Kako su komunisti "pucali u Boga": Rupa od metka i danas je u freski Isusa Pantokratora, a ono što su uradili nožem je stravično (FOTO)
Nakon Drugog svetskog rata komunisti su kapelu na Kraljevskom dvoru koristili kao ostavu
Freska Isusa Pantokratora na svodu dvorske kapele Svetog Andreja Prvozvanog oskrnavljena je od strane komunista neposredno posle kraja Drugog svetskog rata, kada su oni zauzeli Kraljevski dvor na Dedinju.
Dvorska kapela posvećena je svecu koga su slavili Karađorđevići a ona je poslednja završena u nizu objekata Kraljevskog dvora.
Kralj Aleksandar je insistirao da u kapeli ne bude struje, pa je tako i danas na njoj polijelej samo sa svećama.
On je insistirao i da se u crkvi postavi specifičan ikonostas koji je video u nekoj napuštenoj crkvi u Grčkoj, kada je tamo bio kao komandant srpske vojske na Solunskom frontu. Taj ikonostas je donet u Srbiju, a delovi koji su nedostali su dorađeni.
Pročitajte još:
24sedam/Nenad Vujanović
Posle Drugog svetskog rata kapela je tokom perioda komunističkih vlasti bila zatvorena.
- U jednom periodu čak je bila pretvorena u skladište za baštovansku opremu. A na samom završetku Drugog svetskog rata, u oktobru 1944.godine crkva je oskrnavljena. Oštećenja koja su naneta nisu velika u materijalnom, ali u simboličkom smislu jesu. Ako pogledate u kupolu videćete na sred čela Hrista Pantokratora rupu od metka velikog kalibra. Možemo samo da pretpostavimo da je to bio nekakav pokušaj da se simbolički ubije Isus Hristos. Ili da se pokaže da može da se puca u sliku Isusa Hrista bez ikakvih posledica - objasnio je Gavrilo Došen, lični sekretar NKV prestolonaslednika Aleksandra II za TV Hram.
U fresku pucao stric Stipe Mesića?
Iako nema zvaničnih pisanih dokumenata ni imena onih koji su počinili vandalizam u Crkvi svetog apostola Andreja Prvozvanog, nezvanični izvori kažu da je to počinio Marko Mesić, stric bivšeg hrvatskog predsednika Stjepana Stipe Mesića.
24sedam/Nenad Vujanović
Sve se, navodno, desilo kada je Mesić za Novu godinu 1945. godine došao iz SSSR-a u prestonicu a u fresku Hrista je pucao radi dokazivanja partiji u koju je te godine primljen.
Inače, Mesić je bio blizak sa Titom i Edvardom Kardeljem ali pre toga i deo 369 ustaške pukovnije. Zbog toga su ga odlikovali Hitler, Musolini i Pavelić.
Stipe Mesić/Foto:Profimedia
On se borio na strani Vermahta i zarobljen je kod Staljingrada a da bi izbegao zatvor zakleo se na vernost i priključio Crvenoj armiji.
Mesić je živeo u Zagrebu svoje penzionerske dane do 1948. kada je optužen da je sovjetski špijun da bi neobjašnjivo pao pod voz i izgubio obe noge.
Inače, nekoliko metaka je završilo i u grlu i Jevanđelju Hrista Pantokratora.
Takođe, postoji nezvanična priča je ovo šenlučenje po crkvi zaustavio lično Tito koji je zabranio da se bilo šta više uništava u zdanju Karađorđevića. Verovatno zato jer se ubrzo i sam uselio u dvor.
Značenje i simbolika freske Hrista Pantokratora
Pantokrator ili Svedržitelj (grč. παντοκρατωρ) je glavna slika u Hristovoj ikonografiji, koja predstavlja Hrista kao nebeskog cara i sudiju. On se može prikazati u čitavoj dužini ili kako sedi na tronu, do pojasa ili do prsa. U levoj ruci je svitak ili Jevanđelje a desna ruka blagosilja.
U oba zaveta Bog se često naziva Svemogućim a taj epitet napisan pored imena Isusa Hrista, između ostalog izražava dogmu o ovaploćenju. "Svemogući" u punoj meri se odnosi i na Božansku i na ljudsku prirodu Hrista kao spasitelja. Sastavni je deo grčkih reči παν (sve) i κρατος (snaga) obično se shvata kao značenje svemoći. Drugim rečima, manje književni prevod reči pantokrator je reč Svedržitelj ili Vladar svega/Vladar sveta.
A da u priči oko Mesića ima istine govori i činjenica da je slavni pisac Matija Bećković, kao član Krunskog saveta, pre desetak godina u izjavi za Telegraf potvrdio da je Mesić izvršio skrnavljenje.
- Taj zločin koji je počinio Marko Mesić treba da ostane za nauk svima i namerno se nije i neće se sanirati. Kako bi svi mogli da vide šta se radilo na ovim prostorima - izjavio je tada i dodao da ni Josip Broz Tito, a ni Slobodan Milošević nisu "sakrili taj zločin" jer nisu ulazili u dvorsku crkvu.
24sedam/Nenad Vujanović
- U Crkvu Svetog Andreja Prvozvanog za vreme Brozove vladavine jedino je ušao car Etiopije Hajle Selasije na njegov zahtev. Ovo, nažalost, nije jedini slučaj skrnavljenja Dvora od komunista, nailazili smo i na urezane petokrake na zidu, kao i mnoga druga skrnavljenja - rekao je on.
Nožem na ikonu
Međutim, to nije jedino što su komunisti uradili. Takođe, ikona Isusa Hrista sa desne strane oltarskih vrata je divljački uništa a Hristu je pod grlo urezan krstoliki bodež.
Pretpostavlja se da je to bio pokušaj da se simbolički ponizi i poništi Isus Hristos.
Relikvije Romanovih
Iza oltara su se nekada čuvale relikvije koje je kralj dobio od Romanovih. Jedna od tih relikvija je bila i ruka svetog Jovana Krstitelja, koja je bila u kapeli a danas se čuva u Cetinjskom manastiru. Sa njom je bila i ikona Bogorodice iz Hilermosa i jedna čestica časnog krsta. Nažalost, te relikvije danas više nisu u dvorskoj kapeli.
Uprkos represiji, crkva je, ipak, ponekada bila otvarana a kako svedoči sagovornik to se dešavalo kada bi neko od stranih državnika poželeo da je koristi.
- Vlast bi na silu dovodila sveštenike i terala ih da crkvu očište i ponovo osvete, da bi se pokazali kao dobri domaćini pred šefovima država koji su želeli da je koriste. Prvi od njih bio je etiopski car Hajle Selasije, ranih pedesetih godina. I tada je prvi put posle II svetskog rata crkva stavljena u funkciju. Tom prilikom otkriveno je da ikona sa leve strane oltarskih vrata nedostaje, pa je naređeno da se preko noći napravi prilično loša kopija na lesonitu samo da bi se ikonostas zatvorio i da bi moglo da se kaže da je služenje u crkvi moguće - objasnio je Došen.
24sedam/Nenad Vujanović
Ikona je bila ohridska ikona Bogorodice sa malim Hristom, kasnije je pronađena i danas se nalazi u Narodnom muzeju.
Inače uzor za gradnju Kraljevske kapele bile su srednjovekovna Kraljeva crkva manastira Studenica, zadužbine kralja Milutina, i Crkve Sv. Andreja na reci Treska u Makedoniji, spomen-crkvi sina kralja Vukašina.
Kapelu su oslikali ruski slikari koje je kralj Aleksandar Prvi slao širom Srbije da nauče i vide najlepše freske srpskih srednjovekovnih manastira da bi umeli da ih prenesu na Dvorsku kapelu.
Crkva je 2001. godine ponovo osvećena i vraćena u svoju osnovnu funkciju, a danas se u njoj služe liturgije za kraljevsku porodicu i njihove goste.
BONUS VIDEO
Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.
Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi
Uskoro opširnije na 24sedam.rs
Komentari