Danas je Vaznesenje Gospodnje - Spasovdan! Jedan je od deset praznika koji su posvećeni Isusu Hristu, a ovo su verovanja
Koliki je značaj Spasovdana, govori podatak da je najstariji istorijsko-pravni dokument srpske srednjovekovne države Dušanov zakonik obnarodovan baš na Spasovdan 1349. godine
Srpska pravoslavna crkva i vernici danas slave Spasovdan ili Vaznesenje Gospodnje.
Spasovdan je jedan od deset praznika koji su posvećeni Gospodu Isusu Hristu i uvek se slavi u četvrtak.
Prema hrišćanskom verovanju, vaskrsenjem Hristos je pokazao da je jači od smrti, a 40 dana kasnije, dok su se njegovi učenici nalazili za trpezom, on im se javio i rekao: "Idite po svemu svetu i propovedajte jevanđelje svakom stvorenju. Ko poveruje i krsti se, biće spasen, a ko ne poveruje, biće osuđen."
Foto: Printskrin/Jutjub
Da bi u tome uspeli, Hristos im je obećao Duha utešitelja, i zapovedio da do silaska Duha svetoga ne izlaze iz Jerusalima. Tako su mogli preneti Hristovu veru u svet i time ljude spasavati u veri - odatle naziv Spasovdan.
Pročitajte još:
Koliki je značaj Spasovdana, govori podatak da je najstariji istorijsko-pravni dokument srpske srednjovekovne države Dušanov zakonik obnarodovan baš na Spasovdan 1349. godine.
Verovanja i običaji
Za Spasovdan kao krsnu slavu kolje se jagnje i sprema se cicvara. Naši stari nisu pili mleko od Nove godine do Spasovdana. Takođe su verovali da na taj dan muškarci ne treba da se briju, žene da se umivaju, a deca da se kupaju, pa to nisu tog dana ni činili.
Na Spasovdan nikako ne valja spavati preko dana da se ne bi dremalo čitave godine. Na taj dan bogatiji su posle odlaska u crkvu pozivali goste na ručak, a manje imućni su nastavljali druženje ispred crkve, gde se narod okupljao i veselio.
Spasovdanska litija u Beogradu
Beograd je za gradsku slavu uzeo Spasovdan, u spomen na 1403. godinu kada ga je despot Stefan Lazarević proglasio prestonicom Srbije.
Skromnom litijom oko crkve, slava je obnovljena 1992. godine. Godinu dana kasnije, ulicama Beograda prošla je Spasovdanska litija, prvi put posle 46 godina.
Na čelu ovogodišnje litije kivot sa moštima svetog Nikolaja Žičkog i Ohridskog
Printscreen/Youtube/Televizija Galaksija 32
Srpska pravoslavna crkva saopštila je da će ovogodišnja slava prestonog Beograda, Vaznenjenje Gospodnje i tradicionalna Spasovdanska litija, zbog stradanja i gubitka života naših mladih ljudi u gradskim opštinama Vračar i Mladenovac, zbog bola i tuge vascelog naroda za nevino postradalima biće u znaku reči Svetog vladike Nikolaja Žičkog i Ohridskog: Molitvom izmolimo blagosloveni mir među ljudima!
Na čelu Litije, koja će gradskim ulicama, od Vaznesenjskog do Svetosavskog sabornog hrama krenuti 25. maja u 19.00 časova, biće kivot sa moštima Svetog vladike Nikolaja, koji će izuzetno, radi utehe naroda u ovim teškim danima i radi duhovnog okrepljenja biti donet iz manastira Lelić kod Valjeva.
Patrijarh Porfirije: "Pozivamo sve na Spasovdansku litiju, Crkva nikog ne odbacuje i za sve se moli"
Patrijarh srpski Porfirije pozvao je sve na Spasovdansku litiju u i saopštio da Crkva svaku vrstu nasilja smatra najvećim grehom, nikog ne odbacuje i za sve se moli, bez obzira kako se ko prema Crkvi i njenim vernicima odnosi.
24sedam/Katarina Mihajlović
- Pozivamo sve na Litiju u četvrtak uveče. Svi zajedno, hodajući sa Svetim Nikolajem Srpskim, molićemo se Spasitelju radi osvećenja ulica i trgova, radi isceljenja duša i tela, za mir u nama i među nama, za našu postradalu decu i za svu decu. Bog mira i ljubavi neka daruje mir svim našim ljudima - naveo je patrijarh u video poruci.
U Vaznesenjskom hramu mošti će biti i na sam dan praznika, da bi u večernjim časovima u svečanoj Spasovdanskoj litiji bile prenete do hrama Svetog Save, gde će Njegova Svetost Patrijarh srpski Porfirije služiti moleban i besedom se obratiti okupljenom narodu, navedeno je u saopštenju informativne službe Srpske Pravoslavne Crkve.
Bonus video
Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.
Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi
Komentari