Više niko neće preskupe stanove

To što je Srbija prednjačila u rastu cena nekretnina u čitavoj Evropi u periodu 2019-2023, i ispred nje iz EU bila sama Mađarska, moralo je da dođe na naplatu. Ekonomska kriza u svetu i Evropi i skupi krediti doveli su do toga da je tržište kupoprodaje stanova u Srbiji zabeležilo značajan pad u prometu ali (još) ne značajnije i u cenama.

U poslednjem kvartalu 2023. godine, beleži Republički geodetski zavod, javio se pad broja kupoprodajnih ugovora za 20,5%. Taj pad je povećan, nakon 18,4% u prethodnom kvartalu, tako da je trend nastavljen.

U realnim brojevima to znači u Srbiji u poslednjem kvartalu prodato 2.815 stanova manje nego u istom periodu prethodne godine. Taj pad prodaje znači da su i investitori, i pored visokih cena dobili 348 miliona evra manje, odnosno 28,6% manji prihod.

Ilustracija: 24sedam/G.M.Š.

 

Samo u Beogradu broja prodatih stanova u tromesečju je manji za 1.892, što daje i 332 miliona manje nego što se zaradilo 2022.

Ovakav pad je očekivan i najavljivan jer među agentima za nekretnine već dugo traje neverica da je ovakva situacija sa visokom prodajom po visokim cenama mogla da potraje.

A cene su baš otišle visoko. Od 2019. godine stanovi su u Srbiji skuplji neverovatnih 59% ukupno a u starogradnji još neverovatnijih 69%.

U Beogradu je taj procenat približan republičkom proseku ali je starogradnja otišla još više jer stanovi su se prodavali za više od 70 odsto skuplje nego pre četiri godine.

Printscreen/RGZ

 

Da li će se prodaja oporaviti ili će tržište u nekoj meri morati da se resetuje, videće se do kraja godine. Dotle bi trebalo da počnu da padaju i kamate na hipotekarne, odnosno stambene kredite, koje su u decembru (poslednji podaci NBS) bile na gotovo 13% kod kredita u dinarima i na 5% kod kredita u evrima. Kamatna stopa za kredite u evrima je ovde diskutabilna, jer do kraja ove godine važi ograničenje visine kamate koju je od oktobra uvela centralna banka.

Te kamatne stope padaju polako, očekuje se značajniji pad kamatnih stopa u 2025,  ali su krediti i dalje toliko skupio da mnogo više pada udeo kreditnih kupaca u ukupnoj kupovini stanova. Tokom cele prošle godine taj udeo je bio manji od 20% (17% na kraju godine), a krajem 2020. je bio gotovo trećina (31%).

Iako udeo kreditnih kupaca deluje generalno malo u Srbiji, u odnosu na svetske standarde gde oni preovlađuju, stručnjaci za nekretnine ukazuju da je to zamajac prodaje. Jedan stan kupljen ne kredit obezbeđuje novac prodavcu za kupovinu još jedne ili dve nekretnine, ili investiciju za gradnju nekoliko stanova.

Cene i dalje rastu

Iako je prodaja stala ako ne i opala na mesečnom i kvartalnom nivou, cene se u Srbiji i dalje drže visoko. Iz RGZ kažu u da je tržište nekretnina u Srbiji pokazalo „znake otpornosti“. Možda je tačno da „projekcije ekonomskog rasta u Srbiji do 2027. od strane međunarodnih finansijskih institucija mogu pozitivno uticati na poverenje investitora i kupaca na tržištu nekretnina i podržati stabilnost tržišta nepokretnosti u predstojećem periodu“ a možda je prosto to da prodavci ne vole da se odreknu zamišljenog profita dogod ih tržište na to ne primora.

Printscreen/RGZ

 

A tržište je trenutno takvo da je u četvrtom tromesečju 2023. segment starogradnje u Srbiji zabeležio međugodišnji rast cena od 5,93% (pad sa 8,73% u T3 2023) dok je u segmentu novogradnje rast cena iznosio 5,41% međugodišnje (naspram 7,19% u T3 2023.

Ali i prodavcima je jasno da cena mora da se menja jer tromesečne stope rasta cena stanova takođe pokazuju usporavanje rasta: u novogradnja na 0,89% (1,06% u T3 2023), a u „starogradnji“ je rast 0,79% (0,97% u T3).

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi