Samopouzdanje nije urođeno, ono se gradi: Evo kako da poverujete u svoj potencijal

Samopouzdanje je jedna od najvažnijih, ali i najpogrešnije shvaćenih psiholoških osobina. Mnogi veruju da su neki ljudi jednostavno „rođeni sigurni u sebe“, dok drugi s tim nemaju sreće. Istina je, međutim, potpuno drugačija – samopouzdanje se ne dobija rođenjem, već se razvija kroz život, iskustva i lični rad.

Psiholozi samopouzdanje definišu kao veru u sopstvene sposobnosti i unutrašnji osećaj lične vrednosti. Ono utiče na sve – način na koji donosimo odluke, kako gradimo odnose, kako reagujemo na neuspeh i koliko smo spremni da pokušamo ponovo. Ljudi sa zdravim samopouzdanjem ne misle da su savršeni, već da su sposobni da uče, rastu i nose se sa izazovima.

Freepik

Baš kao vožnja bicikla, samopouzdanje se gradi postepeno. Prvo dolaze nesigurni pokušaji, padovi i sumnje, ali svaki novi korak jača unutrašnju stabilnost. Ključno pitanje nije da li ste dovoljno sigurni u sebe – već da li ste spremni da to postanete.

Temelji samopouzdanja postavljaju se rano, ali se mogu graditi tokom celog života

Samopouzdanje počinje da se oblikuje još u detinjstvu, kroz način na koji dete dobija podršku, pohvale i slobodu da istražuje svet. Deca koja uče da je greška deo procesa, a ne dokaz neuspeha, kasnije lakše ulaze u izazove i veruju u sebe.

Preterana kritika, poređenje sa drugima i prezaštićivanje mogu stvoriti osećaj nesigurnosti koji se prenosi u odraslo doba. Ipak, važno je znati da detinjstvo ne određuje zauvek naš odnos prema sebi. Samopouzdanje se može razviti i kasnije – uz svesno menjanje navika, unutrašnjeg dijaloga i ponašanja.

Freepik

Odrasli ljudi koji rade na sebi često prvi put u životu počinju da grade stabilnu sliku o sopstvenoj vrednosti, nezavisno od tuđih očekivanja i mišljenja.

Zašto „fake it till you make it“ zapravo funkcioniše i nije obmana

Mozak ne pravi jasnu razliku između stvarne i „odglumljene“ sigurnosti. Kada se ponašamo samouvereno – govorimo odlučno, hodamo uspravno i preuzimamo inicijativu – mozak te signale prihvata kao realnost.

Ako u stresnoj situaciji zatvaramo telo, izbegavamo pogled i povlačimo se, šaljemo signal nesigurnosti koji dodatno pojačava strah. Suprotno tome, uspravan stav, miran glas i otvoreni pokreti smanjuju nivo stresa i jačaju osećaj kontrole.

Pixabay

Vremenom, ponašanje koje je u početku bilo „gluma“ postaje prirodno. Samopouzdanje se ne čeka – ono se gradi kroz akciju.

Govor tela je saveznik samopouzdanja, koji mozak sluša bez pitanja

Telo i um su neraskidivo povezani. Način na koji stojimo, sedimo i gledamo druge direktno utiče na to kako se osećamo iznutra. Istraživanja pokazuju da takozvani „power pose“ – uspravan stav sa otvorenim ramenima – može smanjiti hormon stresa i povećati osećaj lične moći.

Kontakt očima, stabilan hod i otvoreni pokreti šalju poruku sigurnosti, kako drugima, tako i sopstvenom mozgu. Suprotno tome, pognuta glava i zatvoren stav održavaju osećaj nesigurnosti čak i kada za njega nema realnog razloga.

Freepik

Strah od neuspeha je najveća prepreka ličnom rastu i sigurnosti u sebe

Jedan od glavnih neprijatelja samopouzdanja jeste strah od neuspeha. Mnogi ljudi odustaju pre nego što pokušaju, ne zato što nisu sposobni, već zato što se plaše da će pogrešiti.

Istina je da neuspeh nije suprotnost uspehu – on je njegov sastavni deo. Ljudi sa zdravim samopouzdanjem ne uspevaju uvek, ali ne dozvoljavaju da ih greške definišu. Oni uče, prilagođavaju se i nastavljaju dalje.

Freepik

Kako već danas da učinite mnogo za vaše samopouzdanje?

Samopouzdanje se ne gradi velikim gestovima, već svakodnevnim navikama. Promena unutrašnjeg dijaloga, beleženje malih uspeha i svesno izlazak iz zone komfora čine ogromnu razliku.

Okruženje takođe igra ključnu ulogu – ljudi koji vas podržavaju, a ne umanjuju, jačaju vašu sliku o sebi. Prihvatanje neuspeha kao procesa učenja dodatno oslobađa od pritiska savršenstva.

BONUS VIDEO:

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi