Zašto je Telekom prodao antenske stubove? "Jedini poslovno racionalan i ispravan potez"

Krajem novembra u javnosti se pojavila informacija da "Telekom Srbija" priprema prodaju većine najznačajnijih telekomunikacionih antenskih stubova i prateće opreme. Isto je potvrdio i generalni direktor kompanije, Vladimir Lučić, koji je tada rekao da je prodaja stubova bez telekomunikacione infrastrukture "svetski trend".

- Trend je krenuo u Evropi, jer ‘Telekomovi’ operateri dobijaju više benefita: značajna sredstva za dalju transformaciju kompanije i boljeg partnera za dalju izgradnju. Nama građevina nije kor biznis. I sadašnje stubove su nama druge firme radile, a spoljne firme ih održavaju - rekao je Lučić u gostovanju u Jutarnjem programu RTS-a krajem novembra.

Nakon prodaje stubova, Telekom Srbija imaće odnos “neto dug/EBITDA” od svega 1.7x i predstavljaće nisko zaduženu kompaniju, među najmanje zaduženima u industriji na svetskom nivou. Recimo, najviši ima Cellnex i on iznosi 7.3x

Telekom Srbija

"Telekom Srbija na međunarodnom nivou u svojoj industriji trenutno spada u srednje zadužene kompanije, na nivou na kojem su najveći i najuspešniji globalni igrači, kao što su nemački Dojče Telekom i američki AT&T", izjavili su iz Telekoma.

Telekom će tako dobiti još veći kreditni kapacitet da investira u razvoj tržišta, u korisnike i usluge, umesto da fokus bude na ulaganjima u infrastrukturu, koja ne predstavlja srž onoga od čega operatori stvaraju najveći profit i korisničko zadovoljstvo.

"Da je to tako potvrđuju primeri dve velike uspešne međunarodne kompanije: Vodafon je prodajom stubova smanjio zaduženost sa 2.9x na 1.7x, a T-Mobil sa 4.0x na 2.9x, što znači da je ovaj operater pre prodaje stubova bio zaduženiji nego naš Telekom, a posle prodaje ostao je više zadužen nego što će biti srpska kompanija", dodaju.

Telekom nema ni najmanju radnu jedinicu koja se bavi stubovima. Taj posao je uvek bio “autsorsovan”.

Kako se kretalo tržište antenskih stubova u Evropi?

Razvoj tržišta antenskih stubova na našem kontinentu kreće 2018. godine kada se pojavljuju specijalizovane kompanije koje preuzimaju pasivnu infastrukturu operatera i primećuje se snažan rast vrednosti i broja transakcija.

"Rekordna godina je bila 2021, a onda je u 2022. krenuo lagani pad - pritom, više je smanjena količina transakcija nego njihova vrednost. To znači dve stvari: da su antenski stubovi na tržištu u velikom broju od 2018. prodati, ostalo ih je značajno manje, a za te preostale i dalje može da se dobije značajna cena; ipak, s obzirom na to da pada i cena, nema prostora za dalje čekanje, operateri koji sada ne krenu u prodaju imaće za godinu dana nepovoljnije tržišne uslove", navode iz srpskog giganta i dodaju:

"Telekom Srbija se zato odlučio na jedini poslovno racionalan i ispravan potez - da uradi ono što su pre njega uradili drugi igrači na tržištu, a dok još može da se dobije najbolja cena. Tim putem su prethodnih godina krenule mnoge najuspešnije i najveće kompanije u Evropi: od pomenutih Vodafon i T-Mobil, preko Dojče Telekom, Telefonika i Telija, do A1.

Što se tiče regiona, svoje tornjeve u Sloveniji, Hrvatskoj i Bugarskoj prodala je Junajted Grupa, takođe sa obrazloženjem da se rasterećuje zaduženosti kako bi stvorila povoljnije uslove za rast".

Profimedia

"Toranj kompanije" - najbrže rastuće

U isto vreme su se na tržištu pojavile “toranj kompanije”, koje se bave operativnim rukovođenjem pasivnom bežičnom mrežnom infrastrukturom, kao što su stubovi, i izgradnjom nove po potrebi. To su ujedno najbrže rastuće kompanije u procesu izdvajanja infrastrukture od operatera.

"Uz to, deljenjem kapaciteta tornjeva većem broju zakupaca smanjuje se ukupan trošak za mobilne operatere, poboljšava se pokrivenost signala i smanjuju se potrošačke cene", navode iz Telekoma.
Odgovornosti “toranj kompanija” obično uključuju:

- Obezbeđivanje fizičke lokacije/krova i održavanje povezanih ugovora o nekretninama

- Instalacija i upravljanje pasivnom infrastrukturom, uključujući konstrukciju tornja, građevinske radove, ograde, skloništa i eventualno sisteme za napajanje i hlađenje

- Usklađenost sa zdravljem i bezbednošću na lokaciji

- Pristup infrastrukturnom prostoru i pružanje usluga operaterima

"One poseduju pasivnu infrastrukturu na lokaciji i iznajmljuju prostor na njoj operaterima za smeštaj njihove aktivne opreme - bazne stanice, “outdoor” kabineti i sistemi napajanja povezani sa baznim stanicama, što ostaje u vlasništvu operatera", pojašnjavaju iz kompanije.

Precizno: ukupan broj lokacija sa opremom za telekomunikacije na nivou Telekom Srbija Grupe iznosi preko 5.000, od čega su svega 1.826 sopstveni stubovi.

Tanjug/Dopisnik KiM

Šta od toga imaju operateri?

Prodajom i izdvajanjem antenskih stubova, operateri imaju priliku da generišu dodatne prilive finansijskih sredstava, uz zadržavanje kontrole nad aktivnom infrastrukturom.

Uz to, operateri umanjuju troškove kapitalnih investicija u smislu izgradnje i održavanja stubova, te mogu da se dalje fokusiranju na osnovne delatnosti, dakle na pružanje usluga korisnicima, kao i na dalju transformaciju.

"Tržište u ovoj industriji je visoko konkurentno, tehnologije postaju sve kompleksnije, neprestano rastu potrebe za pružanjem novih usluga korisnicima, uz zahtevna tehnološka ulaganja. Baviti se građevinskom infrastrukturom predstavlja veliki teret i čist višak, kojeg se operateri oslobađaju", govore iz Telekoma.

Tačnije - operateri se “ratosiljaju” ne samo stubova, već i svakog dela infrastrukture koja ne može da se direktno monetizuje, koja je veliki trošak za izgradnju i odražavanje, a ne doprinosi unapređenju kvaliteta usluga i korisničkog zadovoljstva, dodaju.

Još neki benefiti su i:

Glavni fokus svih operatora je korisnik, usluge koje mu pruža i njegovo zadovoljstvo;

"Krajni cilj je da, na nivou Telekom Srbija Grupe, EBITDA bude veća od 1 milijarde evra i prihodi veći od 2 milijarde evra".

- U svojoj transformaciji Telekom treba da uradi "autsorsing" ili prodaju delova koji ne spadaju u osnovni biznis kompanije

"Prodaja MTS banke Poštanskoj štedionici primer je odličnog poslovnog poteza - Telekom je postao manjinski vlasnik sve veće banke od koje svake godine ima dividende, kao i mogućnost razvoja servisa u znatno većem kapacitetu nego što je to bilo sa malom MTS bankom".

- Evropkse regulative sve više forsiraju veleprodaju infrastrukture.

"U takvom regulatornom okruženju, određeni operatori su se odlučili na izdvajanje čitave infrastrukture, koja uključuje i onu za telekomunikacije - Telekom Srbija se opredelio za najbolji model, da izdvoji isključivo pasivnu infrastrukturu, dok će telekomunikaciona ostati u njegovom vlasništvu".

Ne postoji opasnost da bi neki drugi operator mogao da uđe na tržište

Stubovi se nalaze pretežno u ruralnim područjima i na putnim pravcima. To znači da ne postoji opasnost da bi neki drugi operator mogao da uđe na tržište, rentiranjem stubova koje je Telekom prodao, jer gradovi na taj način praktično nisu ni pokriveni.

"Zbog toga je na međunarodnom tenderu, koji je Telekom raspisao, na kraju pobedio britanski fond Aktis, zajedno sa Svetskom bankom i Evropskom bankom za obnovu i razvoj, koji ovo smatraju za čisti “real state” biznis. Otkupili su stubove kao kada otkupe i zgrade i imaju dugoročne zakupce.

Kako je u ovakvom biznisu povrat investicije značajno veći, takve kompanije su spremne da plate stubove sa preko 16x EBITDA. Na taj način Telekom Srbija dobija veliki kapital za snažan razvoj i odličnog partnera za dalju izgradnju stubova, u skladu sa svojim potrebama", zaključuju iz Telekoma.

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi