Knez Miloš je za nju bio siromah, volela ga je i ubila mu ljubavnicu: Ovo je priča o najvoljenijoj kneginji Ljubici Obrenović

Bila je poštena, stroga i pravična. Žena starog kova i velike mudrosti. Od Srba obožavana, od žena osporavana, ruke su joj bile upraljane krvlju jer je ubila ljubavnicu svoga muža. Ne nije scenarijo iz filma  - ovo je priča o najpoštovanijoj kneginji Ljubici Obrenović.

Pre 245 godina u u rudničkom selu Carevići rodila se jedna  najvoljenijih knjeginja u 19. veku. Njeno ime bilo Ljubica Vukomanović.

Njeni roditelji bili su Radoslav i Marija Vukomanović. Iako nema puno podataka o tome kako je izgledalo njeno detinjstvo, jedino što je poznato iz tog vremena je da je Ljubica mladost provela u roditeljskoj kući.

Kneginja Ljubica potiče iz ugledne kuće Vukomanovića, jedne od najuglednijih porodica iz Srezojevaca, iz Rudničkog okruga, dok je knez Miloš pripadao siromašnoj porodici koja se u to doba bavila kalauženjem stoke.

Udaja za Miloša

Kada je Miloš želeo da oženi Ljubicu bio je na jednom nižem materijalnom i obrazovnom nivou, ali i u svakom drugom smislu.

Susret Ljubice i Miloša na reci Dičini, dok je s majkom rublje belila, odredio je sudbinu ove nesvakidašnje žene.

Ljubica je u tom periodu bila velika prilika za siromašnog Miloša i njena porodica nije bila saglasna da se ona uda za siromašnijeg od sebe, tako da se njihovo venčanje desilo po smrti njenog oca, koji je bio glavna prepreka za brak.

Foto:Wikipedia/Publik domain

Venčali su se na proleće 1804. godine u vreme izbijanja Prvog srpskog ustanka u Srbiji.

Venčani kum bio im je vožd Karađorđe lično. Prve bračne dane provela je u veoma skromnoj kući devera Milana u Brusnici. Radila je u domaćinstvu, kao i svaka seoska žena, čak je spremala i hranu za radnike i nosila im je na njivu. Kasnije je u Požarevcu upravljala gazdinstvom na kome je radilo više od 60 ljudi. Od stupanja u brak, pa sve do 1834. godine Ljubica sa svojom porodicom nije sedala za trpezu da ruča. 

Tuga za decom je okovala u crninu

Koliko je srce kneginje Ljubice, najbolje govori podatak da je Velika, kćerka koju je knez Miloš dobio sa ljubavnicom Petrijom, bila odgajana zajedno sa ostalom decom koju je Ljubica izrodila. Petar, Teodor, Ana i Marija, Petrija (Perka) i Savka (Jelisaveta) i sinovi Milan i Mihailo. Četvoro dece rano je umrlo, a među njima je i Velika, od boginja. Roditelje su nadživela samo dva deteta, sin Mihailo i kći Petrija.

Sina Milana, koga je knez od milošte zvao Miljco je poslednji preminuo. Bilo je to 1839. godine, samo 26 dana nakon što je došao na vlast. U crnini i tuzi za njim savremenici beleže da je „sa crnom šamijom, raspletenom kosom i crnom vezenom haljinom više ličila na kakvu kaluđericu nego li na vladajuću kneginju“.

Smrt sina kukajući oglasila je tek kada ga je sama sa sveštenikom i još jendom ženom u potpunosti spremila za sahranu. Posle toga crninu više nije skidala.

Za pojasom dva pištolja, raskoš dozvoljavala samo praznikom

Bila je prva srpska kneginja modernog doba. To je predodredilo ceo njen život koji nije bio nimalo lak, ali nije bio ni nezanimljiv. Svom mužu nikada nije oprostila ubistvo kuma Karađorđa, a lično je negovala odnose sa Karađorđevićima. Posebno je sa kumom Jelenom ostala u dobrim odnosima.

Foto:Wikipedia/Publik domain

Velika gospođa, kako ju je narod zvao, oblačila se jednostavno, ništa izrazitije nego druge žene iz uglednijih kuća. Za vreme Prvog i Drugog srpskog ustanka za pojasom je imala dva mala pištolja, a kasnije je, kada je postala kneginja, nosila srpsku građansku uniformu. Raskošnije se odevala samo za vreme praznika ili prilikom zvaničnih poseta. U njenu skromnost nije se uklapao ni nakit. Nosila je samo burmu i sat sa tankim lančićem, a pogibija brata Jove kod Požarevca 1815. naterala ju je da nikada više ne stavi minđuše. Otmenost i štedljivost prenosila je i na decu, kojoj je svojeručno krpila odeću.

Petrija Pljakić - Miloševa ljubavnica i njeno gorko kajanje

Nije bila tajna da je Miloš bio neveran. Imao je ljubavnica ne zna im se broj, ali jedna od njih mu je bila posebno draga. Zbog toga je platila.

Petrija Pljakić je dovedena kod kneginje na rad sve je više pridobijala kneževu pažnju, pretila čak i da zauzme kneginjino mesto. Kada kao vladar više nije želeo da boravi u Crnući, Miloš je u Kragujevcu sazidao veliki konak, jedan za sebe, drugi za kneginju. Oduševljena kneginja uselila se sa ćerkama Perkom i Savkom, zbog kojih je knez otvorio i školu. Ipak, koristio je svaku priliku da ode do Crnuće, da bude s Petrijom.

Kneginja nije imala mira, zatekla ih je zajedno, nanetom bolu presudila je pištoljem sa klina iznad kneževog uzglavlja, sa rečima: "Pištolj jes' Milošev, ali je ruka Ljubičina, da vidimo hoče li slagati!"

Odmah nakon što je ubila Petriju, znajući kakve je naravi Miloš i da će je ubiti, Ljubica je pobegla u kuću Kruškovića, čuvenog junaka i Miloševog dobrog prijatelja Kruškoloma, gde se krila na tavanu njegove kuće među konopljom. Naravno, ljuti knjaz Miloš svuda je tražio Ljubicu da je ubije, ali narod je nju čuvao jer je opravdavao to što je uradila smatrajući da je na taj način branila čast svog kućnog praga, svoju čast i čast svoje porodice. Inače, prema nasleđenoj priči babe Stane, kneginja Ljubica je bila krupna i lepa žena, stroga, ali veoma poštena i pravična i žena kojoj je porodica bila iznad svega - sećanje je na Ljubicu koje se čuva u familiji Aleksandara - Lesa Đorđevića (79).

U bekstvu, sa tavana jedne kuće gledala je sprovod Petrije Pljakić koja će joj i na samrti biti u mislima. Na nogama je imala njene najlepše žute papuče.

Uticaj na rad Vuka Karadžića

Iako neobrazovana, kneginja je cenila školovane ljude. Mnogo je uticala na Miloša da pomaže Vuka Karadžića i njegov rad, često mu i sama slala novac i poklone. Trudila se da njena deca dobiju obrazovanje koje ona nije imala. Ćerka Savka je govorila italijanski i svirala klavir, Milan je pored javne škole u Kragujevcu imao i privatne učitelje, a Mihailo se školovao u Temišvaru i Parizu. Najstarija Teodora ipak je bila gotovo nepismena.

Wikipedia

Lišena muževljeve ljubavi, koju je dugo posle ubistva mlade Petrije pokušavala uzalud da povrati, živela je kao utamničena u svom velelepnom konaku u Beogradu. Ogorčena zbog Miloševih afera, iz kojih je imao oko 11 dece, Ljubica je želela da ga politički donekle ograniči i vrati porodici, ali samo je uticala na uspeh ustavobranitelja da 1842. godine svrgnu kneza sa vlasti.

U poslednjim časovima kajala se za sve svoje grehe, ali za jedan se plašila da oprost nikada neće dobiti: "Mnogo greha imam i njih će mi milostivi Bog oprostiti, ali što svojom rukom ubih onu ženu, bojim se, neće nikada! Kad bih ja ubijala sve njegove prijateljice, mogla bih pobiti toliko sveta. Grešna druga, šta učinih?..."

 

Kraj u izgnanstvu

Miloš Obrenović je 1839. godine otišao u izgnanstvo, a na njegovo mesto došao je njihov najstariji sin Milan koji je nakon 25-odnevne vladavine, preminuo. Nasledio ga je mlađi brat Mihailo koji je vladao u dva mandata .

Kneginja Ljubica otišla je u izgnanstvo, tadašnje Austrijsko carstvo. Posle Miloševog odlaska iz Srbije, promenila je stav, aktivno radeći na njegovom povratku, ali bez većeg uspeha, a poslednje dane svoga života provela je u kajanju zbog toga što je 1819. godine ubila Petriju Pljakić, mladu ljubavnicu svog muža.

Ljubica Obrenović umrla je 26. maja 1843. godine u 58. godini, a sahranjena je u manastiru Krušodel, na Fruškoj gori.

Bonus video:

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi