Produžena sezona krpelja u Srbiji: Čak 20 odsto nosi bakteriju koja izaziva lajmsku bolest

Kiša i vlažno vreme ovih dana stvorili su plodno tle za produžetak sezone krpelja, po zlu poznatih zbog lajmske bolesti koju izazivaju, i koja može biti smrtonosna. Ono što brine jeste da je čak 20 odsto testiranih krpelja zaraženo bakterijom koja izaziva lajmsku bolest.

U Zavodu za biocide i medicinsku ekologiju u Beogradu kažu da se u ovom periodu registruje povećan broj krpelja.

„Jun je mesec sa optimalnim vremenskim uslovima za rast i razvoj krpelja u našem podneblju. To potvrđuju podaci dobijeni monitoringom koji pokazuju da se u ovom vremenskom periodu beleži povećana brojnost populacije krpelja“, naglašavaju u ovom Zavodu.

RINA

 

Krpelji su prisutni na raznim mestima, a tamo gde se beleži njihova velika brojnost, beleži se i veći broj zaraženih krpelja.

„Areal rasprostranjenja krpelja je veoma raznolik, od uređenih, neuređenih, ruderalnih staništa, do objekata za smeštaj domaćih životinja i stambenih objekata. Na osnovu sprovedenih terenskih istraživanja Zavoda za biocide i medicinsku ekologije utvrđena je pozitivna korelacija između broja zaraženih krpelja i lokaliteta sa povećanom brojnošću broja glodara koji su rezervoari pomenute bakterije“, navode iz Zavoda za Blic.

Zaražena petina testiranih krpelja

Inače, u ovom periodu veliki broj građana donosi krpelje na PCR analizu u laboratorije Zavoda za biocide i medicinsku ekologiju, kažu u ovoj ustanovi, kako bi se utvrdilo da li su zaraženi bakterijom Borelia bulgdoferi, izazivačem lajmske bolesti.

„Od ukupnog broja donetih krpelja na analizu, 20 odsto je bilo pozitivno i ta činjenica ukazuje da je neophodno donositi ih na testiranje kako bi se na vreme otkrilo da li je on zaražen pomenutom bakterijom“, ističu iz Zavoda.

Profimedia

Kako je ranije objašnjeno u ovom Zavodu, ukoliko je krpelj zaražen potrebno je oko 48 sati da on prenese bakteriju u telo čoveka.

Faktori koji pogoduju razvoju krpelja

Za većinu vrsta krpelja, period od sredine marta do sredine juna predstavlja vreme kada su najaktivniji.

„U to doba polažu jaja, razvijaju se, pronalaze konačnog domaćina na kome će izvršiti svoju reproduktivnu ulogu. U periodu od sredine juna do kraja avgusta, nastupa vreme kada se nove jedinke još nisu izlegle, tako da je u tom periodu slabija frekventnost njihovog nalaženja. Temperaturni optimum aktivnosti, odnosno period kada najveći broj krpelja traga za domaćinom, je pri temperaturama od 20-25 stepeni“,objašnjavaju u Zavodu.

Kako dodaju, osim temperature važan faktor je i vlažnost vazduha, tako da je optimalan iznos 45-80 odsto vlažnosti vazduha.

Za one vrste koje borave na otvorenim staništima, značajan uticaj ima sunčano zračenje koje dovodi do akumuliranja toplote u telo krpelja koji je hladnokrvna životinja, što im omogućava početak aktivnosti i na nižim temperaturama. Sve ovo nam govori da trenutne vremenske prilike, samim tim i trenutno vlažno vreme, i te kako pogoduju krpeljima, što se ogleda u povećanoj brojnosti, ukoliko se ne primenjuju adekvatne mehaničke i hemijske mere za smanjivanje njihove brojnosti. Ono što mi na ličnom planu možemo uraditi je da pri izlasku u prirodu budemo adekvatno odeveni, uz korišćenje repelenata za odbijanje krpelja.

Bonus video:

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi