Nije stvar samo u genetici: Ove osobine ličnosti povezane su sa dužim životnim vekom

Formula za dug i zdrav život oduvek je intrigirala naučnike. Dok se mnogo govori o genetici, pravilnoj ishrani, kvalitetnom snu i redovnoj fizičkoj aktivnosti, sve veći broj istraživanja pokazuje da važnu ulogu igra i naša ličnost. Način na koji razmišljamo, odnosimo se prema drugim ljudima i nosimo sa svakodnevnim izazovima može imati značajan uticaj na zdravlje, kvalitet života i verovatnoću da doživimo duboku starost.

Psiholozi ističu da osobe koje imaju izražen osećaj svrhe, održavaju društvene kontakte i aktivno učestvuju u životu često lakše prevazilaze stresne situacije i bolje čuvaju fizičko i mentalno zdravlje.

Freepik

Velike studije koje su pratile desetine hiljada ljudi tokom više godina pokazale su da određene osobine ličnosti mogu biti povezane sa manjim rizikom od prerane smrti. Iako nijedna karakteristika sama po sebi nije garancija dugovečnosti, stručnjaci smatraju da upravo kombinacija određenih osobina može napraviti veliku razliku.

Aktivnost je gorivo za zdrav život

Jedna od osobina koja se najčešće povezuje sa dužim životnim vekom jeste aktivnost. To ne znači samo redovno vežbanje ili bavljenje sportom. Aktivnost podrazumeva i održavanje društvenih kontakata, razvijanje hobija, interesovanje za nove stvari, rad, volontiranje i učestvovanje u svakodnevnim obavezama.

Ljudi koji ostaju aktivni tokom života imaju veće šanse da sačuvaju kognitivne sposobnosti, fizičku pokretljivost i emocionalnu stabilnost. Aktivan život doprinosi boljoj cirkulaciji, smanjuje rizik od depresije i pomaže ljudima da se osećaju korisno i povezano sa svetom oko sebe.

Profimedia

Otvorenost prema ljudima donosi brojne koristi

Osobe koje lako ostvaruju kontakte i otvorene su prema novim iskustvima često imaju bogatiji društveni život. Takvi ljudi češće traže podršku kada im je potrebna, lakše rešavaju konflikte i ređe pate od osećaja izolovanosti.

Društvene veze imaju ogroman značaj za zdravlje. Brojna istraživanja pokazala su da usamljenost može imati negativan uticaj na organizam gotovo podjednako kao neki poznati faktori rizika za bolesti. Ljudi koji održavaju prijateljstva, učestvuju u društvenim aktivnostima i neguju bliske odnose uglavnom imaju bolje mentalno zdravlje i manji nivo stresa.

Organizovanost smanjuje stres i čuva zdravlje

Mnogi stručnjaci smatraju da organizovanost može imati mnogo veći uticaj na zdravlje nego što pretpostavljamo. Ljudi koji planiraju svoje obaveze, poštuju rokove i održavaju određene rutine često lakše usvajaju zdrave navike.

Freepik

Organizovane osobe češće redovno odlaze na preventivne preglede, vode računa o ishrani i pronalaze vreme za odmor. Istovremeno, manje su izložene haosu koji svakodnevno može izazvati stres i osećaj preopterećenosti.

Odgovornost doprinosi psihičkoj stabilnosti

Odgovorne osobe uglavnom pažljivije donose odluke koje se tiču zdravlja i života. One češće razmišljaju o posledicama svojih postupaka, vode računa o sebi i drugima i sklonije su da na vreme rešavaju probleme.

Takav pristup može smanjiti nivo hroničnog stresa koji je povezan sa brojnim zdravstvenim tegobama, uključujući bolesti srca i krvnih sudova. Kada čovek ima osećaj kontrole nad sopstvenim životom i obavezama, lakše se nosi sa neizvesnošću i izazovima.

Pomaganje drugima čini dobro

Spremnost da pomognemo drugima povezana je sa većim osećajem zadovoljstva i pripadnosti zajednici. Ljudi koji volontiraju ili redovno pružaju podršku porodici, prijateljima i komšijama često imaju razvijeniju društvenu mrežu i bolje emocionalno blagostanje.

Freepik

Iako nijedna osobina sama po sebi ne garantuje dug život, psiholozi smatraju da kombinacija aktivnosti, odgovornosti, organizovanosti, otvorenosti, vrednoće i spremnosti da pomognemo drugima može doprineti zdravijem i ispunjenijem starenju. Takve karakteristike pomažu ljudima da ostanu povezani sa svetom oko sebe, fizički aktivni i mentalno snažni tokom čitavog života.

BONUS VIDEO:

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi