Ko će pre otići u Evropu, građani regiona ili države

Male zemlje, kakve su Srbija i njeni susedi u regionu Zapadnog Balkana, nemaju druge nego da se regionalno povezuju jer u suprotnom ne mogu da profitiraju na „ekonomiji obima“. Ali, to ne znači da je svaka regionalna inicijativa podjednako uspešna i da jednako odgovora svakoj od zemalja u regionu koje sve jednako strepe da budu deo EU, istaknuto je u panel diskusiji „Balkanski ekonomski horizonti kroz regionalne integracije“, koju je u Beogradu organizovala srpska Fondacija za razvoj ekonomske nauke (FREN) i nemačka Fondacija „Fridrih Ebert“.

Na skupu eminentnih stručnjaka iz regiona, predstavljen je analiza koju su uradili istraživači prof. Predrag Bjelić i doc. Radovan Kastratović sa Ekonomskog fakulteta u Beogradu a koja se bavi ekonomskim efektima inicijativa regionalne saradnje, od CEFTA ugovora, preko Berlinskog procesa do Inicijative Otvoreni Balkan.

- Sve ove inicijative su koraci ka liberalizaciji u regionu i na putu u EU i, kao takve, dobre same po sebi. Preuzeli smo 90% standarda u ekonomiji iz EU, preko CEFTA su počele da trguju i Srbija i Albanija, čega nije bilo pre, Berlinski proces je sve to proširio a Otvoreni Balkan je nadgradnja u nekim elementima. Problem je što se jedno potpiše a pitanje je šta se od toga primenjuje – istakao je na skupu prof. Bjelić.

Tatjana Dinkić, šef grupe za EU i EFTA u srpskom Ministarstvu trgovine, dodaje da političari ponekad imaju želje i vizije koje prevazilaze trenutne mogućnosti ostvarivanja na terenu.

- Recimo, dogovori se da se međusobno priznaju sertifikati za hranu ali ako nemate primenjene iste standarde, propise i nemate laboratorije koje bi to mogle da provere ako zatreba, ništa vam ne vredi. Zbog toga nam i Evropa daje novac i ima toliko projekata za jačanje kapaciteta – podseća Dinkićeva.

Privrednici sluđeni

Profesorka sa Ekonomskog fakulteta u Skoplju, Irena Kikerkova, kaže da su i privrednici sluđeni sa svim tim incijativama.

- Nikome nije jasno šta je sad CEFTA, šta Otvoreni Balkan a šta nešto treće. A oni samo žele da nemaju probleme na granicama i da mogu da proizvode i trguju. U principu podržavaju sve što im se ponudi, ali su i zbunjeni nekim inicijativama kao što je slobodna protok radne snage. Pa ko bi u regionu, gde nikome nije dobro, išao s lošeg na gore a ne u EU – pita se Kikerkova.

Profesorka Gordana Đurović, sa Ekonomskog fakulteta u Podgorici, dodaje da tu matematika političara nije baš dobra jer „ako svako dobije radnu snagu koja mu je deficitarna, ko će je izgubiti?

- Hrvatska je već ukinula kvote a strane radnike, Nemačka menja propise. A onda još mi po sporazumima sa EU koje smo brže-bolje potpisali imamo obavezu da sarađujemo da im naš biro rada šalje radnu snagu. Mislim da je realnije da naši građani završe u EU mnogo pre nego naše države – kaže Đurović.

U Srbiji je sitaucija još komlikovanija, kaže Bojan Stanić, direktor Sektora za strateške analize u Privrednoj komori Srbije, jer pored regionalnih ima i brojne bilateralne inicijative i sporazume o trgovini, od Rusije i Kine, do Saudijske Arabije, ubuduće i Južne Koreje…

- Sve inicijative su poboljšale trgovinu ali privreda je i dalje zbunjena jer radi s na sve strane a opet ne dovoljno da to funkcioniše u praksi. Postoji strah političara da bi ekonomska integracija mogla da preraste u nekakvu političku a toga se boje i ovde, kao i ponegde u EU – objašnjava Stanić.

Možemo li se zaštititi?

Profesorka Gordana Đurović, kaže da je tu ekonomska teorija jasna i da treba više fokusa u regionu.

24sedam/Maja Kostić

 

- Imamo trgovinsku uniju kroz CEFTA ali ne možemo napraviti sledeći korak i načiniti carinsku uniju. Mislim da je CEFTA prevaziđena i ostala je zbog blokada kao samo tehnički servis, a da je Otvoreni Balkan deficitaran je ima samo tri članice. Preostaje Berlinski proces sa šest, a gura ga Evropska unija, i preko njega ustalom i dolazi sva novac EU. Ali, pre svega toga, moramo biti svesni različitog položaja zemalja. Crna Gora, na primer, ima ogroman trgovinski deficit s regionom i svakom daljom liberalizacija samo još više gubi i mora se nekako zaštititi – upozorava Đurovićeva.

Suprotstavljenog stava, da se zemlje ne mogu štititi, bar ne  pojedinačno, iskazala je njena koleginica iz Makedonije.

- Šta ćemo onda kada uđemo u EU, kako ćemo se onda od njih zaštititi. Poješće nas. Moramo naći način da se u regionu uskladimo i zajedno postavimo prema EU. Recimo, zašto bi svaka država morala da ima skupu referentnu laboratoriju kad bi to mogla da bude regionalna. Ili da za sertifikate primenimo evropski princip da ako je nešto dobro za građane jedne članice onda je dobro i za potrošače u drugoj – napominje Kikerkova.

A priznavanje sertifikata nije jedini već samo najočitiji problem da se „u vrhu“ nešto lako dogovori a teško sprovodi. Iz publike su panelistima postavljena dva jednostavna pitanja: da li lekar iz Tirane može da odmah radi u Srbiji (ili mu se proverava diploma i stručnost) i da li ovde može da se angažuje arhitekta iz Podgorice da nekom napravi kuću.

- Sporazum o slobodnom protoku radne snage i priznavanju i povezanim evidencijama dokumenata i diploma po inicijativi Otvoreni Balkan trebalo je da zaživi u junu ove godine ali ništa od toga. Možda je u pitanju tehnički problem ali ne verujem da je to. Deluje jednostavno kada proglasite „priznavanje diploma“ ali onda naiđete na konkretan problem nacionalne licence za arhitektu ili članstva u advokatskoj komori – zaključuje Bojan Stanić iz PKS-a.

BONUS VIDEO

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi