Bezvoljnost i tuga tokom praznika: Psiholog za 24sedam otkriva kako da prevaziđete prazničnu depresiju i emotivne izazove

Praznična depresija je pojava o kojoj se sve češće govori, iako se i dalje često doživljava kao tabu. Dok se oko nas nižu slike sreće, porodičnog zajedništva i savršenih trenutaka, mnogi ljudi upravo u tom periodu osećaju pojačanu tugu, prazninu ili unutrašnji nemir. Kontrast između očekivane radosti i stvarnih emocija može biti snažan okidač za osećaj usamljenosti i emocionalne iscrpljenosti.

Jedan od glavnih razloga praznične depresije jeste pritisak da „moramo biti srećni“. Društvene mreže i reklame nameću sliku idealnih praznika, zbog čega ljudi koji se ne osećaju ispunjeno često misle da sa njima nešto nije u redu. Taj pritisak može pojačati već postojeću anksioznost ili tugu, naročito kod onih koji se već bore sa emotivnim izazovima.

Porodična okupljanja, iako za mnoge izvor radosti, za neke mogu biti izuzetno stresna. Nerazrešeni odnosi, stare tenzije ili osećaj da se ne uklapamo u očekivanja mogu isplivati upravo tokom praznika. Umesto mira, javlja se osećaj zarobljenosti u ulogama koje ne odgovaraju našim stvarnim potrebama i emocijama.

Profimedia

Posebno su ranjive osobe koje su doživele gubitak – bilo da je reč o gubitku bliske osobe, raskidu ili promeni životnih okolnosti. Praznici često podsećaju na ono što nedostaje, na prošla vremena i ljude kojih više nema. Tada se sećanja pojačavaju, a tuga može postati intenzivnija nego u drugim periodima godine.

Psiholog Jelena Denčić Marinković objašnjava kako se nositi sa ovim emocijama i prazničnim izazovima, ali i kako se osećati bolje u sopstvenoj koži u trenucima kada se ne uklapamo u nametnuti šablon i kada izostaje praznična euforija. 

Profimedia

Šta je tačno praznična depresija i po čemu se razlikuje od uobičajene tuge?

Iako praznici u našoj kulturi simbolizuju radost, zajedništvo i obilje, realnost mnogih ljudi izgleda sasvim drugačije. Dok svet oko njih slavi, pojedinci se suočavaju sa pojačanom tugom, osećajem praznine ili anksioznosti. Taj fenomen se sve češće naziva prazničnom depresijom. Ona se pojavljuje ili pojačava upravo u prazničnom periodu — početakom decembra, tokom Božića, Nove godine, ili praznika koji znače porodična okupljanja.

Za razliku od uobičajene tuge, koja može doći postepeno i biti izazvana različitim životnim okolnostima, praznična depresija gotovo uvek ima jedan specifičan okidač – vreme u kom se javlja i snažan pritisak društvenih očekivanja. Praznici sa sobom nose idealizovanu sliku savršene porodice, srećnih trenutaka i obilja, koju vidimo u reklamama, filmovima i na društvenim mrežama.

Profimedia

Kada se realnost ne poklopi sa tim slikama, ljudi počinju da se osećaju kao da su zakazali, kao da im nešto nedostaje ili da nisu „dovoljno srećni“. Uz to, kraj godine često bude vreme preispitivanja: šta smo postigli, šta nismo, koga smo izgubili, koliko smo se promenili. Upravo ta kombinacija spoljašnjeg pritiska i unutrašnje refleksije čini prazničnu depresiju složenijom od obične tuge.

Koji su najčešći okidači?

Praznici u mnogima probude najdublje emocije. Nekima donesu radost i osećaj pripadnosti, ali kod drugih otvaraju ranjivije teme: usamljenost, gubitke, razočaranja, nezadovoljstvo godinom koja prolazi ili strah od onoga što dolazi. Jedan od najjačih okidača je upravo osećaj da se „mora biti dobro raspoložen“, kao da postoji nepisano pravilo da se smejemo čak i onda kada nam se ne smeje.

Ta očekivanja mogu stvoriti pritisak da glumimo spokoj, dok se iznutra borimo sa sasvim suprotnim osećanjima. Ljudi se često susreću sa porodičnim očekivanjima koja znaju da budu teška: od toga kako bi praznici „trebalo da izgledaju“, do toga kako bi se ko „trebalo ponašati“. Ako odnosi nisu skladni, ili ako je neko mesto za stolom prazno, praznici postaju podsetnik na ono što nedostaje. Mnogima pritisak dodatno pojačavaju finansijske obaveze, pokloni, putovanja i sve što prati prazničnu atmosferu, pa se osećaj tereta gomila i u telu i u mislima.

Profimedia

Gužve, obaveze i preopterećen raspored često ostavljaju veoma malo prostora za odmor, a upravo tada kreće sumiranje svega što se u godini dogodilo — ili nije dogodilo. Tada se javljaju pitanja: „Šta sam postigao?“, „Jesam li mogao bolje?“, „Zašto se i dalje osećam isto?“ Praznici nas na neki način nateraju da zastanemo i pogledamo u svoje emocije, a to neretko aktivira skrivene brige, potisnutu tugu ili teme koje smo gurali pod tepih.

Kako prepoznati kod sebe prazničnu depresiju. koji su glavni emotivni i fizički simptomi?

Ljudi najčešće prepoznaju prazničnu depresiju po osećaju težine koji ih prati danima — kao da nema dovoljno energije ni za najosnovnije stvari, a kamoli za druženja, pripreme ili praznični entuzijazam. Mnogi opisuju da se osećaju „ravno“, ništa ih posebno ne raduje, ali ni ne rastužuje, već postoji neka tiha unutrašnja praznina koja boji svaki dan istim tonom. To stanje nije dramatično, ali je uporno, kao pozadinska senka koja ne odlazi.

Kod nekih se javljaju i jasne promene u telu: problemi sa spavanjem, češće buđenje, nesanica ili upravo suprotno — pojačana potreba da se spava više nego inače. Tu su i neredovan apetit, manjak motivacije, napetost u mišićima, glavobolje ili stalni osećaj iscrpljenosti, čak i kada nije bilo napora. Telo često progovori pre emocija, pa mnogi tek po fizičkim simptomima shvate da nešto nije u ravnoteži.

Profimedia

Emotivno, prisutna je kombinacija tihe tuge, razočaranja i blage iritacije — kao da sve što se dešava traži više energije nego što imamo. Sitnice brzo umaraju, a društveni događaji deluju naporno i nepodnošljivo. Najkarakterističnije je to što osoba ne ume da objasni „zašto se tako oseća“. Ne postoji konkretan povod, već samo osećaj da joj praznici ne prijaju, da je pritisnuta očekivanjima i da bi najradije prespavala ceo period i probudila se kada sve prođe.

Kako pomoći nekome ko pokazuje simptome, a možda o tome ni sam ne govori otvoreno?

Najvažnije je pružiti nežnu, nenametljivu blizinu. Ljudi koji se bore sa prazničnom depresijom često ne žele da opterećuju druge, pa se povlače u sebe i ćute, misleći da „nemaju pravo“ da budu tužni u vreme kada svi oko njih deluju srećno. Zato je važno da im priđemo tiho, s poštovanjem i iskrenom toplinom. Nekada je dovoljno reći: „Primećujem da si mi ovih dana povučen.

Ako ti prija da ti pravim društvo, tu sam.“ Takve rečenice skidaju teret i poručuju da je dozvoljeno osećati se kako god da se osećaju. Ne treba ih ubeđivati da „budu veseli“, niti ih zatrpavati savetima i rečenicama tipa „Ma biće bolje“. Ljudi u takvom stanju ne traže rešenja — traže da ih neko vidi, čuje i prihvati bez uslova. Puno više znači kada osete da ne moraju da glume raspoloženje i da pred vama mogu samo da budu.

Freepik

Ponekad je upravo mala, tiha bliskost najjača podrška: zajednička šetnja, film u tišini, kratka kafa bez velikih tema. Te male stvari vraćaju osećaj sigurnosti i povezanosti, a to je ono što najviše nedostaje kada se čovek bori sa unutrašnjim teretom. Suština je da osoba oseti da nije sama. Da ne mora da se pretvara. Da ima nekog ko će da stane uz nju dok talas ne prođe. I upravo ta vrsta prisutnosti — tiha, iskrena, stabilna — često je najdragoceniji poklon koji možemo nekome dati tokom praznika.
 

Šta mogu da urade ljudi koji su sami, bez partnera, kako bi se nosili sa pojačanim osećajem usamljenosti tokom praznika?

Ljudi koji praznike provode sami često osećaju da se njihova samoća pojačava baš zato što svuda oko njih svi govore o zajedništvu, porodici i velikim okupljanjima. U takvim trenucima lako se javi osećaj pritiska ili tuge, ali važno je znati da je to potpuno normalno — usamljenost ne govori ništa loše o čoveku i ne umanjuje njegovu vrednost.

Mnogi ljudi tada osmisle svoje male rituale koji im donose toplinu i sigurnost. Pripremaju omiljeno jelo, kupe sebi simboličan poklon, urede stan ili sobu da im bude prijatno i mirno. Nekima znači da ipak izađu među ljude, makar nakratko — prošetaju gradom, posete neki događaj, volontiraju ili nazovu prijatelje sa kojima vole da razgovaraju.

Freepik

Svaki takav mali gest pomaže da se osećaju povezano, a da pritom ne gube kontrolu nad svojim prostorom i vremenom. Posebno je oslobađajuće kada praznike mogu oblikovati po svojoj meri — bez očekivanja, žurbe i nametnutih obaveza. To je ponekad i najlepša sloboda.

Kako provesti praznike ako je neko  u drugoj zemlji, daleko od porodice i prijatelja?

Život u inostranstvu donosi posebnu vrstu nostalgije tokom praznika. Čak i kada imamo ustaljenu rutinu, praznični period može pojačati osećaj udaljenosti, jer nedostaju poznati mirisi, rituali i ljudi. Jedan od načina da takvi praznici budu lakši jeste stvaranje sopstvenih malih tradicija.

To može biti priprema jela koje volimo iz detinjstva, slušanje domaće muzike, povezivanje sa ljudima iz naše zemlje ili zajednice, video-poziv sa porodicom ili planiranje malog putovanja. Važno je dozvoliti sebi emocije — setu, nostalgiju, pa čak i suze. Biti daleko ne znači da praznici moraju biti prazni. Oni mogu postati intimniji, smireniji i čak posebno značajni jer ih stvaramo potpuno sami, bez pritiska da izgledaju „kao što treba“.

Profimedia

Koje praktične tehnike samopomoći preporučujete za prevazilaženje praznične depresije i kako sebi ugoditi tokom prazničnih dana?

U periodu praznika često se zaboravi na osnovne potrebe: odmor, ishranu, ustaljen ritam. A upravo te jednostavne stvari najviše štite naše psihičko zdravlje. Pomaže da sebi damo dozvolu da usporimo i da odaberemo samo ono što nam zaista prija.

Nekome to znači topla kupka, nekome šetnja, nekome čitanje, pravljenje kolača, filmovi, telefoniranje sa bliskom osobom. Nekome znači potpuna tišina i dan bez obaveza. Takođe je korisno smanjiti izloženost društvenim mrežama, jer poređenje sa tuđim „savršenim praznicima“ najlakše probudi osećaj da nešto nije u redu sa nama.

Profimedia

Kada sebi damo pravo da proslavimo praznike na sopstveni način — jednostavno, mirno, autentično — često otkrijemo da nam zapravo mnogo manje treba nego što smo mislili.

BONUS VIDEO:

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi