Ubrzana „stabilizacija“ tržišta nekretnina: Prodaja u novogradnji pala na pola

Tržišne nekretnina u Srbiji u poslednjem kvartalu palo je za 14,3% po brojku ugovora a 23,9% po vrednosti u novcu u odnosu na isti kvartal prethodne godine, ali to nisu najgore brojke koje se vide u poslednjem izveštaju Republičkog geodetskog zavoda (RGZ).

Kada se pogleda delimično regulisano tržište (DRT), koje čini ok 15% odsto ukupnih nekretnina ali mnogo veči udeo u stanovima (pogotovo novogradnji), u četvrtom kvartalu 2023. godine 4.870 broj ugovora o kupoprodaji čini smanjenje od 26,4% a ostvaren je promet od 534 miliona evra, za 39,6% manje u odnosu na isti period prošle godine.

U Beogradu, gde stanovi učestvuju mnogo više u ukupnom prometu nekretnina, DRT je spalo na 62% onoga iz istog kvartala prethodne godine po broju ugovora (2.055) a na polovinu po vrednosti (335 miliona evra). A udeo tog tržišta nije zanemariv, čak je 40% vrednosti ukupnog prometa nekretnina u Beogradu.

Kako se ide dublje, brojke pokazuju sve veću dubiozu aktuelnog stanja srpske građevine. Na primarnom tržištu (kupovina novih stanova od investitora), koje je u delimično regulisanom tržištu značajnije od sekundarnog (kupovina od vlasnika stanova), novogradnja je ostvarila samo 384 miliona evra kvartalne prodaje, odnosno za 41,8% manje nego istog kvartala 2022 i to na 28% ugovora manje.      

U Beogardu novogradnja je imala pad od 55% u novcu (215 miliona evra) i 42% u broju ugovora (1.581).

Screenshot: RGZ

 

Razlog ovako drastičnog pada u prometu je akumulacija posledica produžene postkovid ekonomske krize kada su visoke bankarske kamate usporile gradnju a odvratile potencijalne kupce od kupovine nekretnina.

Uz visoke cene koje veoma sporo padaju u Srbiji, za razliku od nekih drugih tržišta u Evropi i svetu, situacija teško da će se brzo popraviti.

Iz kredita se sada kupuje samo 7% nekretnina, što je upola manje nego što je bilo 2020. godine, a kada se pogledaju samo stanovi, pad je  za četiri godine sa 21% na 17%.
U Beogradu kreditnih kupaca ima samo u 22% slučajeva kupovine, dok je 2020. to bilo više od 37%.  

 

Šta je delimično regulisano tržište?

Delimično regulisani sistem tržišta nepokretnosti obuhvata nepokretnosti koje nisu

upisane u katastar nepokretnosti i koji je samo delimično regulisan propisima (zakonima i uredbama), objašnjavaju u RGZ.

U praksi to znači da, iako postoje propisi koji uređuju određene aspekte tržišta (proces utvrđivanja prava, registracije, delomične zaštite učesnika na tržištu
nepokretnosti, finansiranja od strane finansijskih institucija i dr.) ceo proces nije u potpunosti regulisan. A time postoji i opasnost da kupac, a ponekad i prodavac,  bude oštećen.

Najčešći razlozi su da dokumentacija nije podobna za upis u katastar nepokretnosti,
odnosno nedostaje neki obavezni element za upis u katastar nepokretnosti u skladu sa važećim zakonom, dokumentacija nije predata za upis ili dokumentacija nastala prilikom utvrđivanja prava nije sprovodiva…, nabrajaju u RGZ.

U ovim slučajevima rokovi za rešavanje spornog ne mogu biti precizno definisani jer nekretnine koje se nalaze na delimično regulisanom tržištu imaju veoma
kompleksne i komplikovane procedure za utvrđivanje prava vlasništva.

BONUS VIDEO

 

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi