Završe školu, pa knjige zaborave na polici: Tek svaki peti odrasli nastavi obrazovanje nakon škole, ali jedna kategorija je posebno aktivna

Republički zavod za statistiku objavio je podatke ankete o obrazovanju odraslih koja je po treći put sprovedena u Srbiji, i to prema metodologiji i standardima Evrostata. Celoživotno učenje, odnosno obrazovanje odraslih, sve više dobija na fokusu, a u Srbiji se tek svaki peti odlučuje da dopuni stečeno znanje i veštine.

Podaci pokazuju da se u Srbiji za neki vid dodatnog obrazovanja, bilo formalnog ili neformalnog, odlučuju pretežno zaposleni sa završenom srednjom školom (56,2%), i među njima je više muškaraca (61,8) nego žena. Za neformalan vid obrazovanja, češće se odlučuju visokoobrazovane žene u odnosu na muške kolege.

Profimedia

U odraslom dobu odlučuje se tek 17,4 odsto njih za neki vid neformalnog obrazovanja i obuka, dok u formalnom obrazovanju učestvuje svega 3,7 odsto. Najčešći izgovori ili opravdanja zašto se ne odluče za dodatno obrazovanje jesu da se obuka preklapa sa radnim vremenom, zatim porodične obaveze i da je obuka na udaljenim mestima.

Kako za 24sedam objašnjava Dušan Radovanović, načelnik Odeljenja za statistiku obrazovanja, nauke i kulture RZS, anketa o obrazovanju odraslih (Adult Education Survey – AES) ispituje oblast celoživotnog učenja, tačnije učešće odraslih u formalnom obrazovanju kao što su škola ili fakultet, ali i u neformalnom obrazovanju u šta spadaju kursevi, radionice, seminari, instruktaže na poslu, privatni časovi i slično. 

Nova kategorija u istraživanju

Za razliku od ranijih istraživanja, gde su učestvovali građani starosti 25-65 godina, ovoga puta uključeni su bili i mladi, od 18 do 24 godine, kao i stariji do 69 godina.

Profimedia

- Anketa se sprovodi na svakih pet, odnosno sada šest godina na nivou svih zemalja Evropske unije, zemalja kandidata i onih koji to nisu, ali su deo Evropskog statističkog sistema, pod patronatom Evropskog statističkog zavoda - Evrostata. Prethodne dve ankete radili smo 2011. i 2016. godine. U ovom krugu istraživanja, kada je reč o mladima starosti 18–24 godine, podaci pokazuju da više od dve trećine njih (67,8%) učestvuje u nekom obliku formalnog ili neformalnog obrazovanja i obuka. Više od polovine ispitanika ove starosne dobi (58,2%) učestvuje u formalnom obrazovanju, a 29,9% u neformalnom. Kada su u pitanju odrasli, situacija je bitno drugačija. Prema dobijenim rezultatima, stopa učešća lica starosti 25–69 godina u nekom obliku formalnog ili neformalnog obrazovanja ili obuka iznosi 19,9% i skoro je identična kao i u prethodnom ciklusu istraživanja 2016. godine, kada je bila 19,8% - navodi Radovanović.

Profimedia

Najviše uče iz knjiga

Treba napomenuti, ipak, da je većina ispitanika učestvovala u nekom od oblika tzv. informalnog učenja koje podrazumeva učenje uz pomoć člana porodice, prijatelja, kolege korišćenjem štampanih materijala kao što su knjige, stručni časopisi, zatim kompjutera, materijala sa interneta, pa i raznih televizijskih, radio, video ili audio materijala..

Oko tri četvrtine njih nova znanja stiče tako što koristi kompjuter (75,9%), dok od člana porodice, prijatelja ili kolega uči 63,2%. U znatnoj meri (60,7%) ispitanici uče i iz knjiga i stručnih časopisa, a u najmanjoj meri obilazeći muzeje, biblioteke, centre za učenje i slično.

Lošiji od EU, bolji od zemalja regiona

Profimedia

Celoživotno učenje u Srbiji, iako je u porastu u odnosu na prvu anketu 2011. godine, i dalje je znatno manje od proseka zemalja EU koji je 2016. godine beležio 45,1 odsto. Među članicama EU, te 2016. godine, nižu stopu učešća u celoživotnom učenju od Srbije imale su samo Grčka i Rumunija. U poređenju sa zemljama u okruženju koje su sprovele istraživanje (Bosna i Hercegovina, Albanija, Severna Makedonija), odrasli u Srbiji u većem obimu učestvuju u obrazovanju i obukama.

Bonus video:

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi