Vesović za 24sedam: EXPO će nas naterati da sredimo infrastrukturu (VIDEO)
Za tri miliona ljudi koji će se sjatiti 2027. u Beogradu mora da se obezbedi gde će da odsednu, kuda da se brzo kreću, šta da zanimljivo vide, ali i s kim da sklapaju poslove, kaže u intervjuu za 24sedam direktor Sektora za strateške analize PKS
Beograd će 2027. godine biti domaćin međunarodne sajamske manifestacije EXPO, i to će biti prilika da se Srbija u najboljem svetlu predstavi svetu u kulturnom, ali i privrednom smislu. O tome šta sve ta svetska pozornica podrazumeva, ali i šta smo dobili na regionalnoj pozornici, u okviru Otvorenog Balkana, 24sedam je razgovarao sa Mihailom Vesovićem, direktorom Sektora za strateške analize i savetnikom predsednika Privredne komore Srbije (PKS).
Vesović: Pre svega, danas, u ekonomskom smislu, veoma je važno pozicioniranje država kao atraktivnih, pozitivnih za poslovanje. A signal da jedna država dobije podršku da bude domaćin jednog velikog međunarodnog događaja kao što je ovaj mini EXPO, kakvog dugo nije bilo u ovom delu Evrope, svako je izuzetno značajan u poslovnim krugovima.
24SEDAM: Od dobijanja organizacije mnogo je rečeno o EXPO 2027, ali šta je to, u praktičnom smislu, najznačajnije, šta od njega možemo da očekujemo i kao država i Beograd, kao grad?
Vesović: Ovo je, pre svega, dobar podsticaj da se svi započeti projekti, pre svega infrastukturni, završe, a planirani ubrzaju. Za ovakav događaj morate imati dobru logističku infrastrukturu, pre svega saobraćajnu - aerodrom mora da funkcioniše savršeno, unutrašnji prevoz mora da bude dobar, turistički kapaciteti i sve što ih prati moraju da budu odlični… Benefit će biti ogroman, od posla za građevinare i industriju građevinskog materijala, industriju nameštaja, tekstila, da ne govorimo o turističkom i ugostiteljskom sektoru i proizvodnji hrane… Ceo lanac vrednosti se stvara da bi se realizovao jedan ovako veliki projekat, sve do kreativne industrije, marketinga, produkcija, kinematografije, ali i tehnoloških firmi koje će obezbediti sve te novotarije koje viđamo po svetu, a koje podrazumeva ovako veliki događaj.
Pročitajte još:
24sedam/Katarina Mihajlović
24SEDAM: Veliki će se snaći sami, ali kako da male i srednje firme u Srbiji iskoriste ovaj događaj?
Vesović: Ekonomski efekat EXPO-a ne može da se ostvari bez malih i srednjih preduzeća. Očekuje se da će, u tom relativno kratkom roku, doći tri miliona ljudi, i svi oni moraju negde da se smeste, da se posluže, mora da im se ponudi nekakav kulturni sadržaj…Ako samo deset odsto među njima budu poslovni ljudi, tih 300.000 biznismena će sa nekim želeti da razgovaraju i utvrde da li, gde i sa kim imaju mogućnost da prošire svoje poslove. Naše iskustvo sa inostranim investitorima u Komori je takvo da se uvek najveći efekat postiže ličnom posetom, a ovo je velika prilika i za one firme koje nemaju često inostrane kontakte. To je taj posredni efekat, sa novim poslovima, novim poslovnim praksama i podizanjem standarda, koji očekujemo od EXPO, a koji će se preliti na kompletnu privredu.
Stiže EXPO, ali da li „odlazi“ Otvoreni Balkan
24SEDAM: Globalni EXPO u Srbiji se naslanja na regionalnu inicijativu Otvoreni Balkan. Koliko se tu odmaklo i kakva je tu perspektiva, s obzirom na neke nedavne izjave političara iz regiona?
Vesović: Politika, a posebno međunarodna politika, često presudno utiče na brzinu odvijanja nekih ekonomskih procesa. Mi u Srbiji moramo da budemo svesni toga da smo malo tržište, a da su okolna još manja. Istovremeno, tržište EU, kojoj težimo, za nas male je puno ograničenja, košta puno i zahtevnije je. Iz oba razloga jedino rešenje je regionalno tržište. I mi smo pokazali u prethodne tri godine kroz Otvoreni Balkan da je to moguće. Moguće je da se usklade carinske i fitosanitarne procedure, da nema čekanja kamiona na granicama Makedonije, Srbije i Albanije, da bude lakši protok kapitala, a sada i ljudi, kroz zajedničke radne dozvole. Besmisleno je da imate nezaposlene ljude s jedne stane granice a mogućnost zapošljavanja sa druge i da se to ne koristi u vreme kada svi u Evropi patimo od nedostatka radne snage.
24SEDAM: Ali, i pored pokazanih benefita, nisu sve zemlje Zapadnog Balkana pristupile projektu, a sada imamo i najave da je „vreme da se vratimo Berlinskom procesu“...
Ne potcenjivati rizik, nije ekologija tema samo za bogate
U EU su se nedavno promenili propisi, koji sada donose nove rizike za uspešno poslovanje i srpskih kompanija. U Nemačkoj se obavezno proverava poštovanje etičnosti i ljudskih prava zaposlenih kroz čitav lanac dobavljača, a u čitavoj EU se počelo sa naplatom taksa na karbonski otisak.
- I jedan i drugi zakon imaju cilj očuvanje životne sredine i poštovanje ljudskih prava, odnosno tiču se održivog poslovanja. To se sve tiče i naših firmi, iako nam se ponekad ovde čini da je ekologija tema samo za bogate, a da se osnovnim pravima ljudi ne bavimo dovoljno. Srećom, imamo i kod nas firme gde je poštovanje prava zaposlenih za primer, a brzo će velike internacionalne kompanije naučiti lokalne partnere da je veliki karbonski otisak i veliki trošak – kaže Mihailo Vesović.
Vesović: Mi i želimo da se sve te inicijative, od CEFTA, preko Otvorenog Balkana, do Vest Balkans 6 (Berlinskog procesa), na kraju krajeva preklope. Uspeh ove inicijative će se ogledati u tome da li su sve zemlje prihvatile tako nešto. Ukoliko uđe Crna Gora, s vremenom će ući Bosna i Hercegovina. Imamo politička ograničenja, ponekad i nerazumevanja, ali verujem da će ona racionalna logika, a to je najčešće i poslovna logika, na kraju pobediti.
Koliko je Srbiji „blizu“ Bliski istok
24SEDAM: I sa Otvorenim Balkanom, Srbiji je ovde tesno, i otvaraju se nova tržišta. Koliko je realno da „osvojimo“ Bliski Istok, tržište koje se sve češće spominje kao perspektivna budućnost?
Vesović: Tradicionalna tržišta više nisu dovoljna, i ekonomija koja ne otvara nova tržišta nema budućnost. Pogotovo izvozno orijentisana privreda, kakvi smo mi. To vidimo po problemima sa ruskim tržištem, iako nismo uveli sankcije, ali i sa nekima u EU, gde zemlje ulaze u recesiju pa manje uvoze. Bliski istok, ali i Afrika, najperspektivnija su tržišta za naredih 100 godina. Sa Ujedinjenim Arapskim Emiratima već dobro sarađujemo deset godina, a Saudijska Arabija se sada otvorila i tu ne smemo da zakasnimo. Ove godine smo imali 15 kompanija tamo na Sajmu hrane, nekoliko poseta na najvišem državnom nivou, sporazum privrednih komora, a pravimo i Srpsko-saudijski poslovni savet.
24SEDAM: Ali i dalje ostaje problem to što je Bliski istok, zapravo, daleko. Pogotovo za izvoz sveže hrane…
Vesović: Bliski istok nam je zanimljiv i za IT industriju, za privlačenje investicija u Srbiju, ali da, logistika za izvoz poljoprivrednih proizvoda je poseban izazov. Logistika je uvek bila bitna, a danas ako nemate povoljnu cenu dopreme proizvoda, to je kao i da ga nemate, ma kako kvalitetan bio. Mi već imamo značajan rast izvoza malina i jabuka u Saudijsku Arabiju, ali moramo raditi na logistici. Za EU smo konkurentni zbog sada dobre infrastrukture u drumskom transportu, ali moramo raditi na pravljenju luka na Dunavu, sa skladišnim kapacitetima, ili zakupu po regionu, kao i na kargo avionskom transportu. Tu još ima mnogo posla.
BONUS VIDEO
Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.
Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi
Komentari