Kada večeras zapalite badnjak, treba da znate šta simbolizuju varnice hrasta, drveta boga Peruna

Srpska pravoslavna crkva 6. januara slavi Badnji dan i raduje se Božiću, najradosnijem hrišćanskom prazniku i rođenja Sina Božjeg Isusa Hrista. Vernici tog dana praktikuju mnogo običaja, a uveče se u kuću unosi i potpaljuje badnjak, posle kog sledi večera.

Sam Badnji dan nosi ime po badnjaku – koji se seče od hrasta, sakralnog drveta velike važnosti i izuzetne pozitivne simbolike, prema kome Srbi i danas gaje veliko poštovanje.

Običaj je da se badnjak seče u rano jutro na sam Badnji dan, a sam čin seče badnjaka prate različite obredne radnje – od toga da domaćin mora da ćuti i odseče ga jednim zamahom sekire a najviše iz tri zamaha (nikako iz dva) do toga da se i prvi iver koji od njega otpadne čuvao u kući i na Božić se nosio do košnica, mlekara, kokošinjca i čuvao se za lečenje ukućana. Kada se potpali, badnjak gori cele noći, a ljudi ga čuvaju i ne spavaju.

U božićno jutro položajnik pomera badnjak kroz vatru i žar kako bi krenuli poslovi i blagostanje u kući, a granom badnjaka izaziva varnice na ognjištu i izgovara blagoslov:
„Koliko varnica, toliko parica, teladi, jagnjića, prasića…“.

Pexels

Povezanost s dalekim precima

Etnolozi kažu da drvo kao simbol plodnosti ima pojedine prethrišćanske elemente. Poznato je da su od Božića dani duži i postojao je stari običaj da se pale velike vatre kako bi pomogli suncu da što pre izađe i da nas ogreje.

Pepeo i ugarci badnjaka su takođe korišćeni za razne magijske i isceliteljske ciljeve: odnošeni su u njivu, ambar, pčelinjak ili su pepelom posipani usevi, korenje voćki, mešan je u hranu kokoškama ili se mešao u vodu kao lek protiv glavobolje.

Sve su to moći koje je badnjak nasledio od hrasta, sakralnog drveta mnogih evropskih naroda.

RINA

Sveto drvo boga Peruna

Hrast je sveto drvo starih Slovena, što je kod Srba dobrim delom sačuvano i nakon što su primili hrišćanstvo.
Osim što se koristi za badnjak, stari običaj je da se pod hrastom održavaju zborovi i u vezi je sa verskim uvažavanjem tog drveta. Tokom ropstva pod Turcima Srbi su se zarad molitve, jer nisu imali dovoljno crkava, okupljali ispod osveštanih hrastova – zapisa.

Pexels

I u starim indoevropskim religijama hrast je poznat kao drvo boga gromovnika. Svi stari narodi – Sloveni, Gali, Kelti, Rimljani i Grci – veoma su cenili šume i stabla. Verovali su da drveće ima čarobne moći, a posebno su poštovali hrast i povezivali ga s jednim od njihovih najviših božanstva. Kod Grka on je Zevsovo drvo, kod Rimljana Jupiterovo, kod Germana Donarovo, kod Skandinavaca Torovo, a kod Slovena Perunovo (ili Perkunovo) – bez sumnje zato što privlači grom, kišu i simbolizuje uzvišenost. Kod staroslovenskih naroda to je bio bog Perun, gromovnik, pa ne čudi da grom prema verovanju najčešće udara baš u hrast.

Pexels

Drvo kao stan božanstva i hram

Za mnoge narode, pa i za Srbe, drvo je bilo stan božanstva. Prema starim narodnim verovanjima, drvo ima dušu ili je neka duša u njemu nastanjena. Ta verovanja prenošena sa predaka na potomke.

Drvo je bilo stan božanstva, prvi i najprimitivniji hram, a njegova lekovita snaga ogleda se u snazi božanstva ili demona koji u drvetu živi.

Hrast je bio je zaštićeno drvo, a jedna od najčešćih zabrana odnosila se na sečenje stabla i grana. Po narodnom verovanju, to drveće bilo je prožeto nekom opasnom silom. To su uglavnom bila usamljena velika stabla nepravilnog oblika i skoro zastrašujućeg izgleda. Verovalo se da će onaj ko ih poseče umreti ili će mu se desiti neko zlo.

Tanjug/Nenad Mihajlović

Svuda je bilo zabranjeno seći svete hrastove, ložiti suve grane ili opalo lišće, ljuštiti koru sa stabla ili na bilo koji drugi način oštetiti stablo jer to, po verovanju, donosi nesreću i smrt ne samo onome ko to čini nego i svima oko njega.
Oduvek je važilo nepisano pravilo da se sa ovih stabala zapisa ne sme skinuti nijedna grančica, plod, kora… Pogotovu se ne sme zapis odseći i uništiti, već on mora sam od sebe da izumre kao čovek. Ko povredi ili uništi zapis, ne može izbeći Božju kaznu. Kazna može da se odrazi na njega i na celu porodicu.

Bonus video:

 

 

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi