Navika koje mnogi žele da se otarase: Saznajte zašto stalno odlažete važne stvari za kasnije

Imate važan zadatak, znate da bi trebalo da ga završite, imate čak i dovoljno vremena, ali ipak pronalazite nešto drugo što ćete prvo uraditi. Pogledate telefon, sredite kuću, odgovorite na poruke ili počnete potpuno nebitan posao, samo da biste odložili ono što vam je zapravo najvažnije.

Prokrastinacija se često pogrešno opisuje kao lenjost. Međutim, psihologija je vidi kao mnogo složenije ponašanje. Kada odlažemo obavezu, često ne pokušavamo da pobegnemo od samog zadatka, već od neprijatnih osećanja koja on u nama izaziva.

Ne odlažemo zadatak, već osećaj koji dolazi uz njega

Ako nam je nešto teško, dosadno, neizvesno ili važno za našu budućnost, sama pomisao na to može izazvati napetost. Umesto da se odmah suočimo sa tim osećajem, biramo nešto što nam u tom trenutku donosi trenutno olakšanje.

Pexels

Zato je mnogo lakše pogledati nekoliko objava na telefonu nego početi komplikovan izveštaj. Telefon ne zahteva veliki napor i odmah pruža neku vrstu nagrade, dok važan zadatak često donosi stres, strah od greške ili osećaj da nećemo biti dovoljno dobri.

Perfekcionizam može da bude skriveni razlog

Jedan od razloga zbog kojih odlažemo jeste i strah da nešto nećemo uraditi dovoljno dobro. Kada imamo veoma visoka očekivanja od sebe, početak zadatka može izgledati zastrašujuće.

Tada se u glavi javlja misao: „Ako ne mogu da uradim kako treba, bolje da počnem kasnije.“ Problem je što „kasnije“ često postaje sutra, pa sledeća nedelja, dok pritisak samo raste.

Što je zadatak važniji stvara veći otpor

Zanimljivo je da upravo najvažnije stvari ponekad najviše odlažemo. Ako nam je stalo do rezultata, veća je i mogućnost da osećamo strah od neuspeha.

Antonio Guillen Fernández / Panthermedia / Profimedia

Zbog toga neko može bez problema završiti deset sitnih obaveza, ali će nedeljama izbegavati jednu stvar koja mu je najvažnija. Što je veći emocionalni ulog, veća može biti i potreba da se od zadatka privremeno pobegne.

Kratak predah postaje začarani krug

Problem sa odlaganjem je što ono kratkoročno zaista može da učini da se osećamo bolje. Kada odlučimo da zadatak ostavimo za kasnije, neprijatnost na trenutak nestane.

Ali kasnije dolaze krivica, nervoza i još veći pritisak. Tada zadatak deluje još teže nego na početku, pa ponovo tražimo način da ga odložimo. Tako nastaje začarani krug.

Federico Caputo / Alamy / Profimedia

Kako da prekinete naviku odlaganja?

Umesto da sebi postavite cilj da odmah završite čitav veliki zadatak, mnogo je korisnije da ga podelite na najmanji mogući početni korak.

Ne morate da završite ceo tekst – dovoljno je da napišete prvi pasus. Ne morate da učite nekoliko sati – počnite sa deset minuta. Kada se jednom pokrenete, zadatak često više ne izgleda toliko teško kao što je delovao dok ste samo razmišljali o njemu.

Važno je i da ne čekate da vam se „radi“. Motivacija često dolazi nakon početka, a ne pre njega. Prvi mali korak zato može biti mnogo važniji od čekanja idealnog trenutka.

BONUS VIDEO:

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi