Šta će nam skupi telefoni, bolji nam traktor: Dušan i Đorđe čitav raspust radili poljoprivredne poslove, sav novac dali za "Tomu Vinković"

Da i danas i te kako ima mališana koji vole da rade poljoprivredne psolove, umesto da sate provode na društvenim mežama i mobilnim telefonima, na najbolji i najlepši nalin pokazuju rođena brađa Dušan (14) i Đorđe (12) iz sela Beri nadomak Podgorice.

Oni su ovaj letnji raspust proveli radno, obavljajući ponekad i teže poslove kako bi zaradili novac, a sve što su zaradili, verovali ili ne, uložili su u kupovinu traktora koji će im dalje poslužiti da obavljaju poljoprivredne radove.

- Radili smo sa tatom po gradilištu, bili smo u Zeti, pomagali tetki da izvodi krave, da daje kokoškama, da muze krave. Kupili smo bale, izvodili ovce na katun. Tri hiljade ovaca smo izveli. Orali smo, frezirali, sadili kukuruz, imali malu baštu, kopali, brali smokve, pa ih prodavali. Bilo je dosta posla za brata i mene, a mi smo novac čuvali i na kraju kupili traktor, kaže za RINU Dušan. 

Na sugestiju da su za taj novac mogli da kupe i dva nova mobilna telefona, Dule nedvosmisleno kaže: 

- Šta će nam ti skupi telefoni, od njih samo bole oči. Kupili smo traktor, od kog ćemo posle imati koristi, dodaje ovaj dečak. 

Niko nije bio srećniji od njih kada se vremešni, ali funkcionalni traktor parkirao u njihovom dvorištu.

- Baš sam bio uzbuđen. Jedva sam čekao da dođe. Mi ćemo da radimo sa njim u krompiru, u dvorištu, i da idemo da radimo nešto i pomažemo ostalima. Ovo je definitivno naš ostvareni san, dodaje Đorđe. 

Ovi dečaci ne libe se posla ni u štali ni na njivi. Znaju sve da rade, a sve su učili uz tatu i pokojnog dedu, koji bi sigurno bio ponosan na njih.

- Kada sam bio mali, gledao sam od tate i od dede kako su oni radili, kako su održavali dvorište i tako se to meni svidelo. Ja sam počeo da volim poljoprivredu, traktore i mašine. Kada smo brat i ja dovoljno porasli, sve smo počeli da pomažemo i učimo sa njima. Sada sve znamo i ono što je najvažnije volimo da radimo, kaže Đorđe. 

Na svoje sinove posebno je ponosna i majka Hajdena, koja im pruža bezrezervnu podršku.

- Jako sam ponosna. Prvenstveno me ispunjava to što su uvek tu, spremni da pomognu drugim porodicama, prijateljima i komšijama. Uvek su tu za svaku pomoć, nebitno da li su to kućni poslovi ili poslovi u dvorištu. Uvek pitaju da li treba nešto da se pomogne i šta možemo da uradimo. Tako da, dobri su.

Četrnaestogodišnji Dušan uskoro upisuje srednju školu, ali za ovog dečaka nema mnogo dileme.

- Poljoprivrednu školu u Zeti, sviđa mi se poljoprivreda i ona ima neke smerove koje bih ja voleo da završim, poput zemljoradnje, voćarstva. Da se bavim voćkama ili da sadim lubenice, uglavnom poljoprivreda, poručuje Dušan. 

Đole i Dule stignu i da igraju fudbal i da igraju igrice sa drugarima, ali ipak ih više ispunjava rad i da pomognu drugima. Ovi dečaci su najbolji dokaz da, kada se nešto voli i želi, uz dobru organizaciju sve može da se postigne.

Bonus video

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi