U Srbiji ima oko 600 radioaktivnih gromobrana, stručnjaci objasnili koliko su opasni po zdravlje

Proteklih godina u Srbiji je uklonjeno oko 4.500 radioaktivnih gromobrana, a preostalo je još oko 600, od kojih je manji broj njih na stambenim zgradama. Vlasnica šumarka na planini Radan Zorica Arsić mogla bi, kako prenose mediji, da plati čak 400.000 dinara za uklanjanje jednog radioaktivnog gromobrana, što joj je pre određenog vremena naložila nadležna inspekcija. Kako je objavljeno, Arsićeva nikakve veze sa postavljanjem gromobrana nema, jer ga nije ona tu postavila, već je on tu stavljen pre pedesetak, zbog “višeg interesa”. A ta priča, naravno, bila je razlog otvaranja jedne veće i šire, a to je – koliko u Srbiji ima opasnih gromobrana?

Zna im se tačna lokacija 

Direktor Direktorata za radijacionu i nuklearnu sigurnost i bezbednost Srbije Slađan Velinov kaže za “24sedam” da u našoj zemlji ima manje od 600 radioaktivnih gromobrana, a da Direktorat ima podatke o tačnoj lokaciji svakog od njih.

– Što se tiče slučaja sa Radana, prema podacima koje je Direktorat prikupio od nosilaca licence koji mogu da demontiraju radioaktivne gromobrane, pozivanje ovlašćene firme da ga ukloni, uskladišti i stavi potpuno novi gromobran ne košta više od 2.000 evra! Nekada je, na teritoriji Srbije, bilo postavljeno oko 4.500 radioaktivnih gromobrana, a sada ih ima manje od 600. Mi znamo tačno gde je svaki, na kom se objektu nalazi i na kojoj visini – kaže Velinov.

Iako je postojala zakonska obaveza da se svi ovi gromobrani uklone do 2014. godine, to se još nije desilo. Velinov objašnjava da su, prema zakonu, vlasnici objekata i parcela na kojima se nalaze gromobrani dužni da ih uklone.

– Ono što nije uklonjeno je, uglavnom, zbog toga što je mnogo firmi gde se nalaze bilo u stečaju, restrukturirianju ili su objekti i parcele restitucijom vraćeni prethodnim vlasnicima. Vlasnik je, prema zakonu, dužan da ukloni takav gromobran. Mi uvek gledamo kako da pomognemo jer na taj način podižemo nivo sigurnosti i bezbednosti stanovništva i životne sredine, ali ponekad, kao što je slučaj sa Radana, vezane su nam ruke. Mi smo pre nekoliko godina skinuli sedam gromobrana, ali sa javnih ustanova. Nažalost, kod privatnih poseda to ne možemo – objasnio je on.

Barem nisu opasni po zdravlje

Ako je za utehu, ovi gromobrani barem nisu opasni po zdravlje ljudi.

– Ne postoji nikakva opasnost od njih dok god stoje uspravno, problemi nastaju kada neko neovlašćeno proba da ih skine ili ako neki gromobran padne – rekao je on i dodao da su za kontrolu ovih objekata zadužene službe za vanredne situacije.

I dr Đorđe Lazarević iz “Nuklearnih objekata Srbije” kaže za “24sedam” da ovi gromobrani nisu opasni za zdravlje ljudi, sem ako se nestručno rukuje njima.

Iseku gromobran i bace ga u njivu

Slađan Velinov kaže da se dešavalo da ljudi neovlašćeno skinu gromobran i onda ga bace negde u prirodu, a da nisu ni svesni da tako mogu izložiti zračenju i sebe i druge.

– Najopasnija stvar koja može da se desi da neko neovlašćeno skine radioaktivni gromobran i da ga posle baci u reku ili na njivu. Nažalost nalazili smo i na takve slučajeve.

– Što se tiče opasnosti oni su projektovani tako da ne utiču na zdravlje stanovništva. Kada su u svom projektovanom položaju, snop radioaktivnih zraka od izvora iz gromobrana se širi naviše, a zanemarljiv deo oslabljenog snopa koji prođe kroz oklop gromobrana naniže – objašnjava on.

Na samom gromobranu postoji kućište u kom se nalazi izvor zračenja i ono je od olova koje apsorbuje ovu vrstu zračenja u dovoljnoj meri da nije opasno za zdravlje.

– Već na rastojanjima na kojima se ljudi obično nalaze od ovih gromobrana ne možemo da primimo dozu zračenja opasnu po zdravlje. A treba znati da su ti gromobrani proizvedeni početkom osamdesetih, zbog čega su izvori zračenja u njima oslabili, pa je čak pitanje i u kojoj meri vrše svoju projektovanu funkciju zaštite od udara gromova – objasnio je dr Lazarević.

Pročitajte još:

Potresne scene! Grom ubio krdo slonova (FOTO, VIDEO)

Iz ove priče može se zaključiti da gromobran, zapravo, najviše zrači kada je nov, što nam je potvrdio i Lazarević.

– Problem nastaje kada neovlašćeno ili nestručno lice dođe u posed gromobrana sa izvorom zračenja, odnosno gromobranskom kućištu i drži ga u neposrednoj blizini, u dužem vremenskom periodu. Ali na većem rastojanju nema opasnosti. Ako se stub koji nosi gromobran iskrivi ili padne, neophodno je obavestiti inspekciju Direktorata za radijacionu i nuklearnu sigurnost i bezbednost Srbije – kaže on.

Inače, postoji uvreženo mišljenje da gromobrani najviše zrače kada dođe do samog udara groma u njih, ali dr Lazarević i ovo demantuje.

– Nema nikakvog naučnog i stručnog dokaza da izvor zračenja od usled atmosferskih pražnjenja može da postane radioaktivniji. A čak i kada bi neko bio duži period na rastojanju od nekoliko metara, postoji samo verovatnoća da bi nešto moglo da mu se dogodi – objasnio je Lazarević i dodao da ne postoji ni opasnost od zračenja na gromobranima koji se nalaze na zgradama, ako su obezbeđeni od neovlašćenog pristupa i u odgovarajućem položaju, jer su i oni pravljeni tako da nisu opasni za ljudsko zdravlje.

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi