može pomoći da se prepoznaju obrasci razmišljanja i razviju zdraviji načini suočavanja sa stresom i brigama.

BONUS VIDEO:

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi