Rampa za bolesne umove! Evo kolika je robija za podršku dečaku ubici iz "Ribnikara"

Društvene mreže preplavljene su objavama, komentarima i lajkovima bolesnih umovima koji na ovaj način podržavaju Kostu K. (13), masovnog ubicu iz Osnovne škole "Vladislav Ribnikar" na Vračaru. 

Svi koji se ovako ponašaju na Fejsbuku, TikToku i drugim mrežama mogu da završe u zatvoru. Zakon i te kako sankcioniše njihovo ponašanje u podršci počiniocu masakra koji se dogodio 3. maja, kada su ubijeni devetoro učenika i čuvar škole.

TANJUG/ SAVA RADOVANOVIĆ

Obožavaoci Koste K. mogu da odgovaraju po dva člana Krivičnog zakona Srbije. Prvi je izazivanje panike i nereda, a drugi ugrožavanje sigurnosti.

Izazivanje panike i nereda

U Krivičnom zakonu izazivanje panike i nereda definisano je članom 343 i najčešće je delo koje je najprimenjivije za sankcionisanje zbog iznošenja stavova na društvenim mrežama. Pod izazivanjem panike i nereda podrazumeva se i teže narušavanje javnog reda i mira, kao i ometanje sprovođenja odluka i mera državnih organa ili organizacija. Za ovo krivično delo predviđena je kazna zatvora od tri meseca do tri godine, uz novčanu kaznu.

Tu je i drugi stav: "Ukoliko je ovo delo načinjeno putem medija i sličnih sredstava informisanja, kao i na javnim skupovima, učinilac se može kazniti zatvorom od šest meseci do pet godina." Naravno, u ovom slučaju društvene mreže (Fejsbuk, Tviter) smatraju se sredstvima javnog informisanja.

Ugrožavanje sigurnosti

Osnovni oblik krivičnog dela ugrožavanja sigurnosti iz člana 138. Krivičnog zakonika propisan je u prvom stavu - Ko ugrozi sigurnost nekog lica pretnjom da će napasti na život ili telo tog lica ili njemu bliskog lica, kazniće se novčanom kaznom ili zatvorom do jedne godine. U druga dva stava su propisani teži oblici za koje je predviđena maksimalna kazna zatvora od šest meseci do pet godina.

Propisivanjem ovog krivičnog dela štiti se lična sigurnost građana. Lična sigurnost se štiti sa aspekta žrtve krivičnog dela. Odnosno, izvršenjem krivičnog dela kod žrtve se stvara osećaj lične nesigurnosti.

Radnja izvršenja ovog krivičnog dela sastoji se u pretnji da će se napasti na život i telo lica kojem se preti ili njemu bliskog lica, a posledica je strah kod oštećenog koji mora biti takvog intenziteta da se usled njega stvara osećaj lične nesigurnosti i ugroženosti. Stoga, pretnju treba posmatrati u subjektivno-objektivnom smislu. To znači da pretnja, s jedne strane, mora biti takva da objektivno može izazvati osećaj ugroženosti kod lica kojem se preti, ali ona mora i u osećanju tog lica realno izazvati takav strah da se žrtva oseća ugroženom, s druge strane.

Treba imati na umu i to da se ovo krivično delo može pojaviti kao prethodni stadijum nekog drugog krivičnog dela. To su najčešće situacije kada se pretnja realizuje. 

Pa sada pazite kada javno podržavate masovonog ubicu...

Bonus video

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi